Nova digitalna ekonomija: Pravičnost, pre svega

Pretnja od široko rasprostranjene nezaposlenosti nastale uvođenjem tehnologija dovela je do toga da vlade ograničavaju strane investicije za velike tehnološke kompanije i nameću visoke poreze domaćim preduzećima čije se poslovanje temelji na robotici i veštačkoj inteligenciji.

Rast i inovacije trpe, ali je anksioznost zbog gubljenja poslova ublažena. Državna ulaganja u ruralnu infrastrukturu, uključujući osnovnu digitalnu infrastrukturu, kvalitetno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, znatno su uvećana. To ne samo da umanjuje opterećenje na već prezasićene urbane oblasti već u tim sektorima kreira nove mogućnosti za zaposlenje.

Možda je najveća prekretnica baš fokus na žene – briga o drugima konačno je prepoznata i adekvatno se plaća, što ženama omogućava da budu finansijski nezavisne kao i da se dodatno obrazuju i istražuju nove mogućnosti za zaposlenje. Široko rasprostranjena povezanost putem Interneta omogućava hiperlokalnim ekonomijama koje su utemeljene na deljenju da rastu u urbanim i ruralnim oblastima, dok se profit pravično deli među radnicima. Četvorodnevna radna nedelja je uvedena kako bi se raspoloživi poslovi ujednačenije podelili i time omogućilo više vremena za slobodne aktivnosti. Sve veći pritisak grupa potrošača takođe tera preduzeća da se okrenu ciljevima održivosti. Većina početnika u poslovanju i preduzetnika emigrira u strane zemlje, što čini zabrinutost zbog odliva radne snage sve većom.

Veštačka inteligencija za sve

Vlade i građani zajednički su definisali nacionalne politike inovacija koje su povezane s društvenim ciljevima, a razvoj i uvođenje naprednih tehnologija usklađeni su sa ovim ciljevima. Zanimanja koja se smatraju opasnim, ponižavajućim i prljavim prva su koja će biti automatizovana – ručna selekcija otpada i rudarstvo. Većina novih inovacija usmerena je na proširivanje postojećih inicijativa za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i upravljanje životnom sredinom; rast u ovim sektorima dovodi do otvaranja velikog broja novih mogućnosti za zaposlenje, pogotovo za mlade koji tek počinju da rade. Od preduzeća se zahteva da usvoje načela cirkularne ekonomije, odnosno da redizajniraju otpad kako bi stvarala proizvode optimizovane za ponovnu upotrebu.

Pročitajte i:  Veštačka inteligencija napravila novi super-antibiotik

Da bi se nadoknadila radna mesta izgubljena zbog automatizacije, uvedena je četvorodnevna radna nedelja, kao i ograničenja u pogledu sati rada po radniku. Masovna proizvodnja se smanjuje, ali je raštrkana proizvodnja, omogućena 3D štampačima, oživela veliki broj ruralnih i zanatskih ekonomija. Ekonomija zasnovana na platformama i dalje raste i uređena je tako da omogući nove vidove vlasništva od strane zaposlenih, kao i socijalne zaštite. Veliki porezi koji se nameću tehnološkim kompanijama čije se poslovanje zasniva na obradi podataka, koriste se za isplatu minimalnih naknada za socijalnu zaštitu građanima, čime se stvara pozitivno okruženje za preduzetništvo i eksperimentisanje. Da bi se to nadoknadilo, ali i da bi se podstakle dalje socijalne inovacije, zahtevi u pogledu zaštite privatnosti su relaksirani, a podacima građana se trguje na tržištu podataka.

Pukotina

Akutna kriza zbog nedostatka vode osujećuje globalnu ekonomiju. Tradicionalna preduzeća su u zastoju, ne mogu da pristupe kontinuiranom snabdevanju električnom energijom; veliki broj radnih mesta je izgubljen, ali je i veliki broj drugih otvoren, budući da stalne nestašice struje dovode do toga da mašine na osnovnoj automatizaciji budu zamenjene jeftinim ručnim radom. Preduzeća u novog digitalnoj ekonomiji takođe trpe, jer data centri širom sveta počinju da se pregrevaju i većina je napuštena; proizvodnja elektronskih komponenti i digitalnih uređaja drastično je usporena, jer je većina rezervi prirodnih resursa iscrpljena. Digitalna ekonomija dodatno je osujećena napadima na visokotehnološku infrastrukturu – baze podataka vlade i finansija su prve na udaru, zbog čega najviše trpe već ranjive grupe stanovništva.

Za većinu, honorarni posao postaje neophodnost, ali loše uređenje platformi radnike stavlja pod dodatni rizik, posebno kada se uzme u obzir smanjenje sredstava koje vlada izdvaja za programe socijalne zaštite i unapređenja kvaliteta obrazovanja i zdravstvene zaštite. Neformalno i nelegalno zapošljavanje cvetaju, a žene se dodatno povlače u različite vidove neplaćenog rada brige o drugima. Uz pretnju od socijalnih nereda velikih razmera koja vreba, vlade spremno uvode tehnologije masovnog praćenja. Interni budžeti za policiju i visokotehnološku bezbednost znatno se uvećavaju, dok industrije odbrane i bezbednosti postaju najveći poslodavci. Stopa zaposlenosti je visoka, vladavina prava se efikasno održava, a stalno praćenje ponašanja građana omogućilo je efikasniju raspodelu ograničenih prirodnih resursa.

