PC Press: Kako izabrati fotoaparat III

Nas­tav­lja­mo ana­li­zu oso­bi­na sav­re­me­nih di­gi­tal­nih fo­to­apa­ra­ta – da vi­di­mo šta tre­ba zna­ti o kva­li­te­ti­ma LCD dis­ple­ja, me­mo­ri­ji i me­mo­rij­skim kar­ti­cama

Ne­ka­da al­ter­na­tiv­ni vid ka­dri­ra­nja na­me­njen pre sve­ga pre­gle­du snim­lje­nih fo­to­gra­fi­ja, LCD dis­plej je to­kom go­di­na kon­stan­tno ras­tao i do­bi­jao na re­zo­lu­ci­ji, pos­tav­ši, ka­da su kom­pak­tni apa­ra­ti u pi­ta­nju, glav­ni vid ka­dri­ra­nja. Na apa­ra­ti­ma ul­tra kom­pak­tnih di­men­zi­ja op­tičko tra­ži­lo u­glav­nom je nes­ta­lo, jer po­red sve većih LCD dis­ple­ja na po­leđini apa­ra­ta je­dnos­tav­no vi­še ne­ma mes­ta za nje­ga. Canon je na­ju­por­ni­ji u nas­to­ja­nji­ma da svo­jim kup­ci­ma obe­zbe­di op­tičko tra­ži­lo kad god je to fi­zički mo­guće, a je­di­na kla­sa apa­ra­ta ko­ja po pra­vi­lu ima se­kun­dar­no tra­ži­lo (s tim što se i u nje­mu za­pra­vo na­la­zi mi­ni­ja­tur­ni LCD dis­plej umes­to kla­sičnog op­tičkog tra­ži­la) je­su oni u ul­tra­zum kla­si, kod ko­jih zbog većeg ga­ba­ri­ta to ni­je pro­blem. Pri­sus­tvo ovog tra­ži­la je ko­ri­sno, jer vam omo­gućava da­le­ko bo­lju vi­dlji­vost de­ta­lja u u­slo­vi­ma ja­kog sun­ca.

Osim di­men­zi­ja i re­zo­lu­ci­je, LCD dis­plej po­ne­kad ima još je­dnu ko­ri­snu oso­bi­nu, a to je mo­gućnost nje­go­vog ro­ti­ra­nja, da bis­te mo­gli da ka­dri­ra­te iz ra­zličitih u­glo­va (ka­da u na­šoj ta­be­li uz po­da­tak o di­men­zi­ja­ma dis­ple­ja sto­ji i „po­kre­tni“ ili „ro­ti­ra­jući“). Iako je ne­sum­nji­vo ko­ri­sna (re­ci­mo ka­da tre­ba ka­dri­ra­ti ma­kro de­ta­lje u tra­vi, sli­ka­ti pre­ko go­mi­le lju­di, i slično), većina pro­i­zvođača ovu mo­gućnost u po­sle­dnje vre­me na­pu­šta, ne sa­mo zbog većih pro­i­zvo­dnih tro­ško­va, ne­go i zbog me­ha­ničke ose­tlji­vos­ti ova­kvih re­še­nja i čes­tih kva­ro­va do ko­jih mo­že da do­ve­de stal­no ro­ti­ra­nje. Ako vam je to pre­šlo u na­vi­ku pri fo­to­gra­fi­sa­nju, bi­lo bi ko­ri­sno da se od to­ga o­dvi­kne­te – i­zmeđu os­ta­log i za­to što vam se su­ža­va i­zbor mo­de­la ko­ji ovu mo­gućnost nu­de. Čak i Canon, ko­ji je bio upor­ni­ji od svih u pro­i­zvo­dnji mo­de­la sa ro­ti­ra­jućim dis­ple­jem, u po­sle­dnje vre­me je po­nu­du ta­kvih apa­ra­ta sveo na sa­mo par no­vih ul­tra­zum mo­de­la (SX10 IS, SX1 IS).

