PC Press - Telefoni, leto 2020

Kako prodati sopstveni ili kupiti naziv domena koji nije slobodan?

Ako razmišljate da svoj novi internet poduhvat pokrenete na .com domenu, velike su šanse da naziv koji sadrži vaše kratko, zvučno i efektno ime nije slobodan. Ukoliko je projekat za lokalno tržište, u .rs domenskom prostoru ima svakako mnogo više slobodnih naziva i veće su šanse da odmah registrujete ono što želite.

Razlog za to leži u tome što na .com pretenduje ceo svet i trenutno je registrovano više od 137 miliona naziva domena, a u .rs domenskom prostoru ima ih 113.000.

Ime biznisa, kao i ime brendova, veoma je važno, a domen u poslednjih desetak godina postaje ključni resurs. Skoro svima koji posluju, danas je najvažniji kanal promocije i komunikacije sajt, a mnogima je primarni kanal prodaje umesto fizičkih objekata postala elektronska prodavnica, naročito od početka pandemije. Takođe, umesto vizitkarte, brošure ili kataloga, dovoljno je danas reći naziv domena i sve je tu. I zato je zaista važno da on bude dobar.

Ali šta da radite ako je naziv domena koji želite zauzet? Ili, šta ako ste u prethodnom periodu imali ideju za neki biznis koji niste realizovali, ali ste domen uzeli na vreme i sada je nekom drugom interesantan?

Svi znamo priče o nazivima domena koji su se prodali za milione dolara. Kao i u svakoj drugoj industriji, ovakvih priča je veoma malo, ali se o njima najviše govori – Voice.com je prošle godine prodat za 30 miliona dolara, 360.com pre nekoliko godina za 17 miliona, a LasVegas.com je 2005. prodat za 90 miliona, ali je dogovor da se isplaćuje u ratama do daleke 2040. godine.

Ali kao što na jednog Mesija ili Nejmara dolazi stotine hiljada fudbalera koji igraju za neuporedivo manje novca, tako je i s domenima.

Da li na sekundarnom tržištu domena ima novca za prodavce?

Ima, i postoji određeni broj ljudi u celom svetu, ali i kod nas, koji se profesionalno bave time. Suštinski, to je relativno jednostavna trgovina – kupovina po najnižim tržišnim cenama, jer kada se kupuje na veliko, to je normalno, a zatim kupljeno pokušavate da prodate s nekom zaradom.

Problem s domenima je što ih nije lako prodati brzo, a svake godine imate fiksni trošak obnove registracije, koji uz veliki broj domena u portfoliju podrazumeva velike troškove. Često prođe i deset godina pre nego što se pojavi interesovanje, a za mnoge nazive domena to se nikada ne desi.

Pročitajte i:  Konferencija Intelektualna svojina i internet 2020 uživo na internetu

Kada pretražujete na nekom od globalnih registara domena, za neki naziv koji je interesantan, a zauzet, dobićete mogućnost da ga kupite za nekoliko hiljada dolara ili evra. Ta cena se određuje na osnovu niza kriterijuma, ali suštinski se bazira na željama vlasnika i tržišnoj atraktivnosti. Domeni koji mogu da odgovaraju većem broju zainteresovanih, mogu da dostignu i veću cenu. Ti „generički“ izrazi, upravo iz tog razloga, gotovo su svi zauzeti.

Svaka od tih kompanija koje nude usluge registracije domena teži tome da ponudi što više usluga kroz koje može da dođe do dodatnog profita, jer u samoj prodaji „slobodnih“ naziva domena, zbog rata cenama – nema previše zarade. Zato ćete dobiti i ponudu za hosting za sajt ili e‑mail, usluge zaštite ličnih podataka registranta, ili za svega nekoliko dolara mesečno pristup sistemu koji vam nudi mogućnost da samostalno napravite svoj sajt.

Jedna od takvih usluga je i parkiranje domena za prodaju – gde se prilikom posete sajtu prikazuje informacija o tome da je naziv domena na prodaju, i neke reklame koje donose zaradu koja ponekad može da pokrije makar taj godišnji trošak. Druga je prethodno pomenuta mogućnost da za svoj domen odredite cenu i postavite ga na „tržište“ za prodaju. Neki od registara nude i mogućnost aukcijske prodaje.

U takvim transakcijama kompanije preko kojih se oglašava prodaja uzimaju neki procenat, a kako ukupna cena obično iznosi od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada dolara, jasno je da se na jednom takvom domenu zaradi znatno više nego prilikom prodaje slobodnih naziva domena.

Takođe, postoje i tržišta koja se bave samo time – prodajom naziva domena koji su u nečijem vlasništvu, a najveće je Sedo.com. Ovu kompaniju su 2000. godine osnovala tri nemačka studenta, a danas ima više od 130 zaposlenih, više od 19 miliona domena na prodaju i više od 700.000 uspešno prodatih naziva domena od nastanka kompanije.

Iako najveći, nisu jedini, pa se tako domeni kupuju i prodaju i na Flippa.com (gde je moguće kupiti i gotove sajtove ili online biznise), Above.com, Afternic.com, BQDN.com, Dan.com, Namejet.com, a i kod svih velikih registara, kao što su GoDaddy, Namecheap ili Uniregistry, možete potražiti sekciju marketplace gde je izlistan veliki broj naziva domena.

Kako funkcioniše procedura?

