Slobodan Manojlović, Nikola Ristić, Uroš Vasiljević (sHpiritus mOvens) o muzici i računarima

sHpiritus mOvens (www.shpiritus.com i www.facebook.com/sHpiritusmOvens) je karavanski bend, bend ulice, bend puteva i trgova. Blizak publici, blizak muzici. Svira autorsku muziku, obrade nove francuske scene, nekoliko pesama velikana francuske muzike, kao i špansku i afričku muziku. Od 2005. ovaj bend je aktivan na beogradskoj muzičkoj sceni i kao pionir izvođenja savremene francuske muzike u Srbiji i regionu, postao je referenca za bend sa eksplozivnim nastupima i za širenje pozitivne energije.

Slika 03sHpiritus mOvens (www.shpiritus.com i www.facebook.com/sHpiritusmOvens) je karavanski bend, bend ulice, bend puteva i trgova. Blizak publici, blizak muzici. Svira autorsku muziku, obrade nove francuske scene, nekoliko pesama velikana francuske muzike, kao i špansku i afričku muziku. Od 2005. ovaj bend je aktivan na beogradskoj muzičkoj sceni i kao pionir izvođenja savremene francuske muzike u Srbiji i regionu, postao je referenca za bend sa eksplozivnim nastupima i za širenje pozitivne energije.

Prvi maksi singl i najveći hit  – Leteti ti si hteo (Mare) publici je predstavljen 2012. godine, kada je sHpiritus mOvens nastupao kao predgrupa ZAZ na Petrovaradinskoj tvrđavi. Usledila su brojna TV i radijska gostovanja, a pesma je čak bila uvrštena i na top listu RTV – Gruvanje. Poslednje dve godine obeležile su standardne svirke u Café de France, jaka sviračka ekipa, raznovrsnost zvukova, kao i rad na zrelijim autorskim pesmama. Takođe, bend je poznat i po tome što se rado odaziva na pozive za humanitarne svirke, a čak su samoinicijativno održali i koncert za azilante u Obrenovcu decembra 2013. i svirku za izbeglice na autobuskoj stanici u septembru 2015. Članovi benda su: Slobodan Manojlović (vokal / gitara), Uroš Vasiljević (kontrabas), Milena Radićanin (harmonika), Nikola Ristić (klarinet), Lazar Muždalo (truba i perkusije), Jelena Adamović (violina) i Maša Cvijović (flauta).

Slika 02

Pesma „Setif”

Pesma Setif (https://www.youtube.com/watch?v=nvL89slaVN8) je simbioza stvaralaštva osvežene ekipe sHpiritusa sa naglašenim elementima world muzike, sa arapskim, kantri i džez uticajima. Repetitivna melodija klarineta oličava cikličnost putovanja i potrage za uspehom, dok violina predstavlja epizodu ulaska u grad “na raskršću puteva”. Pesma nas vodi u stvaran alžirski grad kroz priču o mitskom vladaru grada Timoti Timu (Ibn Hakimu) koji je i sam došljak na tom tlu. Prikazuje se prolazak putnika i turobna atmosfera grada koji se nalazi na vratima Sahare. Numera je zamišljena kao spoj Mediterana i “crne” Afrike, most između kultura, sporadične upadice na različitim jezicima evociraju raznvrsnost ljudi koji se u tom gradu sreću, a izbor velikog broja turcizama upućuje i na dugo prisustvo Osmanskog carstva u Magrebu. Pesma počinje iz vetra koji najavljuje karavanu putnika skori u grad i završava se na isti način, sa razlikom što jedan čovek ostaje sam na svom daljem proputovanju kroz srce Sahare nakon boravka u Setifu. Od muzičara učestvovala je cela postavka benda, a gostovali su nam i Ivan Đurić iz benda Irish Stew na bendžu, Jelena Džepna Živković vokal i drugari brucoši sa Akademije umetnosti, gde je pesma najvećim delom i snimljena. Materijal za video klip sniman je od aprila do juna 2014. godine u DR Kongo, najvećim delom u Kinšasi i Matadiju.

Slika 04

Pesma „Markon Dragon”

Numera „Markon Dragon” (https://www.youtube.com/watch?v=Ot1eO_Evuyc) opeva priču glavnog junaka Marijusa Elekfića kroz više etapa: rođenje i odrastanje na Balkanu, mladost i uspeh u Beču, odlazak preko bare u Boston, i njegov povratak u Beograd u nekoj neodređenoj prošlosti. Animirani spot potpisuju Una Ciu, Vule Basarić i Luka Koprivica.