Što se di­men­zi­ja dis­ple­ja tiče, 2,5 inča (2,5“) je da­nas stan­dard is­pod ko­ga ni­ko ne ide, a sve su ređi pro­i­zvođači čiji dis­ple­ji ima­ju ma­nju re­zo­lu­ci­ju od 230.000 tačaka (Canon je du­go in­sis­ti­rao da nis­ko­bu­dže­tnim mo­de­li­ma ne tre­ba vi­še od 115.000 tačaka, što je i da­nas slučaj sa ne­ko­li­ko njego­vih naj­je­fti­ni­jih apa­ra­ta). Di­ja­go­na­le dis­ple­ja od 2,7“‑3“ uop­šte vi­še ni­su ret­kost, a na­po­kon je, na­kon pro­do­ra ko­ji su prvo učinje­ni kod DSLR apa­ra­ta (što je i lo­gično, s ob­zi­rom na ce­nu), počelo i u­dvos­tručava­nje re­zo­lu­ci­je kod naj­sku­pljih kom­pak­tnih mo­de­la (za sa­da pre­dnjače Canon G10 i Panasonic LX3 sa po 460.000 tačaka). Ka­da je o DSLR kla­si reč, di­ja­go­na­la dis­ple­ja od 3“ je već ne­ko vre­me do­mi­nan­tna, a re­zo­lu­ci­ja od go­to­vo ne­ve­ro­va­tnih 920.000 tačaka počela je da si­la­zi sa pro­fe­si­onal­nih na po­lu­pro­fe­si­onal­ne mo­de­le (Canon 50D, Nikon D90). Ako se pi­ta­te šta će DSLR apa­ra­ti­ma ta­kvi dis­ple­ji ka­da se oni na nji­ma u­glav­nom ne ko­ris­te za ka­dri­ra­nje, reći ćemo vam sa­mo da oni nu­de pot­pu­no no­vi kva­li­tet u pre­gle­du snim­lje­nih fo­to­gra­fi­ja – ka­da se radi o eva­lu­aci­ji de­ta­lja na fo­to­gra­fi­ja­ma (šum, zrno, o­štri­na, pre­li­vi bo­ja), go­to­vo da se osećate kao da pred so­bom ima­te PC mo­ni­tor.

Naj­no­vi­ji hit su dis­ple­ji ose­tlji­vi na do­dir, gde se kom­ple­tan u­prav­ljački in­ter­fejs pre­ba­cu­je na njih. Za sa­da se po­jav­lju­ju is­ključivo na ul­tra tan­kim, sti­li­zo­va­nim apa­ra­ti­ma, di­ja­go­na­la su 3“‑3,5“, po pra­vi­lu vi­so­ke re­zo­lu­ci­je, a nji­ho­vi glav­ni pro­mo­te­ri su Sony (pre svih, sa čita­vom pa­le­tom ova­kvih mo­de­la u T se­ri­ji), Samsung i Nikon. Ako bu­du ima­li većeg us­pe­ha na trži­štu, ve­ro­va­tno će ih pri­hva­ti­ti i mnogi dru­gi pro­i­zvođači, a mi smo za sa­da ipak po­ma­lo re­zer­vi­sa­ni pre­ma ovom re­še­nju – ko­li­ko god redovno ve­žba­li, nekako ne us­pe­va­mo da pos­ti­gne­mo is­tu la­koću i pre­ci­znost u­prav­lja­nja apa­ra­tom kao sa sta­rim, do­brim me­ha­ničkim ko­man­da­ma.

