VMWare

BIZIT 2020 predavači – Miroslav Varga

Na godišnjoj konferenciji BIZIT uvek se trudimo da dovedemo eminentne stručnjake iz oblasti IT-ja i biznisa, koji će i ove godine iz prostorija Kluba Poslanika, u Beogradu, 4. i 5. novembra imati prilike da prenesu svoja znanja i iskustva na zainteresivane posetioce kako live tako i online. Između ostalih imaćete prilike da ponovo čujete Miroslava Vargu, jednog od nekolicine GCT (Google Certified Trainer) u Google Adriatics regiji s velikim iskustvom rada s Ads kampanjama, kog smo u skladu sa temom konferencije pitali kako je pandemija uticala na oblast kojom se bavi, digitalni marketing.

Miroslav Varga, stručnjak za online marketing

Kakav je odnos tehnologije i kreativnosti?

Slično kao i u svakoj drugoj delatnosti, kreativnost je sastavni deo naše ličnosti. Ako si zaokupljen borbom za preživljavanje ili strahom, kreativnost se potiskuje, ali ne nestaje. Moja su iskustva da je kreativnost najviše prisutna kada si savladao određen nivo znanja i kada se ne bojiš izražavati. Za primer mogu poslužiti muzičari ili slikari – kreativna ostvarenja dolaze kada si dobro savladao tehniku – tada im nije toliko ni bitno koliko zarađuješ.

Ništa drugačije nije ni u tehnolgiji. Kada pogledaš kako je neko napisao linije koda nekog programa možeš veoma dobro da prepoznaš autora ili iz koje škole je došao majstor. Upravo kao i kod slikara ili majstora za izradu violina. Baš neki dan sam jednoj srpskoj firmi pregledao neke postavke i rekao da mi to liči kao da je radio jedan moj kolega. Rekli su mi da nije on, ali da je to radila osoba koju je on podučavao.

Pročitajte i:  Partner BIZIT 2020 konferencije: Udruženje banaka Srbije

A, što se tiče novih, nikada ranije korišćenih mogućnosti, tu se posebno otvorio prostor za eksploziju kreativnosti. Zamislite kako je život izgledao pre, kada nije svima bio dostupan Google (i sve njegove platforme), Facebook, Instagram, LinkedIn, Twitter. Čak sam neki dan čuo zanimljivu crticu da su najisplativiji projekti za Google oni koji su nastali od takozvanog 20% vremena za razvoj vlastitog projekta unutar Google-a. Dokle god su uključeni ljudi u neku industriju, biće i kreativnosti 🙂

Kako kriza sa pandemijom utiče na upotrebu digitalnog marketinga?

Dve žene su zaslužne za eksploziju interneta na Balkanu. Jedna je Severina nakon čijeg dokumentarnog filma je nastao ogroman pritisak za ugovaranjem spajanja na ‘brzi internet’. Druga je Korona koja nas je zaključala u domove i generisala eksploziju onlajn narudžbina. Neki šopovi s kojima radimo, porasli su i 10 puta u doba lockdown razdoblja. Ni jedan šop nije pao i slobodno svaki vlasnik onlajn šopa može da zahvali Koroni na velikom podsticaju onlajn poslovanja.

Kada su mere popustile jedan deo onlajn narudžbina se vratio u fizičke radnje, ali uopšteno gledano, rast je bio u skokovima i ostaće verovatno na višim nivoima, nego pre krize. Digitalni marketing je samo propratio te pojave i zabeležili smo rast ulaganja u svim segmentima onlajn oglašavanja, osim u turizmu. Normalno je da se oglašavaš tamo gde ti je publika, a za vreme Korona krize publika je bila onlajn više nego inače.

Pročitajte i:  BIZIT 2020: Kompanije planiraju dodatne investicije za razvijanje digitalnih veština zaposlenih u 2021.

Da li je prelazak na digitalni marketing prilika za rasterećivanje firme od nepotrebnih troškova, pa i radnih mesta marketara?

I da i ne. Merenjem rezultata i povraćaj od ulaganja možda će se budžeti za neke kanale smanjivati. Lično mislim da to ne sme da se radi napamet. Tim više ako je firma koristila neke oglasne kanale godinama i opstala godinama. Tada nikako ne treba zbog pomodarstva da prelazi na nove kanale. Ono što mislim da je prvi korak svake firme jeste da dobro posloži svoj web sajt i postavi tačna merenja. To nikako ne znači da je merenje postavljeno kada je instaliran besplatni Google Analytics. Posebno to važi ako imate web shop.

Kada je sajt i merenje dobro postavljeno, ima smisla uvođenje digitalnog oglašavanja i raspodela ulaganja prema povratnim rezultatima. Povratni rezultati nisu samo ono što je izmerio Google Analytics, nego ukupno stanje u blagajni preduzeća. Često se ljudi ponašaju u skladu s ROPO efektom (research online – purchase offline). Zato se uticaj online oglašavanja na poslovanje teško može tačno izmeriti (nije potpuno nemoguće, ali se to manje-više temelji na matematičkim procenama, predikcijama i korelacijama). Najčešće uvođenje digitalnog oglašavanja znači uvođenje dodatne varijable u poslovanje i sve postaje kompleksnije. Tu su TV, radio i novine u prednosti jer imaju duže iskustvo i današnjim donosiocima odluka su dosta bliži. Postupno uvođenje znači i postupno zadržavanje postojećih i uvođenje novih stručnjaka. Tu ne vidim smanjivanje broja marketara nego pre nova znanja i veštine koje će marketari morati da usvoje (još više će morati da se oslanjaju na matematiku i merenja). Te nove veštine će verovatno dovesti do smanjenja nepotrebnih odnosno neefikasnih i neefektivnih ulaganja. Cela industrija u stvari ne ide u smeru smanjivanja, nego u smeru povećanja. Nikome nije teško da uloži u oglašavanje ako može s velikom predvidivošću da izračuna koliko će zbog toga da zaradi. U tome je digitalni marketing neprikosnoveno najbolji od svih poznatih i postojećih oglašivačkih kanala.

Pročitajte i:  Partner BIZIT 2020 konferencije: Veeam

Na ovogodišnjoj konferenciji BIZIT 2020 Varga će upravo pričati o nekim slučajevima iz prakse i kako je marketing doživeo transformaciju. Po pravilu nigde nije ulaganje u oglašavanje umanjeno, niti je broj ljudi smanjen. Promenio se profil zaposlenih u marketingu. Jedan od zanimljivih trendova je da se danas IT tretira kao sektor u marketingu, a ne samostalna jedinica u preduzeću. Prijavite se na sajtu bizit.rs i vidimo se 4. i 5. novembra!

Facebook komentari:
PC Press- digitalizacija zdravstva

Tagovi:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.