Slika 09

Svirka za izbeglice

sHpiritus mOvens je svirao za izbeglice u parku kod glavne autobuske stanice u Beogradu 17. septembra (https://www.youtube.com/watch?v=us0JmNfKZio). Pre svirke smo učili dečicu kako se sviraju kontrabas, truba, gitara i harmonika. Od prvih taktova, drugari mahom sa Bliskog istoka su odmah počeli da tapšu u ritmu muzike i ulili nam energiju da damo sve od sebe. Više od sat vremena nekoliko stotina ljudi se smenjivalo na našoj svirci, a i to je bila prilika da se naši sugrađani upoznaju sa izbeglicama u neformalnom kontekstu. Na tarabuci nam se pridružio Said koji je pokidao perkusije svojom urođenom virtuoznošću. Drugi lep momenat događaja se desio pred samu svirku, kada je mala Lejla iz Sirije nakon petnaest minuta upornog duvanja u trubu uspela da proizvede svoj prvi ton na duvačkom instrumentu. Vest je prošla veoma zapaženo u domaćim medijima i čitaoci su imali više nego pozitivne kritike za ovu našu improvizovanu svirku.

IMG_1492

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

RISTA: Ne mora nužno da znači da je takva muzika “minimalistička i prizemna”. Možemo naći dosta primera gde je takva vrsta muzike jako inspirativna i zanimljiva. Pre bih rekao da je u pitanju lična preferencija, a ne kvalitet. Neko će više voleti klasičan način izvođenja, neko više elektronski. Muzika je deo života, pa se i ona menja u skladu sa njim. Električne gitare (i ostali instrumenti na struju) i rifovi se mogu posmatrati kao preteča programa i semplova, ili kao njihova paralela u doba vladavine rokenrola kao dominantnog muzičkog pravca i životnog stila.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo  šund na muzičko tržište?

URKE: Šund je oduvek postojao u svakoj vrsti umetnosti, pa tako i u muzici. Ne zaboravimo da su naši roditelji, ili čak njihovi roditelji, rokenrol smatrali izopačenom muzikom, makar isprva. Nabeđenost je ljudska osobina kojom bi, imam utisak, mnogi izvođači klasične muzike okarakterisali Ričija Blekmura ili Džimi Pejdža. Ostaje nam nada da društvene okolnosti koje su dovele do toga da šund, pre svega kod nas, bude odlika mejnstrim muzike, neće još dugo trajati, i da će vreme izdvojiti kvalitetne muzičare i umetnike od loših. Kompjuter nije doneo šund, kompjuter je omogućio izuzetno brzu razmenu informacija, a u društvu gde je šund osovina kulture – razmenu šunda, tako da bi bilo pravedno očekivati da će ubrzanjem uticati i na progon šunda, ukoliko društvo zaželi da ga progna. Umetnički izraz je takav kakav je, bez obzira na to kojoj vrsti umetnosti ili žanru pripada, kakva je priroda njegovog nastanka i distribucije, ili koje su osobine njegovog autora. Definisanje umetničkog dela, a samim tim i definisanje umetničkog izraza, jedno je od najtežih i najzamršenijih pitanja teorije umetnosti.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li  misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

SLOBA: Naša generacija već nije imala priliku da u većoj meri sluša ploče. Analogni zvuk nosi u sebi šmek ranijih vremena, oldstajl fazon, pucketanje i prirodnost. Upeglanost novijih albuma u svim žanrovima im oduzima na prisnosti, na seksipilu, na živosti. Ali zato nove tehnologije imaju daleko širi raspon zvukova i dalje se otišlo u istraživanju zvukova i eksperimentisanju.
URKE: Sa sve većom upotrebom digitalnih mikseta, akustična svirka postaje jedino mesto gde može da se čuje analogni signal.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

URKE: Naravno da obe vrste zapisa imaju svoje prednosti i nedostatke. Digitalnim zapisom je neuporedivo lakše baratati nego analognim, od samog njegovog nastanka, preko sortiranja i skladištenja, do isporuke gotovog proizvoda potrošaču. Digitalni oblici muzičkih zapisa su doneli ogromnu promenu u distribuciji muzičkih proizvoda, koja takođe ima svoje prednosti i nedostatke; sumnjam da je način skladištenja podataka mogao da utiče na samu umetnost: ideja je ideja.

