Srpsko IT tržište: Rast koji (ne) usporava

Visoke stope rasta doprinose sve većem značaju IT sektora, kao najzdravijeg segmenta srpske privrede. Probaćemo ukratko da osvetlimo sadašnju i buduću poziciju IT sektora u domaćoj ekonomiji

Srpska informatička industrija u 2017. godini obuhvatala je 2.076 aktivnih preduzeća. Zaposleni u ovoj industriji (25.890 prijavljenih radnika) predstavljali su oko 1,6 odsto ukupne radne snage u svim preduzećima i budžetskim organizacijama u Srbiji. Zaposlenost je povećana za skoro 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu, isključivo zahvaljujući rastu izvozno orijentisanih IT kompanija. Visoke stope rasta doprinose sve većem značaju IT sektora kao najzdravijeg sektora srpske privrede. Probaćemo ukratko da osvetlimo sadašnju i buduću poziciju IT sektora u domaćoj ekonomiji. IT sektor je još uvek nisko rangiran u odnosu na ostale delatnosti kada se posmatraju kapaciteti: sredstva, prihodi i zaposlenost IT svrstavaju u proseku oko devetog mesta od 14 delatnosti koje se statistički prate.

S druge strane, profitabilnost IT sektora svrstava ga u vodeće četiri delatnosti, a stope rasta prihoda i zaposlenosti znatno su iznad proseka. Sve to stvara uverenje da će se za pet‑šest godina desiti privredni zaokret, kada IT bude ušao u vodećih pet delatnosti i po kapacitetima. Složićemo se da je to šansa za ekonomski oporavak koju Srbija ne sme da propusti!

Vlada Srbije prepoznala je značaj IT sektora krajem 2016. kada je usvojila Strategiju razvoja industrije informacionih tehnologija s merama za poboljšanje uslova poslovanja domaćih IT kompanija, podsticanje osnivanja novih preduzeća i proizvodnje sopstvenih proizvoda i podrške razvoju kadrova. Bilo bi dobro da ovu strategiju prate delotvorni akcioni planovi, ali je za sada utisak da se sektor i dalje spontano razvija, počivajući pre svega na entuzijazmu osnivača.

Pročitajte i:  SAP NOW: Inovacije na polju informacionih tehnologija

Kompjuterske usluge prave razliku

Kompjuterske usluge se na globalnom nivou koriste kao indikator za poređenje država i nivoa njihovog tehnološkog razvoja. Tržište IT usluga u Srbiji raste stopom višom od 10%, pri čemu izvoz kompjuterskih usluga raste više od 30 odsto na godišnjem nivou. Na taj način popravlja se slika o Srbiji, od zemlje s jeftinom radnom snagom ka zemlji s kvalitetnim ljudskim kapitalom. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, izvoz kompjuterskih usluga u svetu u periodu 2014‑2017. povećavao se prosečnom godišnjom stopom od 10 odsto i u 2017. je dostigao 300 milijardi evra.

Srbija je u 2014. zauzimala 40. poziciju, dok se prema podacima za 2016. popela na 38, procenjuje se da je u 2017. napredovala za jednu ili dve pozicije. U poređenju sa zemljama u okruženju, od nas su bolje rangirane Rumunija, Mađarska i Bugarska, dok je u odnosu na sve ostale manje komšije Srbija bolje rangirana.

Izvozna baza

Analiza srpskog izvoza kompjuterskih usluga u periodu 2010‑2017. pokazuje da je izvozna baza u 2010. godini bila niska (127 miliona evra). Neprekidni razvoj IT sektora stvorio je značajne kumulativne efekte i ova slika je značajno poboljšana u 2017. godini kada je izvoz dostigao 760 miliona evra, što za rezultat ima impresivan prosečan godišnji rast od 30 odsto. Nije dovoljan samo fokus na podatke o izvozu kompjuterskih usluga, potrebno je posmatrati i uvoz ovih usluga. Srbija tu ostvaruje solidan pozitivan saldo, izvoz je bar dvostruko veći od uvoza.

Pročitajte i:  BIZIT 2018: Novi ekonomski poredak i kreativna industrija

Velika je verovatnoća da će izvoz do kraja ove godine premašiti milijardu evra, dok će uvoz izvesno biti oko 500 miliona evra. Već godinama pričamo da Srbija uglavnom jeftino izvozi pametnu radnu snagu, a uvozi skupa IT rešenja. Bilo bi bolje da je obrnuto, ali to je uglavnom rezervisano za razvijene zemlje. Udeo Srbije u izvozu IT usluga je oko 0,3 odsto globalnog izvoza i ima prostora za dalji rast, ali za to će nam biti potrebni IT stručnjaci koji nedostaju. Na primer, da bismo dostigli dve milijarde evra izvoza IT usluga, prema sadašnjem modelu rada potrebno nam je dodatnih 30.000 IT stručnjaka.

Pozitivan saldo kompjuterskih usluga

Prema podacima Narodne banke Srbije za prvih sedam meseci ove godine, pozitivan saldo u izvozu kompjuterskih usluga iznosio je 337 miliona evra, što je povećanje od 24 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz kompjuterskih usluga rastao je stopom od 35 odsto i dostigao je 553 miliona evra, dok je uvoz rastao još većom stopom (56 odsto) i dostigao je 216 miliona.

Pročitajte i:  Samsung objavio rekordni profit, ali upozorava na težu nastupajuću godinu

U tabeli 1 prikazane su zvanične brojke Narodne banke Srbije za prvih sedam meseci. Lepo je što izvoz stalno raste, ali zabrinjava to što uvoz raste brže (višom stopom). Pokrivenost uvoza izvozom još uvek je visoka (221 odsto), ali je manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine (255 odsto).

Autor: Milovan Matijević

Tekst predstavlja izvod iz godišnje analize „IT u Srbiji, 2017‑2018“ koja je završena u oktobru 2018. godine u okviru SITO inicijative. Inicijativa SITO (Srpski IT osmatrač) prati domaća tržišna i tehnološka kretanja u ICT oblasti od 2005, kao prva i jedina takve vrste u Srbiji. Za detalje posetite  www.sito.rs.

Ovaj tekst je deo BIZIT specijala, posvećenog BIZIT 2018 konferenciji u organizaciji PC Press-a, održanoj 7. i 8. novembra u Beogradu, objavljen u časopisu PC#259. Kompletan specijal možete čitati potpuno besplatno, u našoj digitalnoj čitaonici!

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.