Tema BIZIT-a 2018: Zelena energija vs. električna vozila?

Jedna od tema BIZIT 2018. “Industrija 4.0, koji se održava 7. i 8. novembra 2018. u Klubu poslanika u Beogradu biće i zelena energija. Ovog puta smo se pozabavili problematikom električnih automobila i proizvodnjom električne energije neophodne za punjenje baterija ovih vozila. Prema pisanju Forbes-a, elektrifikacija saobraćajnog sistema, na čelu sa električinim autobusima, trebalo bi da se ubrza kasnih 2020-ih. Prodaja električih vozila porašće zahvaljujući padu cena baterija, koje su pokretač električnih vozila, i povećanju proizvodnje električnih automobila.

Kako električna vozila budu postajala jeftinija od automobila koje pokreće petrol i dizel, očekuje se će prodaja ovih kola dostići 11 miliona jedinica do 2025. godine, a da će do 2030. godine, porasti na 30 miliona, navodi Bloomberg New Energy Finance. Električni autobusi će preovladati tržištem još ranije. Ubrzana dominacija e-buseva nastaće zbog toga što je kompletan trošak vlasništva e-buseva jeftiniji od tradicionalnih modela.

Predrasude vezane za električna vozila

Dosadašnji napori automobilske i naftne industrije da rašire dezinformacije u vezi električnih vozila su pokušaj zaštite poslovnog modela koji se sve više pokazuje kao štetan za planetu i ljudsku populaciju.

Među dezinformacijama nalazi se tvrdnja da su električna vozila veći zagađivači nego konvencionalna vozila; ovakve tvrdnje su se više puta dokazale kao pogrešne, imajući u vidu da sve više zemalja stvara električnu struju od održivih izvora. Čak i kada se električna energija dobija od fosilnih goriva, upotreba električnih kola i dalje znači ogromno smanjenje zagađenja vazduha u gradovima. Sem toga, ističe se da prevoz nije pravi problem, već je izvor zagađenja grejanje ili emisija štetnih gasova. Istina je da su automobili i kamioni odgovorni za više od trećine emisije gasova koji zagađuju, i dobar deo njih nastaje u mestima gde živimo i radimo, tako da će bilo koje smanjenje imati pozitivan uticaj na kvalitet naših života.

Pročitajte i:  Električni automobili bi mogli da skladište energiju u karoseriji od ugljeničnih vlakana

Pored toga, postoje pretpostavke da su e-vozila preskupa, ili da izazivaju nervozu kod vozača. Ta ideja je opovrgnuta sve većim dometom vožnje električnih vozila, koja se već približava ili čak i prelazi svoje kolege koje pokreće fosilno gorivo. Mercedes navodi da će sledeća e-kola imati domet od 500 klometara, dok se očekuje da će pojedini modeli Tesle imati domet i do 1000 kilometara.

Postoji i bojazan da će ovakva ubrzana proizvodnja i potrošnja električnih vozila dovesti do značajnog rasta u potražnji litijuma i kobalta, koji su glavni sirovi materijali za proizvodnju baterija. Ograničena zaliha ova dva metala, zajedno sa brzinom promena infrastrukture mogle bi da uspore rast ovog tržišta. Salim Morsy, analitičar za prevoz navodi da „dok smo optimistični u vezi rasta tražnje za električnim vozilima, mogu da se primete i dve velike prepreke. Kratkoročno, primećujemo rizik od manjka kobalta ranih 2020-ih, koji bi mogao da uspori brzinu pada cene baterija. Dalekosežno, promene u infrastrukturi su i dalje veliki izazov.”

Međutim, baterije mogu da budu reciklirane. Njihovi delovi mogu da budu ponovo upotrebljeni, i suptrotno tome šta mnogi misle, baterije propadaju od korišćenja mnogo sporije nego što je uvreženo. Rigorozne naučne studije pokazuju da baterije propadaju za 1% svakih 30,000 kilometara, što ih čini mnogo efikasnijim od motora koji sagorevaju gorivo.

Postoji zabrinutost vezana za sposobnost stvaranja dovoljno električne struje kako bi se punila sva ta električna vozila. Ova tvrdnja je već osporena od strane Asocijacije za snabdevanje energijom Velike Britanije, čiji članovi tvrde da će u potpunosti potkrepiti tražnja od strane više miliona električnih kola koja će stići tokom sledećih godina.

