TrendMicro

Komentar: Jeste li popisani?

Ovoga meseca čeka nas popis stanovništva, jedan od informatičkih izazova godine. Čitajući dokumente o toku ovog procesa, zaključujem da će stvari teći mnogo brže nego kod prethodnih popisa – popisivači direktno unose odgovore u aplikaciju, pa će podaci biti na okupu praktično istog dana kada se popis završi. Ostaje jedino pitanje zašto ljudima koji imaju pristup portalu eUprava nije omogućeno da se popišu – sami.

PCPress.rs Image

Ako je verovati istorijskim hronikama, prvi popis je obavljen još 3800. godine pre Hrista u Vavilonskoj imperiji – prebrojavana su grla stoke i količine putera, meda, mleka i vune koja se proizvodi; broj stanovnika ih izgleda nije zanimao. U 2. veku naše ere u Kini je sproveden popis čiji su rezultati sačuvani – populacija je dostizala 13.553.935 ljudi. U savremeno vreme popisi se uglavnom obavljaju jednom u 10 godina, a za nas informatičare je posebno interesantan američki popis iz 1890. godine. SAD su tada primale ogroman broj useljenika a popis je delovao kao administrativna noćna mora. Izračunato je da će činovnicima biti potrebno najmanje 8 godina da unesu podatke prikupljene od stanovništva, dok će prvi rezultati stići tek nešto pre sledećeg popisa, što čitav proces dovodi do apsurda.

Pročitajte i:  Komentar: Pametne igračke

Jedan od činovnika koji se pripremao za obradu podataka bio je Herman Hollerith, koji je upravo diplomirao na univerzitetu Kolumbija. Smatrao je da bi mašine mogle da ubrzaju proces – uostalom, to je bilo zlatno doba mašina, pričalo se o elektranama, parobrodima, lokomotivama, parnim mlinovima… Hollerith je došao na ideju da se podaci unose bušenjem kartonskih kartica, koje bi mašina posle brzo očitala. Bila je to direktna primena još jedne tada nove i uzbudljive tehnologije – električne energije. The Census Bureau je finansirao proizvodnju mašina zahvaljujući kojima su podaci sa popisa obrađeni za samo dve godine, a procenjena ušteda u novcu bila je 5 miliona dolara, što je približno 162 miliona današnjih dolara.

PCPress.rs Image
Autor: Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik, PC Press

Hollerith je odmah shvatio da se ovakve mašine mogu koristiti mnogo šire, pa je osnovao firmu Tabulating Machine Company. Osmislio je ne samo učitavanje, nego i sortiranje podataka na karticama, pa su korporacije mogle da iskoriste podatke koji su im na raspolaganju na razne načine, razumevajući potrebe svojih klijenata u meri koja je ranije bila nezamisliva. Kroz niz akvizicija, Tabulating Machine Company 1924. godine prerasta u firmu International Business Machines, IBM.

Pročitajte i:  Uvodnik: The winter is coming

Vremenom će tabulatorske mašine biti zamenjene kompjuterima zasnovanim na tranzistorima i integrisanim kolima, ali će IBM dugo biti u prednosti nad konkurencijom i snabdevaće (između ostalog) državne kompanije koje obrađuju podatke sa popisa u mnogim zemljama. Kada sam, u učeničkim danima, bio na praksi u Republikom zavodu za statistiku, popis je obrađivan na moćnim IBM 360 i IBM 370 računarima, a bušene trake i kartice su na modelu 370 bile zamenjene terminalima.

Stvari neminovno napreduju pa smo ove godine došli do tačke u kojoj statistički zavod više neće morati da unosi podatke sa formulara koje popisivači popunjavaju idući od kuće do kuće (stručno ime za taj formular je „popisnica“). Umesto toga, kucaće odgovore na tabletu i oni će biti upisani direktno u bazu podataka, pa obrada može da počne na dan zaključenja popisa. Neće to biti mala ušteda u vremenu, jer su popisnice obimne i komplikovane (pogledajte ih na pcpress.rs/download/popis2022.zip). Zato se pitam da li je proces mogao da se ubrza i olakša: umesto da čekam popisivača i natežem se sa njim, rado bih se ulogovao na portal eUprava i sam popunio podatke. No šta da se radi, idemo korak po korak… možda tako bude 2032. godine.

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , ,

Dejan Ristanović

www.dejanristanovic.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *