ERP 2.0
U IT industriji 27 godina predstavlja veoma dug period, a upravo toliko razne generacije ERP aplikacija osvajaju tržište. Svedoci smo inovacija skoro na dnevnom nivou, novi koncepti, ideje, tehnologije bombarduju nas sa svih strana. Kompanije se takmiče ko će bolje iskoristiti nove trendove i privući više sledbenika. Pri kraju treće decenije razvoja ERP koncepta sumiraćemo naučeno i pokušati da naznačimo pravce daljeg razvoja, uz akcenat na domaću ponudu ERP rešenja.
Termin ERP je počeo da se koristi početkom devedesetih godina prošlog veka, a kao tvorac skraćenice ERP (Enterprise Resource Planning) navodi se Gartner. Od tada je prošlo skoro tri decenije, a ERP se i dalje razvija i prilagođava uslovima savremenog poslovanja. Svedoci smo hiperpovezanosti na globalnom nivou i taj trend do danas ne jenjava. ERP koncept prilagođavao se ubrzanom razvoju Interneta i mogli smo videti raznorazne Web tehnologije kako se stidljivo pojavljuju u ERP okruženju da bi danas praktično postale standardni deo skoro svakog ERP rešenja.
Obećanja i izazovi ERP‑a
U PC#226 (novembar 2015) pisali smo o ERP‑u kao softverskom sistemu koji pokriva sve poslovne procese, pri čemu informacijama unutar sistema mogu pristupiti svi zaposleni, radi unosa podataka na svim poslovnim funkcijama, kao i svi nivoi uprave, kako bi efikasno kontrolisali resurse kompanije.
Namera i obećanje ERP‑a jeste da se integrišu sve poslovne funkcije u jedan sistem za planiranje resursa. Ključni pokretač za razvoj ERP sistema jeste prepoznavanje kompanija da gube konkurentnu prednost u globalnoj ekonomiji ako su informacije smeštene u posebnim modulima i u različitim računarskim sistemima.
Obećanje nije bilo lako ispuniti i statistika je još na strani, najblaže rečeno, problematičnih ERP projekata. Stvar je u tome što ERP menja kompanije. Zbog načina na koji utiče na sve delove organizacije i posledične kompleksnosti, ERP predstavlja izazov za svaku kompaniju ili organizaciju koja odluči da ga primeni. Pošto ERP ima veliki uticaj na organizacije, pri čemu taj uticaj nije vidljiv na prvi pogled, lako se dođe u ćorsokak tretiranja ERP‑a kao softverskog rešenja. Analitičari čak procenjuju da će u budućnosti postojati velika potražnja za konsultantskim kućama koje će umeti da spase „poluuspešne“ ERP implementacije i dovedu ih do kraja.
Iako se ERP uglavnom povezuje sa softverskim rešenjima, on je mnogo više od toga. ERP „gura“ kompanije u tesnu integraciju poslovnih procesa, organizacije, upravljanja i informacionih tehnologija. Baš zbog te kompleksnosti, ERP nije i ne treba da bude samo IKT izazov. Ako pogledamo analize ključnih faktora uspešnosti ERP projekata, videćemo da je posvećenost najvišeg rukovodstva ERP projektu na prvom mestu. I to ne samo kada je reč o implementaciji.
U četvrtoj informacionoj eri
Od prostog prikupljanja operativnih podataka u računovodstvu, preko automatizacije većine operativnih aktivnosti prodaje, nabavke, proizvodnje i napredne obrade podataka, novih načina prikupljanja, skladištenja i obrade podataka i dobijanja novih uvida kroz integrisana softverska rešenja ERP kategorije došli smo do četvrte informacione ere.
Savremeno umreženo društvo, koje podrazumeva mogućnost i sposobnost za pokretanje promene, karakterišu efektna hardversko‑softverska rešenja, brz Internet i mnogo novih stvari. Čvrsta organizaciona i upravljačka integracija sa informacionim tehnologijama je ključ. Da li je ERP kao koncept stvoren za takvo društvo? I šta se može očekivati?
