Filip Radenković i Boris Drobac (HOSENFEFER) o muzici i računarima

Bend HOSENFEFER postoji skoro dve decenije. U to vreme devedestih glavna preokupacija nam je bila lizga i slušanje muzike. Jednog dana smo odlučili i da pocnemo da sviramo muziku koju volimo i bend je formiran. Filip (gitara) i Pero (vokal) su u bendu od osnivanja a Miško (bas) i Miki (bubanj) su bili u bendu do 2002, kada dolaze Dražo (bas) i Mladen (bubanj). Prvi nastup je bio 1997 u Kosovskoj Mitrovici. U priču se ozbiljnije krenulo 2002 kada su napravljeni prvi snimci i prvi album. Do sada smo snimili 4 albuma, 4 EP-ja i pojavili se na nekoliko kompilacija u zemlji i inostranstvu. Nasu muziku definišemo kao “down’n’dirty punk’n’roll” i sviranje u bendu nama i našim prijateljima pomaže da ne odlepimo od svog sranja koje nam se dešavalo i koje nam se jos uvek dešava. 2005 bendu se priključuje i Boris (vokal) i od tada nastupamo kao dva benda (PSYCHO-SONIC BORIS AND HOSENFEFER kao jedan bend i HOSENFEER kao drugi bend). Muzika koju radimo sa Borisom je vise 60’s Garage punk i sa njime imamo tri izdanja. Pre par godina bendu su se priključili Vanja (bas) i Zoki (bubanj).

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Da. Pojava kompjutera omogućila je da snimanje, to jest zapisivanje muzike postane lako dostupno svima. Pojava novih pravaca (techno, house, minimal, itd) je proizvod ove pojave.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ne gledamo na to baš tako. Kompjuteri nemaju mogućnost samostalnog stvaranja muzike. To ipak radi čovek, kompjuter je samo ubrzao proces slaganja i obrade elemenata.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno da je razlika osetna. Što se tiče mladih, mislim da i oni mogu osetiti razliku, ali ovo važi samo za iskrene slušaoce, kojih je sve manje i manje, barem kod nas.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Jedina prednost jeste dostupnost u raznim formatima i dostupnost uopšte. Ali ova dostupnost je uništila puno toga. Uništava muzičare kojima je muzika primarna delatnost (tiraž više nije bitan, dovoljan je samo jedan original da nahrani čitavu planetu), uništava radio (ne moramo slušati radio emisije dok čekamo da dobijemo svoj primerak novog albuma omiljenog benda), uništava kvalitet TV programa (sve je manje emisija sa nastupima uživo, sve je na playback).

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Definitivno da. Nekada smo bendove ocenjivali i po njihovim nastupima uživo, ne samo po snimljenom materijalu. Čuo sam dosta dobro snimljenih bendova, medjutim na njihovim koncertima je drugačije. Ili se i tu koriste sempleri, looperi i mnoštvo efekata koji nadomeštaju nedostatke muzičara.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je napraviti odličan snimak u sobi, na računaru. Nije moguće napraviti snimak koji će zadovoljiti iskrenu r’n’r publiku, koja se još uvek seća, ili još uvek koristi vinil i traku kao nosače zvuka.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika i jeste muzika, samim tim da je, evo, i mi sada definišemo kao muziku. Ne zapostavlja ona tu osnovnu karakteristiku ove umetnosti. To ponovo rade ljudi, publika, neobrazovana i nezainteresovana za kvalitet i kulturu stvaranja i nastupanja uživo. U poređenju sa carstvom hrane i ukusa elektronska muzika je junk food.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Običnom slušaocu to više i nije bitno. Bitno mu je da zadovolji osnovnu potrebu za ritmom u čitavoj ovoj jurnjavi za životom. On i ne pokušava da oseti razliku, ne razmišlja o tome uopšte.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet definitivno jeste obezvredio cenu muzike. Što se tiče autorskih prava, ona su u normalnim zemljama i dalje što su bila i ranije. Osim kod nas. Jedino kod nas to, kao i sve drugo, ne funkcioniše.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Ne može se ni čitava YT publika porediti čak ni sa jednim jedinim čovekom koji čini publiku ispred benda koji se na bini znoji da bi njemu nešto kazao o sebi ili svetu oko njih. YT shvatam kao marketinški alat, a ne kao konačno predstavljanje nekog benda. To se ipak radi na binama. Na YT je svako. Na koncertima su oni koje to zaista zanima. Razlika je ogromna, tako da mislim da YT publika nije merodavna za ocenu kvaliteta nekog benda.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

E, vidiš, to može. Ipak je mnoštvo ljudi danas zavisno od društvenih mreža, tako da, hteli mi to ili ne, uvlačimo se svesno u taj vid reklamiranja. Ljudi jure i žure, niko više nema vremena da šeta po gradu i gleda plakate. Sede kući i proveravaju evente. I to je to. Na sreću, sve se ovo i dalje može propratiti plakatima i štampanim medijima.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ha,ha, bio bih presrećan kada bi samo 10% publike koja klikne na Going došla na naš koncert. Ma daaaj.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je 100% aktivan od prvog dana osnivanja. Nije bilo nikakvih pauza. To je nama život, a ne hobi ili dodatna razonoda. Da, spremaju se dva nova EP’ja. Nema albuma, nema narod vremena da sluša, hahaha.

Predrag Jovanović

Računajte na računare