British Council: Idemo dalje sa unapređenjem edukacije
British Council se istakao mnogim projektima za unapređenje edukacije, a o tome šta se najviše radilo i šta nas još očekuje, govori nam Ljiljana Siničković, Head of Education Western Balkans
U protekle dve godine program „Škole za 21. vek“ postigao je mnogo ne samo u Srbiji već i širom regiona. Da li možete da podelite s nama neke od najvećih uspeha?
Učenici i nastavnici koji su učestvovali u programu veruju da im je ovaj program promenio atmosferu u učionici i da je učenje postalo zabavno. Deca pokazuju povećanu motivaciju, a nastavnici su prijavili povećanu kreativnost, timski rad i angažovanost na času.
Takođe, ostvarili smo veoma dobru saradnju s Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, kao i s Vladom Republike Srbije. Lansiranju programa prisustvovala je i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, kojoj su mališani objašnjavali svoje kreativne ideje koje su pretočili u konkretne projekte i koja je tom prilikom istakla da se naš program „Škole za 21. vek“ savršeno uklapa u viziju reforme obrazovanja Vlade Srbije.
Na šta ste najponosniji u dosadašnjem toku projekta?
Prvo, sama svrha projekta – ulaganje u budućnost dece i njihovo osposobljavanje da savladaju veštine 21. veka – ogromna je pokretačka snaga za ceo British Council tim. Zadovoljstvo dece kada savladaju neku od veština, njihova radost, njihovi uspesi kada sami kreiraju neki inovativni projekat, njihova mašta koja se aktivira kako uzmu micro:bit u ruke, njihov sjaj u očima‑ to je ono što nas ispunjava ponosom.
Mnogo je tih, rekla bih, velikih koraka, koja su deca napravila radeći na micro:bit uređajima i primenjujući veštine koje su naučili u „Školi za 21. vek“. OŠ Njegoš sa Cetinja svojim projektom „Dozer za lekove“ osvojila je prestižnu nagradu princeze Dajane Diana Award, koja se dodeljuje za humanitarni rad. Izdvojila bih i projekat dve učenice iz OŠ Dule Karaklajić iz Lazarevca koje su stvorile izum namenjen deci s posebnim potrebama, čime su ujedno podigle svest cele zajednice o autizmu.
Ugostili smo vojvodu od Kenta u Beogradu, koji je tom prilikom donirao micro:bit uređaj Muzeju nauke i tehnologije za njihovu stalnu postavku. On se u aprilu sastao i sa učenicima iz škola Dule Karaklajić iz Lazarevca i Pavle Savić iz Beograda koji su mu predstavili svoje projekte.
Koji su vaši planovi za narednu godinu, konkretno za Srbiju?
Već je počela obuka za nastavnike i direktore škola u Srbiji. Od marta, u prvom ciklusu je organizovana obuka i trening za nastavnike i direktore 220 škola u Vojvodini. Dvadesetog septembra započeo je drugi ciklus obuke, koji pokriva 200 škola u Nišu, Kragujevcu, Zaječaru, Jagodini i Negotinu. Za Srbiju se planira obuka u svim osnovnim školama, ukupno 1.150. Tokom trajanja programa će se obučiti 5.680 nastavnika koji će prenositi znanja na 367.500 učenika.
Svaka škola biće opremljena određenom količinom micro:bit uređaja, džepnih računara na kojima deca mogu da programiraju i koriste ih za rešavanje svakodnevnih problema iz raznih školskih predmeta. Ovaj uređaj omogućava učenicima da uče na zabavan, interaktivan i inovativan način.
Da li mislite da ovaj projekat dugoročno može da menja svest i da ima dugoročne posledice na budućnost dece?
Svakako. Misija i cilj samog projekta upravo je nastojanje da se mladim ljudima omoguće bolje šanse za posao u budućnosti i ostvarenje ličnog prosperiteta kroz razvoj njihovih veština. Ulaganjem u učenike danas, ulažemo u njihovu budućnost. Budućnost jeste nepredvidiva ali u ozbiljnim analizama koje prate razvoj Četvrte industrijske revolucije i pametnih tehnologija, ukazuje se da će pored klasičnih tehničkih znanja iz oblasti informacionih tehnologija, za obavljanje poslova 21. veka biti potrebna nova znanja i nove veštine. Pored digitalne pismenosti, za napredak kako društava tako i pojedinaca, biće neophodno kreativno, kritičko i analitičko razmišljanje pri rešavanju problema.
Osposobljavanjem dece da ovladaju veštinama budućnosti u isto je vreme i ulaganje u budućnost ekonomija regiona Zapadnog Balkana, koje će sutra imati radnu snagu spremnu da na najbolji način odgovori izazovima vremena. Time ekonomije činimo konkurentnijim na globalnom nivou i smanjujemo jaz u digitalnom razvoju između Zapadnog Balkana i najrazvijenijih zemalja sveta.