Mobilni ERP
Nedavno istraživanje ukazuje na to da će uskoro više od polovine svih poslovnih uređaja činiti mobilni telefoni, što se nekako vidi i golim okom. Češće viđate ljude s telefonima nego s laptopovima i tabletima. Poslovanje postaje mobilno i u budućnosti se očekuje dalje prilagođavanje ERP sistema mobilnim uređajima, a pre svega telefonima. Možemo zamisliti kompanijski ERP sistema na nekoj vrsti cloud‑a, dok zaposleni po potrebi i u skladu sa opisom svog posla, preuzmu s nekog Store‑a, internog ili eksternog, na svoj mobilni uređaj aplikacije koje su im potrebne za rad.
Ovde razmišljamo ne samo o pristupu ERP‑u s mobilnih uređaja, već o sasvim novom načinu korišćenja ERP‑a. Umesto centralizovanog unificiranog sistema, očekujemo sistem po principu ERP jezgra na koje se povezuju mini‑aplikacije. Kako će to izgledati nije lako predvideti, ali stvari polako idu u tom smeru.
ERP koji uči
Treba očekivati proširenja standardne palete modula i nove funkcionalnosti, pre svega u domenu integracije ERP‑a s nekom vrstom kompanijskih društvenih mreža (možda Yammer), cloud servisima, mobilnim tehnologijama, Big data provajderima, a onda i IoT i Machine Learning konceptima. Ako već ERP integriše sve poslovne procese i podatke u organizacijama, zar ne bi bilo logično da uključi i procese i podatke koji se nesumnjivo dešavaju, a ne kreiraju se unutar organizacija. ERP kao centralizovani hub za podatke, uz pomoć pomenutih tehnologija, možda će u budućnosti moći da na klik napravi analizu internih i eksternih faktora koji utiču na kompaniju, zatim da prepozna obrasce i trendove i da preporuke za strateško usmerenje poslovanja. Ili je možda prerano za takav scenario?
Implementacija – smanjenje bola
Opšte je mesto da implementacije kompleksnih sistema poput ERP‑a mogu da se oduže i van planiranog vremena i budžeta. U budućnosti očekujemo neku vrstu automatizovane implementacije, gde bi korisnici, u skladu sa svojim znanjima, veštinama i iskustvima, mogli dobar deo implementacije da urade samostalno. To je dosta škakljivo pitanje, ako uzmemo u obzir sve kompleksnosti implementacije ERP‑a. Ni kompanije ni ponuđači, a ni sistemi nisu jednostavni, te tu možda nema mnogo razloga za optimizam, ali računari definitivno uče kako da uče. Zamislite samo ERP sistem koji korisnika, proverenom metodologijom, navodi korisnika da samostalno prođe kroz osnovne (a možda i naprednije) pripremne faze.
Postmoderni ERP
Monolitni sistem ili skup najboljih rešenja? To je centralna dilema postmodernog ERP‑a. S jedne strane imamo monolitne centralizovane unificirane ERP sisteme koji obuhvataju najširu lepezu modula i funkcionalnosti i pokrivaju zajedničke elemente tržišta, uz mogućnost prilagođavanja svakom pojedinačnom tržištu i kompaniji u toku implementacije. S druge strane, ima poslovnih funkcija i procesa koje standardni ERP ne podržava ili podržava tek na osnovnom nivou, gde i pored mogućnosti razvoja i prilagođavanja nije moguće postići željenu dubinu funkcionalnosti, brzinu rada i slično. Tada se namenska rešenja pokazuju kao mnogo bolja.
Da li koristiti jedinstveno, centralizovano rešenje ili uzeti od svega pomalo, pa onda nekako povezivati podatke? Ima li smisla ići jednim ili drugim putem ili praviti neki hibrid ova dva sveta, ozbiljno je pitanje za svaku kompaniju pojedinačno, ali je i pitanje otvorenosti i mogućnosti integracije svakog pojedinačnog ERP‑a. Dileme umreženog društva…
Misli globalno, deluj lokalno
Domaće tržište prilagođava se globalnim trendovima, ali ih neminovno začini lokalnim specifičnostima. Zahtevi rastu, ali još nisu dostigli nivo sofisticiranosti razvijenih tržišta. Dobar deo izazova čine i propisi koji se menjaju, revidiraju, usaglašavaju i uspostavljaju na putu ka Evropskoj uniji. U tom svetlu, čini se da ERP 2.0 na domaćem tržištu pre svega znači dostići, ako je to ikako i ikada moguće, stabilnost u regulativi (ređe promene, manjeg obima) kako bi se i korisnici i ponuđači poslovnih rešenja okrenuli ka inovativnim tehnologijama. To je važno kako za ponuđače, tako i za korisnike. Uz regulativu koja se stalno menja i osnovni nivo usaglašenosti, fokus bi trebalo da prelazi na unapređenje efikasnosti, podizanje produktivnosti, unapređenje procesa, podizanje konkurentnosti… Primetni su pozitivni napori i koraci u tom smeru, ali je opšti utisak da se još uvek ide korak napred – dva koraka nazad.
