Brain Decoder dekodira misli

Naučnici istraživači sa Univerziteta Teksas u Ostinu razvili su tehnologiju za dekodiranje mozga koja kombinuje fMRI skener i veštačku inteligenciju, slično poznatim sistemima veštačke inteligencije kao što su ChatGPT ili Bard.

Tehnika je potpuno neinvazivna i ne zahteva hirurške implante

Tehnologija može da iznese naše misli u tekstualnom obliku, ali što je još važnije može omogućiti pacijentima koji ne mogu drugačije da komuniciraju, kao što su oni koji doživljavaju značajnu paralizu, da komuniciraju svoje misli. Za razliku od drugih pokušaja da se ovo postigne, tehnika je potpuno neinvazivna i ne zahteva hirurške implante. Tehnika uključuje obuku AI sistema, što se dešava kada učesnik provede sate u skeneru slušajući podkaste. Jednom obučena, veštačka inteligencija može aproksimirati nečije misli u tekstualnom obliku, sve dok se razmišljanje dešava unutar skenera.

Veštačka inteligencija može uočiti obrasce i zaključiti tamo gde mi ne možemo. Ovo je mehanizam iza njegove povremene tendencije da nas zapanji, a čitanje nečijih misli je prilično zgodan trik. Međutim, ova najnovija tehnologija može da uradi upravo to, uz nekoliko upozorenja. Ako su uspešni, takvi pristupi bi mogli da omoguće pacijentima koji nemaju drugu metodu da komuniciraju kako bi preneli svoje misli spoljnom svetu, a za razliku od drugih pristupa koji su to pokušali, ovaj metod ne zahteva invazivne implante.

„Za neinvazivnu metodu, ovo je pravi korak napred u poređenju sa onim što je urađeno ranije, a to su obično pojedinačne reči ili kratke rečenice“, rekao je Aleks Hut, istraživač uključen u studiju. „Dobijamo model za dekodiranje kontinuiranog jezika tokom dužeg vremenskog perioda sa komplikovanim idejama.

Sistem zahteva da učesnici prođu opsežnu obuku AI tako što će sedeti u fMRI skeneru nekoliko sati dok slušaju podkaste. Ovo omogućava AI da prepozna fMRI potpis za određene misli. Nakon treninga, ako učesnik želi da mu sistem „čita“ misli, onda može da sedne u skener i tehnologija će analizirati njihove misli.

Sistem ne pruža prepis koji je savršen za reč, već aproksimira misao. Istraživači su dali sledeći primer: „Još nemam vozačku dozvolu“ bila je prvobitna misao, a prevod je bio „Još nije ni počela da uči da vozi“.

Pa koliko će vremena biti potrebno da takav sistem završi u distopijskoj policijskoj državi u kojoj naše misli više nisu privatne? Istraživači su razmotrili potencijal za ovo, ali navode da sistem neće raditi sa nevoljnim učesnicima, već ljudi moraju da učestvuju u obuci sistema i lako ga mogu zbuniti razmišljajući o drugim stvarima.

„Vrlo ozbiljno shvatamo zabrinutost da bi se moglo koristiti u loše svrhe i radili smo na tome da to izbegnemo“, rekao je Džeri Tang, drugi istraživač uključen u studiju. „Želimo da budemo sigurni da ljudi koriste ove vrste tehnologija samo kada to žele i da im to pomaže.

Sistem možda neće uvek zahtevati fMRI sisteme, ali više prenosivih modaliteta snimanja takođe može da funkcioniše. „Funkcionalna bliska infracrvena spektroskopija (fNIRS – Functional near-infrared spectroscopy) meri gde postoji veći ili manji protok krvi u mozgu u različitim vremenskim tačkama, što je, ispostavilo se, potpuno ista vrsta signala koju meri fMRI“, rekao je Hut. „Dakle, naš tačan pristup bi trebalo da se prevede na fNIRS, iako bi rezolucija sa fNIRS bila niža.

Izvor: Medgadget