Šta znače najavljena nova pravila za paušalce
Ukoliko ste freelancer, najverovatnije ste i preduzetnik-paušalac. U tom slučaju ste veoma upoznati sa svim komplikacijama koje donosi ovaj način poslovanja sa svim svojim prednostima i manama. Ipak, promene koje je najavio NALED uticanje na rad svih koji se oporezuju paušalno. I dok su neke promene pozitivne, pojedine opasno rizikuju da oteraju preduzetnike u sivu zonu.
Najavljene pogodnosti za preduzetnike koje su najavljene za ovu godinu su dobile svoju formu. Kako prenosi N1, preduzetnicima koji posluju kao paušalci (tj. imaju ograničen godišnji promet i fiksni porez) život može da se okrene naopačke ukoliko se usvoje predlozi Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED). Čini se da je glavna ideja da suzbije siva ekonomija i pojednostavi kompletan sistem oporezivanja.
Pet predloga koji će promeniti paušalno poslovanje
NALED je predložio pet predloga koji bi trebalo da uvedu veći red u sistem rada sa paušalcima:
- Automatizacija odlučivanja ko može da bude paušalac
- Sadašnji limit od šest miliona prilagoditi delatnostima
- Automatizacija izrade rešenja Poreske uprave o visini poreza i doprinosa
- Plaćanje poreza putem jednog računa
- Oslobađanje od poreza za paušalce sa prihodima do 200 evra u prvoj godini poslovanja
Iako su predlozu nesumnjivo dati iz najbolje namere, njihovo sprovođenje je u najmanju ruku problematično. U predlozima mnogo toga zavisi od poverenja u poreski sistem koji se do sada pokazao kao trom, komplikovan i neuređen. Zbog toga su mnogi paušalci negativno dočekali promene, iako pojedini predlozi nesumnjivo mogu da pomognu.
Automatizacija procesa paušalnog oporezivanja
Prvi predlog tiče se automatizacije odlučivanja ko može da bude paušalac. NALED predlaže da se razvoje softver koji bi omogućio automatsku proveru i donošenje odluke na osnovu podnetih podataka. U istom postupku bi se automatski donosilo rešenje i o porezu i doprinosima koji bi trebalo da se plaćaju u godini osnivanja.
Ovom odlukom bi se svakako ubrzao rad i poboljšao sistem koji trenutno radi veoma loše. Trenutna situacija je da odluka o paušalu kasni, dok rešenje o iznosu plaćanja poreza obično stiže krajem godine, kada se preduzetniku daje 15 dana da plati kompletan porez za celu godinu. Reč je predlogu koji je generalno logičan i pozitivan, s tim što bi trebalo znati i pre odlučivanja za delatnost koja je van sistema PDV i koliko iznosti porez. Ipak su to opšte stvari koje ne zavise od slučaja do slučaja. Treba omogućiti što veću transparentnost prilikom otvaranja firme, kako bi se izbegle greške i neprijatna iznenađenja.
Da li nova pravila za paušalce pomažu ili odmažu
Drugi predlog je možda i najproblematičniji i tiče se ograničavanja godišnjeg prihoda za paušalce, koji trenutno iznosi 6 miliona dinara. Predlog je da se limiti modifikuju u skladu sa delatnošću, što je nepotrebno ograničenje. Na ovaj način će se samo naterati paušalci da menjaju delatnosti kako bi “pobegli” od onih gde je smanjeno ograničenje. Ipak, najveći problem ovog predloga je ideja da preduzetnik ne može da ima više od 80% prihoda od jednog klijenta.
Ova ideja je apsolutno neprihvatljiva za većinu paušalaca koji svoje usluge fakturišu jednom klijentu, poput IT freelancera koji rade za dugogodišnje partnere. Isto se odnosi i na slučaj kada se prihodi dobijaju putem online platformi za ugovaranje poslova, pa čak i u slučaju da radite za više klijenata, na listingu iz banke bi pisalo da imate prihode iz jednog izvora. Inicijalna ideja je verovatno suzbijanje sive ekonomije, ali ovo nije rešenje jer se napadaju paušalci koji i nisu izvor problema, već velike kompanije koje smišljaju načine da izbegnu plaćanje poreskih obaveza državi.
Preskakanje poreskog inspektora pri izradi rešenja
U želji da se eliminiše subjektivnost u donošenju rešenja Poreske uprave o visini poreza i doprinosa, predloženo je da se poreska rešenja automatizuju. Ovo bi u teoriji ubrzalo donošenje rešenja koja trenutno kasne godinu dana, pa paušalci plaćaju tokom cele godine po starom rešenju, da bi na kraju godine morali da plaćaju razliku (u roku od 15 dana).
Ipak, automatizacija ovde može da se obije o glavu jer je uloga poreskog inspektora upravo da proceni troškove koje je paušalac imao u toku godine kako bi doneo odluku o eventualnim olakšicama. Po novom sistemu, sve bi se seklo kompjuterski, a čak i takav proces ne bi umanjio uticaj npr. šefova poreskih uprava koji su autonomni da donose odluke u svojoj opštini po ličnom nahođenju.
Rešenje gde se predlaže plaćanje poreza na jedan račun je logično, jednostavno i neophodno, i niko se neće buniti što više neće morati da ispunjava više uplatnica svaki mesec. Reč je predlogu koji je odličan i krajnje je vreme da se donese.
Što se tiče oslobađanja poreza za paušalce koji zarađuju do 200 evra u prvoj godini, reč je o dobro predlogu koji ohrabruje ljude da otvore firmu i da ne brinu da će otići u minus ukoliko posao sporije ide u prvoj godini. Ipak, 200 evra je možda skromna suma, i možda bi bilo bolje podići na 300-350 evra. Svakako dobronameran predlog koji treba pozdraviti.
Koliko ima paušalaca u Srbiji?
Od početka godine u Srbiji osnovana su 9.902 nova preduzeća, što je rast od 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, međutim, svega tri procenta preduzetnika je svoje firme registrovalo elektronskim putem iako im Agencija za privredne registre (APR) pruža tu mogućnost. Podaci ukazuju na to da se građani i dalje najčešće odlučuju da prošetaju do APR-a, čekaju na šalterima, ali i da papire za registraciju pošalju poštom.
U Srbiji, prema podacima Poreske uprave, posluje – okvirno – 116.800 paušalaca. Prema delatnostima, najviše je taksista – oko 12.500, slede pravni poslovi – sa 10.000 paušalaca, frizeri kojih ima oko 7.500 hiljada, programeri – njih oko 7 hiljada i konsultatni kojih ima oko pet i po hiljada, a izmene mogu da očekuju u drugoj polovini godine.
Nadamo se da će pojedini predlozi NALED-a ipak biti modifikovani u interesu pre svega paušalaca freelancera, ali i države koja će efikasnije raditi, prikupljati porez i ohrabriti ljude da rade poštujući pravila.