Možda je Machine Learning odgovor? Ili će i mašini koja uči faliti još jedan papir? Šalu na stranu, dok ne dođemo do tog stadijuma razvoja, ponuda zadovoljava potrebe domaćih kompanija. S više od 120 ponuđača poslovnih rešenja izbor nije lak, ali trebalo bi da garantuje svakoj kompaniji adekvatno rešenje za njeno poslovanje.
Pojednostavljenje izbora
Izbor poslovnog softvera ERP kategorije je kritični prvi korak ka uspešnoj implementaciji. Bilo bi lepo videti, kako na globalnom tako i na lokalnom tržištu, neku vrstu konsenzusa među proizvođačima rešenja u pogledu termina, modula i standardnih funkcionalnosti kako bi krajnji korisnik mogao lakše da uporedi rešenja. Loš izbor takođe je jedan od ključnih faktora neuspelih ERP projekata. Ima li šanse da se pojednostavljenje izbora kompleksnih rešenja desi, teško je reći, a što se ERP‑a tiče i primene u kompanijama, skoro da po pravilu važi citat iz Tamnog vilajeta: „Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se“. Ako ste kao kompanija spremni za ERP, osetićete sve prednosti, a ako niste, osetićete sve mane. Pitanje za svaku kompaniju pojedinačno glasi: Da li smo spremni za ERP i kako da znamo jesmo li spremni?
Nije lako proceniti da li je i koliko kompanija spremna za ERP. Percepcija je takva da se ERP posmatra kao IT pitanje. ERP jeste i IT pitanje, ali je u isto vreme organizaciono i upravljačko pitanje, što otežava procenu spremnosti. Pitanja u fazi procene odnose se na više puta pominjane poslovne ciljeve, zatim procenu potrebnih organizacionih, ljudskih, tehnoloških, infrastrukturnih i finansijskih resursa, definisanja potreba i očekivanja organizacije, kao i procene nivoa razvoja organizacije.
ERP nije za sve, a svi nisu za ERP. Za male firme, ERP može biti potencijalno preveliki zalogaj dok za srednje i velike predstavlja priliku za konsolidaciju poslovnih informacija. A možda se ispostavi i obrnuto. Postoje rešenja ERP kategorije koja su prihvatljiva i za manje kompanije, a ERP je softver treba da raste zajedno s firmom. Zbog ovih i mnogih drugih stvari, izbor poslovnih rešenja ERP kategorije predstavljaće i dalje ozbiljan poduhvat, čak i ako se ne uspe iz prve. Panta rei – jednom izabrano ERP rešenje nije početak niti kraj svega. Stvari koje ne funkcionišu treba menjati – koja kompanija sme da tvrdi za sebe da je ista kao i na početku svog poslovanja? I da se nikada nije menjala? Verovatno samo ona koja više ne postoji.
ERP kao refleksija kompleksnosti društva
Ako je kompleksnost ERP‑a rasla s godinama, treba se setiti da je ERP ogledalo društva, propisa, standarda, želja i ograničenja okruženja u kome živimo i radimo. Kompleksnost ERP‑a delom je posledica nesposobnosti da se pojednostavi, delom posledica tehnoloških ograničenja, ljudske nesavršenosti, a delom „kreativaca“ iz Enron‑a, WorldCom‑a… ERP nije samo softver to je način razmišljanja, poslovna filozofija pretočena u softversko rešenje. Svi naši strahovi ugrađeni su u ERP: propisi, lokalizacije, ograničenja, prava pristupa… Ne samo da će, kao inicijalni proizvod, ERP biti ogledalo društva već će biti i ogledalo svake kompanije pojedinačno. Ako se pitate kako negde ERP radi super, a u mojoj kompaniji ništa – setite se ovog pasusa!
Miodrag Ranisavljević
