Jednostavnije, brže i sigurnije
Razmislite o tome kako koristite Internet i pokušajte da identifikujete najzamorniji deo tog procesa. Siguran sam da ćete reći – pamćenje lozinki. Istraživanje koje je za Mastercard sprovela agencija Norstat to i dokazuje. Na uzorku od 10.000 ljudi, 53 odsto online kupaca zaboravlja svoje šifre češće od jednom nedeljno, i u proseku gube oko deset minuta na resetovanje svojih naloga.
Više od trećine ljudi zbog toga odustaje od online kupovine, dok 60 odsto kaže da je zbog zaboravljenih šifri propustilo vremenski ograničene ponude, kao što su karte za koncerte. Više od 50 odsto odustajanja od transakcije desi se pre nego što kupac dođe do stranice za plaćanje. Odustajanje može da se poveže s raznim razlozima, a jedan od njih je nepraktičnost. Kupci ne mogu da se sete šifre, a kada je se sete, sesija na stranici već je istekla i moraju ponovo da se konektuju, što na kraju dovodi do toga da i trgovci gube ogroman procenat potencijalnih klijenata. Ukoliko uspemo da rešimo ovaj problem, moći ćemo istinski da unapredimo digitalno tržište i učinimo kupovinu na Internetu pravim uživanjem.
Rešenje leži u izgradnji intuitivnog korisničkog iskustva. Želimo da kreiramo iskustvo, gde će korisnici biti identifikovani na osnovu onoga što jesu, a ne na osnovu onoga što pamte. Takvo iskustvo je jednostavnije, brže i sigurnije kako za kupca, tako i za finansijsku instituciju.
Sa sigurnošću možemo reći da su potrošači širom sveta napredni u tom pogledu, jer već otključavaju telefone otiskom prsta. Sada finansijska industrija želi da dostigne taj stepen razvoja, tako da na nekim tržištima već postoji mogućnost plaćanja korišćenjem otiska prsta ili skeniranjem dužice oka (iris scan) i lica, kao PIN koda, odnosno, metode za verifikaciju. Međutim, još smo daleko od toga da ovakvo plaćanje postane industrijski standard.
Moglo je i da se očekuje da su SAD i UK među tim naprednim tržištima, međutim, da li ste znali da je i Bugarska među njima? Mastercard i UniCreditBulbank banka sprovele su testiranje biometrijske kartice, koja kombinuje čip tehnologiju sa otiskom prsta, za praktičnu i sigurnu verifikaciju identiteta korisnika kartice prilikom kupovine u radnji. Bugarska je prvo evropsko tržište gde je napredna biometrijska tehnologija testirana i na kraju pilot‑projekta, ispitanici su dali svoj sud o tehnologiji i jednostavnosti njenog korišćenja:
- 93 odsto učesnika reklo je da je biometrijska kartica praktičnija za korišćenje od unošenja PIN koda tokom plaćanja;
- 95 odsto njih smatra da je biometrijska kartica sigurnija od standardne čip kartice;
- više od 90 odsto učesnika sigurno bi (ili vrlo verovatno) prešlo na korišćenje biometrijskih kartica.
Spremnost korisnika je podsticaj za banke da uvedu biometrijska plaćanja u realnu primenu. U 2017. obavili smo studiju sa Katedrom za računarstvo Univerziteta u Oksfordu, u pogledu spremnosti za biometrijska plaćanja i saznali smo da, iako čak 92 odsto banaka želi da primeni biometrijsku tehnologiju, samo 36 odsto njih smatra da su spremni da isporuče adekvatna rešenja. Da bi se prevazišla ova razlika, banke treba da se fokusiraju na učinak, mogućnost za korišćenje, interoperabilnost, sigurnost i privatnost svojih biometrijskih rešenja, takozvanu mrežu pet faktora.
Napredni program za autentifikaciju
Kao provajder platnih tehnologija, možemo da pomognemo bankama, izdavaocima kartica, da pređu iz teorije u praksu u ovom segmentu. Razvili smo inovativno biometrijsko rešenje – Mastercard IdentityCheckMobile, napredni program za autentifikaciju, koji ima za cilj da iskustvo online plaćanja učini jednostavnijim, intuitivnijim i sigurnijim za korisnike kartica, i da izdavaocima pomogne da maksimalno iskoriste svoj poslovni potencijal.
Ovaj novi set pravila i standarda omogućava glatko iskustvo autentifikacije na osnovu procene rizika, koje sa sobom donosi neprevaziđeno korisničko iskustvo, naročito kada je u pitanju autentifikacija preko mobilnih uređaja i in‑app plaćanje. Uz Mastercard IdentityCheck, banke izdavaoci mogu da zadovolje potrebu potrošača za sigurnom i jednostavnom alternativom statičkim šiframa, dok istovremeno smanjuju prevare, povećavaju stopu odobrenja transakcija i ostvaruju kompetitivnu prednost u odnosu na konkurenciju. Ovo rešenje može da napravi veliku razliku u stopi odobrenja digitalnih plaćanja, koja trenutno iznosi 86%, u odnosu na 97%, kolika je stopa odobrenja fizičkih transakcija.
Dvofaktorska autentifikacija
Konačno, moramo da uzmemo u obzir i poslovanje u okviru zakonodavne mreže koja se menja. EU je revidirala Direktivu za platne usluge (PSD2), fokusirajući se na odredbe koje se tiču prenosa sredstava s računa na račun, i mere za smanjenje prevara i bolju zaštitu korisnika platnih usluga, zbog čega PSD2 ima potencijal da fundamentalno izmeni korisničko iskustvo.
Prvo treba obratiti pažnju na dvofaktorsku autentifikaciju, u kojoj korisnici moraju da dokažu svoj identitet na dva od tri načina (nečim što jesu, nečim što imaju ili nečim što znaju). To je veoma efikasan način da se smanje prevare, a da potrošači, trgovci i banke ostvare različite pogodnosti. Izazov leži u načinu implementacije dvofaktorske autentifikacije kako bi se osigurao visok stepen prihvata kod korisnika. Moderni potrošači navikli su na glatko korišćenje i neometane transakcije – primer za to je Amazon one‑click usluga.
Ukoliko jaka autentifikacija korisnika (SCA), predviđena PSD2 regulativom, dovede do smetnji ili ometanja procesa korišćenja, usporiće se prihvatanje digitalnih plaćanja i posledično, trgovci će gubiti posao.
Koje je rešenje?
Rešenje je da se omogući dovoljno slobode da se realizuju implementacije koje će se dopasti korisnicima, povećati njihovu bezbednost i omogućiti im da se transakcije obavljaju onako kako odgovara njihovoj svakodnevici.
Takav pristup bi, takođe, osigurao konzistentnost primene u različitim zemljama, za različite tržišne igrače i putem različitih platnih mehanizama. Potrošači ne bi trebalo da prolaze kroz komplikovaniji proces autentifikacije kartičnih plaćanja nego u slučaju prenosa sredstava s računa na račun, naročito kada se uzme u obzir činjenica da već postoji mnogo više mehanizama za zaštitu potrošača prilikom kartičnih plaćanja, nego što je slučaj s plaćanjima s računa.
Svi igrači u platnoj industriji žele iskustvo koje je i sigurno i jednostavno, ne jedno ili drugo. Biometrijska rešenja, kako ona na nivou korisnika, tako i ona na nivou obradne mreže, mogu da ispune potrebu za boljim i sigurnijim iskustvom i doprineće konvergenciji između fizičkog i digitalnog sveta, baš kako to savremeni potrošači i očekuju.
Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Balkana u kompaniji Mastercard