Ko­li­ko, naj­zad, za­is­ta znači ve­li­ki dis­plej? Uko­li­ko že­li­te da apa­rat mak­si­mal­no od­go­vo­ri va­šim kre­ativ­nim po­ten­ci­ja­li­ma, vi­še će vam značiti kva­li­te­tno op­tičko tra­ži­lo, bi­lo ono na DSLR apa­ra­ti­ma, ili se­kun­dar­ni LCD dis­plej kod ul­tra­zum apa­ra­ta. Kla­sično op­tičko tra­ži­lo kod kom­pak­tnih apa­ra­ta ni­je od veće ko­ris­ti, jer čes­to ne po­kri­va čita­vu pov­rši­nu vi­dnog po­lja, i­zgle­da kao mi­ni­ja­tur­ni tu­nel kroz ko­ji vi­ri­te, o­bjek­tiv ume da sme­ta da sa­gle­da­te ka­dar ko­rek­tno, a povrh sve­ga ne da­je vam ni uvid u o­snov­ne ra­dne pa­ra­me­tre.
Me­mo­ri­ja i kar­tice

Ne­ka­da je bi­lo uobičaje­no da di­gi­tal­ni fo­to­apa­ra­ti ne po­se­du­ju in­ter­nu me­mo­ri­ju, već se is­po­ručuju sa me­mo­rij­skom kar­ti­com sim­bo­ličnog ka­pa­ci­te­ta, do­volj­nog tek za de­se­tak sni­ma­ka. Većina pro­i­zvođača je po­sle­dnjih go­di­na ovu po­ma­lo ap­sur­dnu prak­su za­me­ni­la u­gra­dnjom slične ko­ličine in­ter­ne me­mo­ri­je u apa­ra­te uz izos­tav­lja­nje me­mo­rij­ske kar­ti­ce iz o­snov­nog pa­ke­ta, je­di­no je Canon os­tao do­sle­dan fi­lo­zo­fi­ji da se u apa­ra­te neće u­građiva­ti me­mo­ri­ja, već će se uz njih is­po­ručiva­ti kar­ti­ce ta­ko ma­log ka­pa­ci­te­ta ka­kve se odav­no ne mo­gu naći u slo­bo­dnoj pro­da­ji. Ni je­dno ni dru­go vam ne znači, jer ste sva­ka­ko upućeni na na­kna­dnu na­bav­ku me­mo­rij­ske kar­ti­ce ko­ja mo­že da smes­ti iole veću ko­ličinu po­da­ta­ka. A u sve­tlu te činje­ni­ce ni­je sve­je­dno ko­ji tip me­mo­rij­ske kar­ti­ce fo­to­apa­rat ko­ris­ti.

SD (Secure Digital) je do­mi­nan­tan stan­dard, ko­ji je da­nas pri­hva­ti­la velika većina pro­i­zvođača fotoaparata. SD kar­ti­ce se mo­gu naći u ve­li­kim ka­pa­ci­te­ti­ma, per­for­man­sa­ma za­do­vo­ljavaju čak i DSLR apa­ra­te pri sni­ma­nju RAW za­pi­sa, a ce­ne su im po­volj­ne.

Sony je svo­jev­re­me­no pro­mo­vi­sao svoj Memory Stick stan­dard (ko­ji pos­to­ji u ra­znim o­bli­ci­ma, Memory Stick Duo, Pro, micro) ko­ji i do da­nas ko­ris­te is­ključivo Sony apa­ra­ti i čija je naj­ne­po­volj­ni­ja oso­bi­na zna­tno vi­ša ce­na u o­dno­su na SD kar­ti­ce sličnog ka­pa­ci­te­ta. Da­kle, Sony apa­ra­ti su u star­tu ne­po­volj­ni­ja ku­po­vi­na zbog tvrdo­gla­vog in­sis­ti­ra­nja fir­me na „svom“ me­mo­rij­skom stan­dar­du.

