Pametni gradovi – korak ka održivom svetu
Kada se govori o evoluciji tehnologije i razvoju, ulazimo u fazu dva. U njoj, postavljena infrastruktura i tehnologija koja je već stvorena biva upotrebljivana na nove načine.
Otkrivamo nove načine na koje koristimo infrastrukturu, a to onda prati i dalji razvoj i optimizacija tehnologije, kažu iz Ericssona.
Umreženi uređaji, umrežene stvari (takozvani internet of things), već postoje, sledeća stanica se umreženo društvo i pametni gradovi kao njihov deo. Krajnji cilj umreženog društva je održivi svet, koji na umu ima tri ključna faktora – ljude, planetu i profit, rekao je za PC Press Per-Henrik Nielsen, potpredsenik Ericssonove Industry&Society divizije.
Među segmentima koji pametni gradovi podrazumevaju je i energija, odnosno način potrošnje energije, koje se danas u mnogim slučajevima rasipa. Nove elektrane u mnogim slučajvima ne možemo graditi, ali se može uspostaviti pametna mreža koja će pametno rasporediti struju.
Na primer, aplikacija bi mogla da nas obavesti da ako uključimo mašinu za veš dva sata kasnije, a ne u vreme najveće potrošnje u tom gradu (obično po dolasku s posla), istu količinu energije ćemo platiti duplo manje i na taj način stimulisati pametniju raspodelu postojećih resursa.
Transport, kao veliko pitanje svih urbanih sredina, takođe je bitna stavka o kojoj se razmišlja, kada se pametni gradovi imaju na umu. Bilo da je to stimulisanje korišćenja električnih automobila, davanjem određenih beneficija njihovim vozačima i na taj način uticati na smanjenje zagađenja ili konceptom “auto kao servis”, koji bi mogao da postane novi način korišćenja automobila.
Istraživanja su pokazala da 70 posto vlasnika automobila isti koristi samo 1 sat dnevno. Veliki broj automobila u gradovima dovodi do problema sa parkiranjem, zagađenja, koji bi mogao biti rešen ako bi se uveo sistem u kom, na primer, preko aplikacije potražite najbliži auto, otključate ga svojim smartfonom, odvezete se na željenu lokaciju i nastavite sa aktivnostima.
Pametni sistemi u gradovima analizom podataka u realnom vremenu mogli bi vam reći gde da skrenete na putu do posla, da biste izbegli gužvu, ili vam, na primer, sugerisati da za određenu rutu ipak odaberete javni prevoz umesto automobila, sa procenom potrebnog vremena do određene destinacije, čime bi se pomenuti problemi, zagađenja, broja parking mesta i saobraćajnih gužvi znatno smanjili.
Nielsen ističe da principi održivih gradova nisu namenjen samo razvijenim društvima, ni gradovima kao što su Pariz i London, već je i na primer, Džakarti i svim gradovima u svetu, koji na osnovu svog ritma i stupnja razvoja mogu doprineti održivijem svetu.
Gradovi postaju sve moćniji, pa čak i ako samo postoje web kamere koje prate gužvu u gradu, bez ikakvog “pametnog sistema” koji vrši analizu tih podataka, i to je, na neki način, korak ka umreženom društvu, zaključio je Nielsen.
