BIZIT 2022

“Kupi sad plati kasnije” servisi zabrinjavaju regulatore širom sveta

Novi “Kupi sad, plati kasnije” svetski trend plaćanja, omogućuje e-trgovcima rast ali zabrinjava regulatore. Dok je rast usled ovakve mogućnosti plaćanja nesporan, mnogi postavljaju pitanja zakonskog statusa novog načina plaćanja.

PCPress.rs Image

Porast potrošnje

Praznici se bliže i želja za kupovinom postaje neobuzdana, jer na tržištu ima svega. Servisi koji omogućuju odloženo plaćanje, stvaraju viziju da se može potrošiti više, što trgovcima pogoduje. Međutim, najpre su se američki regulatori zabrinuli zbog ukupnih potrošačkih dugova i kredita stanovništva.

Zbog popularnosti “Kupi sad, plati kasnije” aplikacija, očekuje se da potrošači naprave račune od oko 100 milijardi dolara u 2021. godini, u odnosu na 24 milijarde dolara od 2020. godine. Do 2025. godine, očekuje se mogući rast od oko 15 puta više u odnosu na trenutni obim potrošnje.

Neki regulatori na “Kupi sada, plati kasnije” pogodnosti gledaju kao na zajmove, koji bi trebalo da imaju istu zaštitu kao kreditne kartice ili druge vrste potrošačkih kredita. Sa druge strane, potrošači smatraju da se ovakvi servisi razlikuju od kreditnih kartica. Pored servisa za plaćanje, kao što su Affirm, Klarna i Afterpay, neki ritejleri počeli su i sami da kreiraju “plati kasnije” ponude. Uopšteno gledano, smatra se da je “Kupi sada, plati kasnije” način plaćanja isplatljiviji od kreditne kartice, zbog nižih ili nikakvih naknada i veće transparentnosti u odnosu na druge koncepte odloženog plaćanja.

Pročitajte i:  .rs i .срб: besprekoran servis obučen u novo ruho

Problemi ovakvog načina plaćanja

Potrošači su se žalili na “plati kasnije” servise, u slučajevima kada nisu mogli da ostvare povraćaj novca. Sa druge strane, žalili su se na nedostatak jasnih informacija vezanih za iznose i uslove naknada koje je trebalo da plate. Objašnjenja za ovakve slučajeve idu u smeru neupoznatosti potrošača sa pravilima. “Kupi sada, plati kasnije” koncepti trgovine podrazumevaju plaćanje penala, ukoliko se sa redovnim plaćanjem kasni. Statistike pokazuju da je, u pogledu pravovremenog izmirenja rata, veliki procenat potrošača sklon kašnjenju, što se, naposletku, nadoknađuje određenim iznosom za kašnjenje. Smatra se da je svrha ovakvog postupka da spreči ulazak potrošača u dugove.

Ipak “Kupi sada, plati kasnije” sistemi nisu regulisani na način na koji su regulisane kreditne kartice. Ne postoje jasna i transparentna regulatorna pravila vezana za naknade, iznose dugovanja, kreditno izveštavanje, plaćanje, pa čak ni za datume izmirenja dugova. Očekuje se da će regulatori zemalja širom sveta reagovati i, uzevši u obzir ogroman porast potrošnje, dotične načine plaćanja staviti pod određena pravila.

Pročitajte i:  Hipernet TV – novo mesto kućne zabave

Izvor: protocol

 

Facebook komentari:
eFakture

Tagovi: , , , ,