Olympus i Fujifilm su za­je­dničkim sna­ga­ma ra­zvi­li sop­stve­ni stan­dard zva­ni xD, u na­me­ri da ga na­me­tnu u vre­me ka­da se SD tek po­ja­vio, SmartMedia u­brza­no odu­mi­rao, a CF se sve češće is­pos­tav­ljao pre­glo­ma­zan za sve mi­ni­ja­tur­ni­je apa­ra­te. Pa­teći od is­tog pro­ble­ma kao i Sony‑eve MS kar­ti­ce, xD, o­dno­sno nje­go­vi pro­mo­te­ri, u po­sle­dnjih par go­di­na su mo­ra­li da pri­zna­ju po­raz, sva­ka fir­ma na svoj način. U Fujifilm‑u su o­dlučili da me­mo­rij­ske slo­to­ve za xD kar­ti­ce učine kom­pa­ti­bil­nim i sa SD kar­ti­ca­ma (na taj način se u pot­pu­nos­ti pri­klo­niv­ši op­šte­pri­hvaćenom stan­dar­du), dok je Olympus u toj o­dlu­ci ma­lo ka­snio, a svo­jim kup­ci­ma je al­ter­na­ti­vu po­nu­dio u vi­du adap­te­ra ko­ji pri­ma­ju miniSD kar­ti­ce i uba­da­ju se u xD slot. Di­le­me ne­ma, SD je zav­la­dao trži­štem me­mo­rij­skih me­di­ja, ušav­ši čak i DSLR svet.

Os­ta­le su još CF (Compact Flash) kar­ti­ce, taj naj­sta­ri­ji i naj­ga­ba­ri­tni­ji me­dij, ko­ji se o­držao kao pri­mar­ni za DSLR mo­de­le. CF kar­ti­ce su i da­nas naj­brže i nu­de nam naj­je­fti­ni­ji me­ga­bajt i naj­veće ka­pa­ci­te­te, a ra­zlog za­što su iza­šle iz upo­tre­be kod kom­pak­tnih apa­ra­ta jeste činje­ni­ca da je nji­hov ve­li­ki slot bi­lo sve te­že u­klo­pi­ti u sve ma­nje apa­ra­te. Iako i u DSLR sve­tu sve vi­še us­tu­pa­ju mes­to apa­ra­ti­ma sa SD le­ži­šti­ma, CF kar­ti­ce se još uvek mo­gu naći kod ak­tu­el­nih mo­de­la. Dok se Nikon pot­pu­no pre­ori­jen­ti­sao na SD, Canon je u to­me još uvek po­ma­lo ne­o­dlučan, a činje­ni­cu da Sony kod svo­jih DSLR apa­ra­ta ko­ris­ti CF umes­to svog MS stan­dar­da mo­že­mo sa­mo da po­zdra­vi­mo kao glas ra­zu­ma. Do­du­še, ne­ki mo­de­li pa­ra­lel­no sa CF le­ži­štem po­se­du­ju i MS slot, čis­to kao „eg­zo­tičnu“ mo­gućnost.

Naj­no­vi­ji trend ka­da je me­mo­ri­ja za fo­to­apa­ra­te u pi­ta­nju, ko­ga se prvo do­se­tio Samsung, a Sony ga je zdu­šno pri­hva­tio u svo­jim no­vim touch screen mo­de­li­ma, jes­te u­gra­dnja do­volj­ne ko­ličine in­ter­ne me­mo­ri­je, ta­ko da je me­mo­rij­ska kar­ti­ca sa­mo mo­gućnost ko­ja vam ve­ro­va­tno neće tre­ba­ti. Sony T700, na pri­mer, ima čita­vih 4 GB me­mo­ri­je u apa­ra­tu, što je do­volj­no za oko 1.000 fo­to­gra­fi­ja naj­vi­šeg kva­li­te­ta ili ne­ko­li­ko sa­ti vi­deo za­pi­sa. Uz ta­kve apa­ra­te mo­žda nam fo­to- al­bu­mi neće trebati? Os­ta­je tek da vi­di­mo da li će ova kon­cep­ci­ja bi­ti ma­sov­ni­je pri­hvaćena…

PC Press

Pročitajte i prethodne nastavke serijala:
PC Press – Kako izabrati fotoaparat I
PC Press – Kako izabrati fotoaparat II