Slika 06III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih”  muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

SLOBA: Mislim da je pitanje previše tendenciozno. Muzika se ne sluša zbog kvalitetnog instrumentaliste nego zbog same pesme, neke melodije ili vinjetice koja nas ponese ili poruke koju nosi numera. Pričamo ovde o nosačima zvuka. Na lajv nastupima će doći i drugi aspekti u obzir, tako i virtuoznost, improvizacija, kontakt sa publikom, iskrenost. Ali i transdisciplinarne komponente kao što su scenografija, svetlo, video, koreografije…

URKE: Ukoliko se pod dobrim muzičarima podrazumevaju muzičari koji sviraju muziku koja nam se sviđa, potražnja za njima je opala zbog promene interesovanja ili ukusa većine, promene sistema vrednosti ili sličnih društvenih okolnosti koje imaju malo veze sa načinom snimanja muzike. Ako su dobri muzičari oni koji sviraju tehnički zahtevne stvari, moram napomenuti da se po svadbama i sličnim poselima često nailazi na ljude čiju je veštinu teško ispratiti i iskopirati, tako da ni ovde nema peviše mesta za govor o načinu snimanja muzike. Što se tiče studijskih muzičara, oduvek sam smatrao da su to bili poprilično vešti ljudi, ali sa nedovoljno ličnog pečata i/ili ideja da postanu umetnici, i oni jesu najveće žrtve trenda da se sve više greške peglaju u produkciji. Na studiju ostaje da izabere da li će novac dati ljudima koji sviraju ili ljudima koji miksuju, što zavisi i od ciljne grupe kojoj planiraju da plasiraju svoj proizvod.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

URKE: Ponovo se postavlja pitanje dobrog, odnosno šta je dobar snimak. Kako god to definisali, siguran sam da mnogi tonci, snimači, mikseri i master inženjeri koriste savršene uslove na loš način, kao i da se uslovima snimanja u sobi, na kućnom računaru, može izmanipulisati tako da snimak bude, u najmanju ruku, prihvatljiv.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

SLOBA: Jeste muzika. To svaakako nije naš senzibilitet ali prepuštano svakom izvođaču na volju da odredi kako će ispoljiti svoj muzički izraz, kao i publici da procenjuje šta je “stvarno muzika” a šta ne za njih.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

SLOBA: Može da primeti onaj ko se u to udubljuje. A to je ne više od 5% slušalačke publike.

Slika 07

V – Nosač zvuka vs. Youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

RISTA:  Smatram da internet nije obezvredio cenu muzike. Naprotiv, smatram da je ponudio slušaocima mogućnost mnogo većeg izbora i traganja za onim što se njemu dopada. Internet je doneo takvu prednost da danas možemo čuti nešto do čega bismo ranije stigli jako teško ili gotovo nemoguće. Koncept autorskih prava se s razlogom menja, jer ne postoje isti uslovi u kojima je ranije razvijan. Vreme će pokazati u kom pravcu će on ići.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

SLOBA: Snimak i živi nastup su oduvek bile različite kategorije i tu se nije mnogo stvari promenilo u prethodne dve decenije. Mi smo bend koji je orijentisan prvenstveno na svirke, zato ovoliko dugo i čekate da izdamo novi singl, a da u međuvremenu odsviramo 200 svirki.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

SLOBA: Naravno da može. Sam proizvod je sebi najbolja reklama. Reklamna kampanja je samo neka vrsta bacanja svetla na naš rad, poziv na slušanje. Dalje ne možemo da utičemo na dojam koji će naši akordi ostaviti na publiku.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvovati koncertu?

SLOBA: Ne garantuje, isto koliko ni dobar plakat na ulici ne znači da ćete imati veliki odziv na svirci. Mi se obraćamo raznolikoj publici, nas šarenoliki krugovi ljudi slušaju, od mladih do bakica koje čekaju svoje šansonjerske pesme iz 60ih i 70ih godina.

Slika 08VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

SLOBA: Bend je trenutno aktivan, hvala na pitanju, i aktivan je već deset godina sa kraćim prekidima. Pesma koju danas prezentujemo je novi singl sHpiritus mOvensa pod imenom Setif. Predstavlja simbiozu stvaralaštva osvežene ekipice muzičara koji su u bendu već dve godine, i umetničko-vagabundskog izraza frontmena sastava. Mi smo heterogeni sastav, muzičari sa raznovrsnim bekgraundom, te je i stvar iako naizgled jednostavna, zapravo višeslojna i kompleksna. Priča o mitskom šerifu grada na vratima Sahare pomešana sa putnicima u potrazi sa ostvarenjem u afričkom eldoradu, dočaranu kroz deset različitih instrumenata od kojih svaki nosi neku drugačiju notu, bilo to arapski melos ili Nju Orleans prizvuk. Ili jedan bendžo koji je sam po sebi sinonim osnova kantri muzike. Sve to zajedno sa videom snimanim u Demokratskoj republici Kongo daje jedan spoj koji predstavlja novinu na našoj muzičkoj sceni. S druge strane, upravo smo bacili u etar i pesmu Markon Dragon. Spremamo i nove autorske pesme.

Slika 05

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"