Problem “lažnih vesti” zahvata sve više zemalja

Broj zemalja u kojima su primećene kampanje čiji je cilj da dezinformišu se u poslednje dve godine skoro utrostručio, što ukazuje na to da su lažne vesti izgleda tu da ostanu.

Pre samo tri godine lažne vesti nisu predstavljale termin koji je imao široku primenu, a sada se na njih gleda kao na najveću pretnju demokratiji, slobodi govora, te zapadnjačkom poretku. Pored toga što predstavlja omiljeni pojam Donalda Trampa, „lažna vest“ je proglašena i za reč godine kada je 2017. u pitanju, te je podigla tenzije između nacija, i dovela do niza promena koje se dešavaju u okviru društvenih mreža. I pored svega toga, stručnjaci ne mogu da se slože šta je tačno „lažna vest“, koliko veliki problem može da postane, te šta povodom toga može da se preduzme. Naime, vlade i moćni pojedinci koriste informacije kao oružje kroz čitavu istoriju, a kako bi uvećali podršku, te eliminisali konkurenciju. Tako je još prvi rimski car, Oktavijan Avgust, koristio dezinformacije kako bi odneo pobedu nad Markom Antonijem, a i kasnije, kada je mladalačku sliku o sebi održavao u javnosti sve do pozne starosti.

Pročitajte i:  Počeo 12. Weekend Media Festival

U 20. veku su novi načini masovne komunikacije dodatno ojačali propagandu, te omogućili da njena moć ubeđivanja poraste, a naročito u vreme ratova i fašističkih režima. Ovakvu vrstu propagande su finansirale i kontrolisale vlade širom sveta, ali je zbog napadnosti ova postajala sve neprijatnija, te su ideološki razlozi koji su prvobitno bili iza nje sve više padali u senku ispiranja mozgova. Sa druge strane, što je više ljudi uključivano u masovnu komunikaciju, to je lakše bilo prozreti zadnje namere iza svakog oblika propagande, te lažnog informisanja.

Najveći problem u vezi sa lažnim vestima je to što često dolaze sa različitih strana, te su oni koji ih kreiraju različito motivisani. Tako motivi mogu da budu komercijalni, nacionalni, ili do njih može da dođe zbog toga što se ironija i satira pogrešno tumače. Tu su i vesti iz mejnstrim medija, za koje se ispostavi da nisu tačne, ali ostaju na društvenim mrežama, budući da ih kreatori ne uklanjaju, te ne demantuju na vreme.

Pročitajte i:  Kako su se razvijale društvene mreže u proteklih 15 godina

Od početka 2019. broj kampanja za dezinformisanje građana se uvećao, te su detektovane u čak 70 zemalja, što je značajno uvećanje u odnosu na 28 iz 2017. godine. Do ovakvih rezultata se došlo nakon istraživanja koje je sprovedeno na Oxford Internet Institutu, a brojke ukazuju da propaganda postaje sve veći problem.

Izvor: Engadget

Facebook komentari:

Vertiv

IT Edukacija
Tagovi: , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.