Pročitajte i:  Španija: Roboti da testiraju 80.000 ljudi dnevno na Covid-19

Ova četiri scenarija predstavljaju hipotetičke i preuveličane budućnosti za zemlje na globalnom jugu. Budućnost rada koju želimo verovatno predstavlja neku vrstu kolaža ovih scenarija. Nijedan nije savršen i svi obuhvataju kompenzacije, ali su opet neki izbori svakako poželjniji od drugih.

Pristup „uobičajenog poslovanja” može nas dovesti najbliže scenariju „Tehnokratija vlada”, koji karakterišu i visok rast i velika nejednakost, gde potrebe radne snage postaju sekundarne u odnosu na potrebe kapitala. Veliki broj radnih mesta biće izgubljen, a nove mogućnosti koje će nastati biće dostupne samo manjoj eliti. Dinamika inovacija i pronalazaka rapidno se ubrzava, ali samo će visokoobrazovani i elita biti u mogućnosti da iskoriste nove prilike; očekivani efekti prelivanja su spori i neujednačeni. Za većinu drugih, honorarni poslovi, ugovoreni poslovi i poslovi u sivoj ekonomiji najverovatnije će postati norma, koju karakterišu sve neizvesniji uslovi za zapošljavanje.

Alternativno, rast policijske države, napadi na ključnu infrastrukturu u oblasti visokotehnološke bezbednosti, raspad socijalne kohezije i nedostatak prirodnih resursa mogli bi da budu okidači koji vode ka scenariju „Pukotine”; onom u kome su siromaštvo i socijalna nestabilnost na maksimumu, dok mogućnosti za zaposlenje ima mnogo, ali su ograničene usled sprovođenja ciljeva nacionalne bezbednosti države. Scenario „Pravičnost pre svega” pretpostavlja da je pristojan posao moguć i bez tehnoloških inovacija, ali uz visoke troškove na teret preduzetništva i pronalazaštva. Scenario „Veštačka inteligencija za sve” dočarava sliku visokog rasta, produktivnosti, socijalne kohezije i slobodnog vremena, ali je to ujedno i scenario u kome su individualne potrebe pod pretnjom da budu podređene širim nacionalnim ciljevima.

Putanje inovacija moraju biti usklađene sa širim društvenim potrebama. Automatizacija prljavih, ponižavajućih ili opasnih poslova, kao što su ručna selekcija otpada i rudarstvo, na primer, mogu biti društveno prihvatljiviji u odnosu na zamenu menadžera ljudskih resursa automatizovanim sistemima ili uvođenje automobila bez vozača, posebno u ekonomijama u kojima ima dosta radne snage. Imajući u vidu da će verovatno doći do povećanja honorarnog rada, regulacija mora da odigra ulogu u uređenju digitalnih platformiUber-i i Amazon-ovi Mechanical Turks po svetu – ka zaštiti prava radnika i omogućavanju pristupa mehanizmima socijalne zaštite. Nove potrebe u pogledu socijalne zaštite treba da budu uvedene kroz javne politike – od preraspodele prihoda i radnih sati do ulaganja u kvalitetno i priuštivo obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Pročitajte i:  Veštačka inteligencija napravila prvi lek za ljude

Budući svet rada verovatno neće biti isti u svim socijalnim kontekstima i socijalnim grupama – neke ekonomije i narodi biće bolje pozicionirani da iskoriste nove mogućnosti, dok ostalima preti rizik da budu izostavljeni. Za većinu ljudi na globalnom jugu, sadašnjost rada predstavlja hitan problem koji treba rešavati. Milioni još uvek nemaju pristup osnovnim uslugama – od električne energije do obrazovanja – dok pronalaženje smislenog posla za većinu i dalje ostaje samo nada. Tehno-zamišljanja budućnosti ne smeju nam skrenuti pažnju od obezbeđivanja sadašnjosti.

Korisna adresa: britishcouncil.rs

O autorki

Urvaši Aneja je osnivač i direktor Tandem Research-a, interdisciplinarnog istraživačkog kolektiva sa sedištem na Goi, koji se bavi uticajem javnih politika u sprezi s tehnologijom, društvom i održivošću. Takođe je i docent u Chatham House-u. Članak iznad je izvod iz nedavnog izveštaja Tandem Research-a, Rad u 2030. godini: Scenarija za Indiju.

Za sve i bilo gde: Internet sa 30 godina, British Council ponosno sarađuje sa Barbican-om na seriji eseja vodećih međunarodnih pisaca i mislilaca koji u svojim radovima istražuju uticaj tehnologije na naše živote. Saznajte više o seriji Life Rewired Barbican-a, koja je tokom 2019. godine istraživala šta znači biti čovek kada tehnologija sve menja.

 

Facebook komentari:



SBB
Tagovi: , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.