Evropa i budućnost električnih vozila

Najviše električnih automobila prodaje se u četiri najbogatije zemlje Evrope. Prema podacima sajta EurActiv.rs, na vrhu liste po broju vozača električnih automobila je Norveška, koja na 100 novih automobila proda 29 električnih. Norveška ima bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku 64.000 evra, što je dvaput više od proseka Evropske unije. Proizvođači automobila objašnjavaju da električna vozila čine više od 1% registrovanih novih automobila samo u zemljama koje imaju BDP po stanovniku veći od 30.000 evra. Nasuprot tome, tamo gde je BDP po stanovniku manji od 17.000 evra, uključujući centralnu i istočnu Evropu, električnih automobila skoro da nema. Prodaja električnih automobila na globalnom nivou znatno je povećana zahvaljujući Kini, koja je najveći svetski kupac tih vozila.

Pročitajte i:  Alipay Serbia: Zna se kada stiže Alibaba u Srbiju

Prema rečima Miloša Petrovića, predsednika Asocijacije uvoznika vozila i delova Srbije, uvoznici novih vozila zastupaju najčistije i najsavremenije ekološke automobile koji ne zagađuju čovekovu okolinu. Petrović navodi kako su “Srbiju prepravili polovni automobili. Svakako da ne možemo ljudima zabraniti da voze jeftine automobile, ali moramo im pomoći da njihova vozila budu bezbedna. Osiguravajuća društva isplaćuju stotine miliona evra za štete koje izazivaju polovni automobili koji se uvoze u Srbiju, jer se ti automobili uvoze slobodno, a da se ne proveravaju prilikom uvoza. Poseban problem predstavlja što ti automobili zagađuju životnu sredinu”. Petrović dalje naglašava da u Srbiji ne postoji regulativa za električna vozila, ali da po tom pitanju „nećemo moći mimo sveta“.  “Verujem da će sledeće godine veliki broj izlagača na Sajmu automobila ponuditi električna vozila, a da ćemo mi do tada urediti mrežu elektropunjača u Srbiji koja trenutno ne postoji” navodi Petrović.

Pored formiranja infrastrukture za električne automobile potrebno je razviti i sistem subvencija kako bi se pospešila njihova kupovina. Države u regionu subvencionišu kupovinu električnih automobila, na primer u Hrvatskoj finansijska podrška za tu vrstu vozila dostiže i do 8.000 evra.  Državne subvencije povećavaju prodaju električnih automobila, kao što su oslobađanje plaćanja PDV-a prilikom kupovine i drugih poreza, raznih taksi, besplatno punjenje baterija, parking ili ulazak u delove grada koji se drugima naplaćuje, dozvoljena vožnja žutim trakama rezervisanim za autobuse. Pitanje je da li je fer da se u Srbiji poklanja novac kupcima električnih automobila od nekoliko desetina hiljada evra, a da se istovremeno akcizama „cede“ vlasnici automobila na plin, koji znatno manje zagađuje od benzina.

Pročitajte i:  Otvoren BIZIT 2018, IT manifestacija posvećena Industriji 4.0

Električna vozila mogu da se pune preko standardne kućne utičnice, mada je punjenje prilično sporo. Problem će imati vozači koji žive u zgradama. Što se tiče javnih uređaja za punjenje, jedan je počeo sa radom na naplatnoj stanici „Preševo“, na granici sa Makedonijom. Plan je da se postave i punjači na granici sa Hrvatskom, na naplatnoj stanici „Šid“, „Bubanj potoku“, na stanici „Dimitrovgrad“ (granica sa Bugarskom) i „Subotica jug“ (granica sa Mađarskom). Na svim punjačima moguće je istovremeno punjenje tri automobila.

Razmišlja se i o postavljanju punjača na mnoga druga mesta. Takođe, kompanija Delta Motors nedavno je postavila stanicu za punjenje električnih vozila u Beogradu, koja je namenjena svim plug-in hibridnim i električnim automobilima, bez obzira na marku. U Beogradu postoji još nekoliko punjača, na primer u hotelima Holiday Inn, IN Hotel, Square Nine Hotel, Courtyard Belgrade City Center hotel, u garaži Obilićev venac, kao i na drugim mestima gde auto može da se puni preko klasične utičnice. Mapu sa lokacijama punjača Srbiji, Evropi i drugim kontinentima, kao i više informacija o njima možete da nađete na ovoj adresi: www.plugshare.com.

Sigurni smo da će tema kako do zelene energije zainteresovati učesnike pete BIZIT konferencije. Stoga vas pozivamo da je prijavite i ne propustite najveću regionalnu biznis i IT konferenciju.

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.