Transparentnost podataka i budućnost modernih gradova
Transparentnost podataka je u poslednjih nekoliko godina stekla košu reputaciju, pa se zbog brojnih skandala i često nejasne političke situacije veruje da prikupljanje podataka znači potpuni gubitak privatnosti, te kršenje najosnovnijih ljudskih prava. Situacija bi mogla da bude potpuno drugačija, a kada bi se informacije odgovorno prikupljale i skladištile, te bi na taj način mogli da se kreiraju alati koji bi pozitivno uticali na način života i kreiranje modernih gradova.
Pametno korišćenje podataka naročito je važno na putu ka pametnim gradovima, kako zbog ogromnih količina podataka kojima se rukuje u urbanim sredinama, tako i zbog izazova koji se javljaju u modernim naseobinama. Upravo zbog toga se sve više startap kompanija okreće ka rešavanju tih problema, te se kreće ka pouzdanom prikupljanju i čuvanju podataka, a kako bi moderni gradovi postali dostupniji, inovativniji i, što je najvažnije, sigurniji za život.
Jednu od takvih kompanija osnovao je Yale Fox, kreator startapa Rentlogic, koji je u prikupljanju podataka pronašao način za rešavanje problema modernog stanovanja. Naime, Fox je, nakon što se razboleo zbog vlage u stanu u kojem je živeo u Njujorku, bio prinuđen da vlasnika stana izvede na sud. Budući da prikupljanje dokaza nije bilo lako, kreirao je aplikaciju u okviru koje stanari mogu da se žale na stanodavce, a regulatorna tela da dobijaju informacije o zgradama čije bi stanje trebalo da procene. Tako Rentlogic danas analizira podatke koje su građevinski inspektori prikupljali decenijama, da bi nakon toga uz pomoć algoritama svaka zgrada bila ocenjena na odgovarajući način, čime se potencijalnim stanarima pružaju neophodne informacije o stanovima za koje su zainteresovani. Iako su ovi podaci već dugo dostupni, Rentlogic je pronašao elegantan način da ih približi korisnicima, te im omogući da se brzo i lako informišu o nekretnini, a pre nego što potpišu ugovor.
Javni podaci su pouzdan izvor i kada su u pitanju podaci o ponašanju populacije nekog grada, pa mogu da se koriste za kreiranje bezbednijeg okruženja i uslova života. Tako startap Avvir, na primer, donosi revoluciju na gradilišta u urbanim sredinama, a uz pomoć algoritama i laserskog skeniranja. Naime, radi se o tome da je svako gradilište kompleksna struktura, a sve do sada niko nije imao slike koje u realnom vremenu prikazuju situaciju na nekom gradilištu. Avvir taj problem rešava tako što svojim korisnicima pruža digitalni duplikat gradilišta, te građevine, na osnovu kojeg greške mogu da se registruju u rekordnom roku, čime se sprečavaju potencijalne nezgode.
Javni podaci mogu da doprinesu i očuvanju sredine, te da olakšaju procenu koja se tiče uticaja građana na ono što ih okružuje. Tako, na primer, startap Sapient Industries koristi podatke o ponašanju građana, a kako bi kreirao sisteme za upravljanje energijom koji bi u budućnosti mogao da doprinese pametnijem iskorišćavanju izvora, te uštedi i sprečavanju gubitka energije. Radi se o tome da je skoro dve trećine energije koja se troši u gradovima neregulisano, budući da mnogi građani nisu svesni toga da neki uređaji troše energiju čak i kada se ne koriste. I tu na scenu stupa Sapient, koji bi na osnovu javnih podataka i analiza koje se tiču ponašanja građana mogao da doprinese rešenju problema, te omogući da se energija troši samo kada je zaista neophodna.
Kako sve dublje stupamo u budućnost, tako zastarele infrastrukture, sve brži napredak tehnologije, te klimatske promene sve više utiču na izazove sa kojima se moderni gradovi suočavaju, a negativne posledice moglo bi da ublaži upravo inteligentno prikupljanje podataka, budući da oni najbolje govore o našem ponašanju, te o tome kako se odnosimo prema sredini u kojoj živimo, ali i kako utičemo jedni na druge.
Izvor: Futurism
