Društvene mreže nisu krive za epidemijski nivo usamljenosti

„Svi bi trebalo da provodimo više vremena jedni s drugima“, je najnoviji zaključak nakon što su istraživači ispitali 20.000 osoba preko 18 godina, postavljajući 20 pitanja o anksioznosti, depresiji i usamljenosti. Pitanja su zasnovana na skali usamljenosti UCLA-a, i razmatraju faktore kao što su otuđenost od društva.

Istraživači u svetskoj zdravstvenoj kompaniji Cigna, u saradnji sa istraživačkim partnerom Ipsos, kažu da ne postoji veza između upotrebe društvenih mreža i osećanja izolovanosti i usamljenosti. Studija, kako su istakli istraživači, je otkrila da odrasli dolaze do „epidemijskih nivoa“ usamljenosti. Od anketiranih, 46% je izjavilo da se „ponekad“ ili „uvek“ oseća usamljeno, a 47% kaže da se osećaju izopšteno od drugih.

Isti izveštaj ukazao je na osnovni uzrok problema. Ne radi se o prevelikoj upotrebi telefona ili stalnom proveravanju profila na društvenim mrežama, iako takvo ponašanje definitivno uzrokuje druge probleme poput zavisnosti. Umesto toga, prema istraživanju, više od polovine nas nema dovoljno značajnih interakcija tokom dana. Podaci pokazuju da mlađe generacije imaju više tendencija da pate od ovog problema od drugih. Cigna je ispitala osobe između 18 i 22 godine života i otkrili da među njima ima najviše usamljenih sa 48,3%, što predstavlja najveći broj od svih starosnih grupa.

Pročitajte i:  Gotovo 44% građana Srbije smatra da živi gore nego pre pet godina

Studija je pokazala da je rezultat isti za ljude koji koriste društvene mreže (43%) kao i za one koji nikada ne koriste društvene mreže (41%). Ovi rezultati su u suprotnosti sa popularnim mišljenjem o upotrebi društvenih mreža i njihovim negativnim efektima na društvo, i kako nas udaljavaju od društvenih krugova. S jedne strane, neki stručnjaci su zagovarali stav da nas društvene mreže čine da se osećamo izolovanije jer se stalno upoređujemo sa drugima. Oni koji konstantno objavljuju na Facebook-u i Instagram-u dele svoje najbolje trenutke iz života – za generaciju Z to znači osvajanje najviše poena na testu ili srećan trenutak na zabavu sa prijateljima. U prošlosti postojala je pretpostavka da ovo stvara osećaj izolovanosti.

Sa druge strane imamo stručnjake koji zagovaraju stav da se uz pomoć društvenih mreža osećamo više povezanim i čine da se osećamo manje izolovanim. Prijatelji su uvek jedan klik daleko, bilo putem dopisivanja ili scroll-ovanjem kroz feed osoba koje znamo lično. Naravno, svi znamo da se definicija „prijatelja“ promenila poslednjih godina, i da smo sve više počeli da se upoređujemo sa ljudima koje retko viđamo ili možda čak i ne znamo lično, čime „jačamo“ odnose sa strancima.

Pročitajte i:  (Zlo)upotreba Linkedin-a za nalaženje ljubavnih partnera

Međutim, studija Cigna ne podržava ni jedan od ova dva stava već ima treće objašnjenje. Društvene mreže niti neguju, niti uništavaju naše odnose, to jest nemaju nikakvog uticaja. Ono što stvarno nedostaje u našim životima je smislen razgovor sa drugima, a društvene mreže tu i nisu neki faktor. Možda ćemo proveravati Instagram jer se osećamo izolovano i ne provodimo vreme sa ljudima, ali taj isti Instagram feed zapravo ne izaziva izolaciju. Moguće je da postoje i drugi faktori, kao što su previše rada, nedovoljno sna, nedovoljno fizičke aktivnosti, i premalo vremena provedeno sa porodicom.

Društvene mreže su verovatno simptom problema sa kojima se susrećemo, ali ne i stvaran uzrok, što znači da su dugo bile pogrešno okrivljene. Bezumno scroll-ujemo kroz naše feed-ove dok sedimo u kafićima, ali tu se nešto dublje dešava, što nije digitalni problem, već činjenica da radimo više nego ikada (sve više se gubi granica radnog i slobodnog vremena, na primer digitalni nomadi) i spavamo manje.

Rešenje za mnoge od ovih problema nije da se napuste društvene mreže, već je da se Facebook, Instagram i druge platforme posmatraju kao obični alati. Pravi odgovor nije „brisanje vašeg naloga“ – već je ulaganje u ljude, odabir aktivnosti koje promovišu više interakcija, a zatim se poslužiti društvenim mrežama kao pomoćnim alatom u procesu. Trebalo bi da prestanemo da krivimo zavisnost od telefona i društvenih mreža kao osnovne uzroke. Oni su samo znaci jedne osnovne epidemije donošenja loših izbora u ličnim kontaktima, a fraza „trebalo bi da izlazimo više“ zvuči kao dobar odgovor.

Pročitajte i:  Indija razmatra blokiranje društvenih mreža

Izvor: Inc.com

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.