Ne, vaš telefon vas ne čini glupljim ili zaboravnijim

Digitalna tehnologija je sveprisutna. U poslednjih 20 godina sve smo više oslonjeni na pametne telefone, tablete i računare, a ovaj trend se ubrzava zbog pandemije.

PCPress.rs Image

Digitalni uređaji i tehnologije mogu poboljšati način na koji učimo i radimo

Uobičajena mudrost nam govori da prekomerno oslanjanje na tehnologiju može oduzeti našu sposobnost pamćenja, obraćanja pažnje i vežbe samokontrole. Zaista, ovo su važne kognitivne veštine. Međutim, strahovi da tehnologija zamenjuje spoznaju možda nisu dobro utemeljeni.

Sokrat, za koga mnogi smatraju da je otac filozofije, bio je duboko zabrinut kako će tehnologija pisanja uticati na društvo. Budući da usmena tradicija držanja govora zahteva određeni stepen pamćenja, bio je zabrinut da će pisanje eliminisati potrebu za učenjem i pamćenjem. Platon je slavno napisao, citirajući Sokrata: Ako ljudi ovo nauče, to će im usaditi zaborav u duše; oni će prestati da vežbaju pamćenje, jer se oslanjaju na ono što je napisano, pozivajući stvari na sećanje ne više iz sebe, već pomoću spoljašnjih oznaka.

Ovaj odlomak je zanimljiv iz dva razloga. Prvo, pokazuje da je postojala međugeneracijska rasprava o uticaju novih tehnologija na kognitivne sposobnosti budućih generacija. To važi i do danas: telefon, radio i televizija su svi hvaljeni kao najavljivači kraja spoznaje. To nas dovodi do drugog razloga zašto je ovaj citat zanimljiv. Uprkos Sokratovoj zabrinutosti, mnogi od nas su i dalje u mogućnosti da zapamte informacije kada je to potrebno. Tehnologija je jednostavno smanjila potrebu za određenim kognitivnim funkcijama, ali ne i našu sposobnost da ih izvršavamo.

Pročitajte i:  Nova Scheider Electric zgrada u Novom Sadu – moderna, „zelena”, CO₂ neutralna

Osim tvrdnji popularnih medija, neki naučni nalazi protumačeni su tako da ukazuju na to da digitalna tehnologija može dovesti do lošijeg pamćenja, pažnje ili izvršnog funkcionisanja. Nakon razmatranja ovih tvrdnji, primećuju se dve važne argumentativne pretpostavke. Prva pretpostavka je da uticaj ima trajan efekat na dugoročne kognitivne sposobnosti. Druga pretpostavka je da digitalna tehnologija ima direktan, nemoderiran uticaj na kogniciju. Obe pretpostavke, međutim, nisu direktno potkrepljene empirijskim nalazima. Kritičko ispitivanje dokaza sugeriše da su pokazani efekti bili privremeni, a ne dugoročni. Na primer, u istaknutoj studiji koja je istraživala oslanjanje ljudi na spoljne oblike pamćenja, manje je verovatno da će se učesnici setiti informacija kada im je rečeno da će se te informacije sačuvati na računaru i da će im imati pristup. S druge strane, bolje su zapamtili informacije kada im je rečeno da se neće sačuvati.

Tehnologijom do slabijeg pamćenja? Ne, nikako!

Postoji iskušenje da se iz ovih nalaza zaključi da upotreba tehnologije dovodi do slabijeg pamćenja – zaključak koji autori studije nisu izveli. Kad je tehnologija bila dostupna, ljudi su se oslanjali na nju, ali kada nije bila dostupna, ljudi su i dalje bili savršeno sposobni da pamte i da se sete. Nadalje, uticaj digitalne tehnologije na kogniciju mogao bi biti posledica toga koliko je neko motivisan, a ne njegovih kognitivnih procesa. Zaista, kognitivni procesi funkcionišu u kontekstu ciljeva za koje se naše motivacije mogu razlikovati. Konkretno, što je zadatak motivisaniji, to smo angažovaniji i koncentrisaniji. Motivacioni faktori će verovatno igrati ulogu u rezultatima istraživanja, posebno imajući u vidu da učesnicima u istraživanju često nedostaju ili su dosadni zadaci koje se od njih traži da urade. Budući da postoji mnogo važnih zadataka koje obavljamo koristeći digitalnu tehnologiju, poput održavanja kontakta sa voljenim osobama, odgovaranja na mejlove i uživanja u zabavi, moguće je da digitalna tehnologija potkopava motivacionu vrednost eksperimentalnog zadatka.

Pročitajte i:  Samsung Galaxy Z Fold3 - Budućnost je stigla

Ono što je važno, to znači da digitalna tehnologija ne šteti kogniciji; ako je zadatak važan ili privlačan, pametni telefoni ne bi narušili sposobnost ljudi da ga izvrše. Da bi koristili digitalnu tehnologiju, unutrašnji kognitivni procesi manje su fokusirani na skladištenje informacija. Umesto toga, ovi procesi pretvaraju informacije u formate koji se mogu prebaciti na digitalne uređaje – poput fraza za pretragu – a zatim ponovo učitati i tumačiti. Ova vrsta kognitivnog rasterećenja je poput načina na koji ljudi beleže na papiru umesto da predaju određene informacije dugoročnom pamćenju, ili kada deca koriste ruke da im pomognu pri brojanju.

Glavna razlika je u tome što nam digitalna tehnologija pomaže da rasteretimo složene skupove informacija efikasnije od analognih alata, i to bez žrtvovanja tačnosti. Jedna značajna prednost je ta što se unutrašnji kognitivni kapacitet koji se oslobađa potrebe obavljanja specijalizovanih funkcija, poput podsećanja na sastanak, oslobađa za druge zadatke. To zauzvrat znači da, kognitivno govoreći, možemo postići više nego što smo ikada mogli. Zato digitalnu tehnologiju ne treba posmatrati kao konkurenciju našem unutrašnjem kognitivnom procesu, već kao dopunu spoznaji koja proširuje našu sposobnost da stvari obavimo.

Pročitajte i:  Telefoni leto 2021 (Besplatno izdanje)

Izvor: Thenextweb

Facebook komentari:

Tagovi: , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.