Istraživači su stvorili prvi svetski „sintetički” embrion sa mozgom i srcem
U naučnom otkriću, istraživači sa Univerziteta u Kembridžu napravili su modele embriona od mišjih matičnih ćelija koje formiraju mozak, srce koje kuca i temelje svih drugih organa u telu. U onome što je označeno kao „nova avenija za rekreaciju prvih faza života“, tim naučnika predvođen profesorkom Magdalenom Zernicka-Goetz razvio je model embriona bez jajnih ćelija ili sperme.
Kako su naučnici oponašali prirodne procese stvaranja ljudskog embriona u laboratoriji, koristili su tri glavna tipa matičnih ćelija pronađenih u ranom razvoju sisara. „Izazvanjem ekspresije određenog skupa gena i uspostavljanjem jedinstvenog okruženja za njihove interakcije, istraživači su uspeli da nateraju matične ćelije da ’razgovaraju‘ jedna sa drugom“, navodi se u saopštenju za štampu Univerziteta u Kembridžu.
Naučnici su primetili da su matične ćelije u stvarnosti „samoorganizovane“ u strukture napredovale kroz uzastopne razvojne faze u formiranju embriona. Proces je rezultirao otkucajima srca i temelja mozga. Takođe se razvila žumančana kesa, gde je embrion dobijao hranljive materije u prvim nedeljama. Za razliku od drugih embriona, modeli razvijeni u Kembridžu dostigli su tačku kada je ceo mozak, uključujući prednji deo, počeo da se razvija, objasnili su naučnici u saopštenju.
“Dijalog“ između tkiva neophodan za razvoj embriona
Prema naučnicima, da bi se ljudski embrion uspešno razvijao, neophodan je „dijalog“ između tkiva koji će kasnije postati embrion. Ova tkiva zatim povezuju embrion sa majkom. Samo u prvoj nedelji nakon oplodnje razvijaju se tri tipa matičnih ćelija, prvo, one postaju tkiva tela, a druge dve podržavaju razvoj embriona. “Jedan od ovih ekstraembrionalnih tipova matičnih ćelija postaće placenta, koja povezuje fetus sa majkom i obezbeđuje kiseonik i hranljive materije; a drugi je žumančana kesa, gde embrion raste i odakle dobija svoje hranljive materije u ranom razvoju”, prema naučnicima. Sintetički embrion je sadržao sve tri vrste ćelija. Tokom prirodnog đubrenja, mnoge trudnoće ne uspevaju baš u ovom trenutku kada tri tipa matičnih ćelija počnu da šalju mehaničke i hemijske signale jedna drugoj. Ovaj proces formiranja embriona objašnjava kako bi se on pravilno razvijao.
„Toliko trudnoća propadne otprilike u ovo vreme pre nego što većina žena shvati da su trudne“, rekla je Zernicka-Goetz, profesorka biologije i biološkog inženjerstva na Caltech-u. „Ovaj period je temelj za sve ostalo što sledi u trudnoći. Ako krene naopako, trudnoća će propasti”, upozorila je. Primećuje i da je model embriona matične ćelije važan jer naučnicima daje pristup strukturi u razvoju u fazi koja je inače skrivena od nas zbog implantacije sićušnog embrion u majčinu utrobu.
Izvor: republicworld