Bilo da koristite neki od sistema ili da direktno pregovarate, generalna praksa je da, kada se dogovorite oko cene, kupac i prodavac se dogovaraju o uslovima koje prosleđuju posredničkom escrow servisu kroz koji će ići razmena novca.

Ime biznisa, kao i ime brendova, veoma je važno, a domen u poslednjih desetak godina postaje ključni resurs. Iako nije veliko, tržište naziva domena nikako nije zanemarljivo

Ovakvi servisi uzimaju simboličan procenat iznosa, a služe kao garancija obema stranama da će se finansijska transakcija desiti ukoliko uslovi ugovora ili dogovora budu ispunjeni.

Pročitajte i:  Generička imena veb sajtova mogu biti pod zaštitnim znakom

Kada jedna strana ispuni dogovoreno, dostavlja dokaz (ukoliko on nije javno dostupan i vidljiv), i sistem obaveštava drugu stranu o tome, a kada i druga strana obavi svoj deo posla, prosleđuje novac.

Šta ako želite da kupite neki naziv domena koji je zauzet?

Ukoliko je naziv domena u upotrebi, odnosno na njemu se nalazi sajt i neko već ima razrađen biznis i sadržaj, izgledi da pristane na prodaju nisu veliki, osim ukoliko je finansijska ponuda takva da ju je praktično nemoguće odbiti.

Ako pak na domenu nema nikakvog sadržaja ili na njemu stoji informacija da je na prodaju, možete pokušati pregovore. Ukoliko kontakt podaci nisu dostupni na sajtu, uz upotrebu Whois servisa možete pokušati da saznate ko je vlasnik, iako je danas to dosta teže zbog GDPR‑a. Ako nisu dostupni, postoji informacija kod koga se sajt hostuje, pa možete pitati hosting provajdera da vas poveže.

Takođe, u Whois‑u možete videti i otkada je domen registrovan, što može uticati na cenu, jer je potencijalni kupac već snosio značajne troškove. Ako uzmemo za primer 10 godina – trošak za jedan domen je oko 100 evra.

Često su cene koje vlasnici traže nerealne i preporuka je da kada pregovarate, jasno kažete do koje cene želite da idete, ali i da ne otkrivate svoje namere za dalje. Ukoliko je vaše ime jednostavnom pretragom lako povezati sa ciljevima kupovine tog domena, neka pregovara neko drugi u vaše ime. Postoje brokeri koji rade takve stvari, a za prvu pomoć možete i zamoliti prijatelja ili otvoriti anonimni e‑mail nalog.

Šta ako želite da prodate naziv domena za koji mislite da ima vrednost?

Ukoliko je u pitanju globalno interesantan naziv domena, svakako nije loše da ga izlistate na sajtu Sedo.com i kod nekog od registara koji to nude, kao i da na samom sajtu ostavite kontakt podatke za potencijalno zainteresovane.

Pročitajte i:  Zašto vam je već danas potreban DNSSEC?

Ukoliko je u pitanju lokalno interesantan domen, informacije za kontakt postavljene na sajt na domenu su dovoljne, a eventualno ga možete izlistati na KupujemProdajem.com i po Facebook grupama za trgovinu domenima i hosting uslugama.

Imajte u vidu da, iako je za nekog idealno da uzme vaš domen, ukoliko proceni da je cena previsoka, uvek može da registruje neki sličan, možda malo duži i komplikovaniji, ali slobodan naziv domena za koje će troškovi biti minimalni.

Možete pokušati da ponudite i direktno onima koji bi mogli biti zainteresovani, ali imajte u vidu da ukoliko koristite njihovo zaštićeno ime, imaju pravo da pokrenu arbitražu i izvesno će domen dobiti. Troškovi arbitraže su obično između 1000 i 2000 evra, pa je ponekad kompanijama prihvatljivo da plate trošak niži od toga i dobiju domen odmah. Opcija je i sud, i mada je to možda skupo, neke velike kompanije svesno će se izložiti višem trošku da bi pokazale svoj stav. Ukoliko ime nije zaštićeno – pokušajte, ništa vas ne sprečava, a možda rezultat bude zadovoljavajući.

U kojim slučajevima nazivi domena imaju vrednost iako na prvi pogled nisu atraktivni?

Nazivi domena koji imaju saobraćaj, odnosno posetu, imaju svoju vrednost, bez obzira na to da li je ime atraktivno ili ne. Iako na našem tržištu posetu nije lako monetizovati, moguće je unovčiti je makar toliko da se troškovi pokriju i nešto zaradi, a u ovoj industriji, kod ljudi koji sakupljaju ovakve nazive domena, poslovni rezultat se pravi na količinu. Ukoliko je poseta iz inostranstva, a sadržaj na engleskom, mogućnosti su daleko veće.

Takođe, ukoliko je naziv domena star i ima veliki broj linkova ka njemu s drugih domena, značajan je ljudima koji se bave optimizacijom za pretraživače. Postoje i botovi koji prate koji su domeni istekli i, ako je neki od njih zanimljiv, kupuju ih automatski. Zato će se često desiti da na domenu koji istekne, ubrzo zatim osvane novi sajt i sadržaj koji može, ali i ne mora imati veze s prethodnim.

Bilo kako bilo, od ovog posla se malo ljudi obogatilo, ali to ne znači da sekundarno tržište domena nije biznis u kome je moguće zaraditi.

Autor: Ivan Minić

Korisna adresa: domen.rs

Facebook komentari:
PC-Auto

Tagovi: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.