Kako do istinski interaktivne zabave?

Net­flix je emi­to­vao Ban­der­snatch, epi­zo­du se­ri­je Black Mir­ror u ko­joj gle­da­lac bi­ra tok do­gađaja ko­ris­teći da­ljin­ski u­prav­ljač, džoj­stik ili ne­ki dru­gi uređaj. Sve fun­kci­oni­še do­bro i pot­pu­no je in­tu­itiv­no, a re­ak­ci­je su po­volj­ne, kao i uvek ka­da se po­ja­vi ne­što no­vo. Mno­gi tim po­vo­dom ra­zmi­šlja­ju o bu­dućnos­ti in­dus­tri­je za­ba­ve pa i sa­mog In­ter­ne­ta – stva­ri će bi­ti in­te­rak­tiv­ni­je i bo­lje pri­la­gođene kon­kre­tnom ko­ri­sni­ku. Do­bar trik ili o­zbi­ljan za­da­tak za kre­ato­re sa­drža­ja?

Ako ćemo pra­vo, ide­ja o in­te­rak­tiv­nim fil­mo­vi­ma ni­je no­va. Mno­gi od nas su u pro­leće 1999. ku­pi­li svoj prvi DVD film Matrix, i gle­da­li ga vi­še pu­ta ne­go što su sprem­ni da priz­­na­ju. Taj DVD ima ne­ke in­te­rak­tiv­ne tri­ko­ve, re­ci­mo pov­re­me­no se po­ja­vi be­li ze­ka ko­ga tre­ba da pra­ti­te ka­ko bis­te ot­kri­li do­da­tne sa­drža­je. Da­kle, ide­ja je sta­ra ba­rem 20 go­di­na. I ka­sni­ji DVD‑ovi i Blu‑ray dis­ko­vi su nu­di­li slične dodatke, a al­ter­na­tiv­ni zav­rše­ci su uvek iza­zi­va­li dis­ku­si­je na fo­ru­mi­ma i (ka­sni­je) dru­štve­nim mre­ža­ma. Sećam se fil­ma The Butterfly Effect ko­ji je imao valj­da 10 ra­zličitih kra­je­va od ko­jih mi se, sa­svim ne­ori­gi­nal­no, naj­vi­še sviđao onaj o­snov­ni, bi­os­kop­ski.

Do­me­ti ova­kvih ide­ja su o­gra­ničeni i mo­gu da po­slu­že tek da čovek pro­ve­de ma­lo vi­še vre­me­na uz sa­držaj ko­ji je ku­pio. Bandersnatch, za­vi­sno od va­ših i­zbo­ra, ima pet ra­zličitih zav­rše­ta­ka (valj­da ni­sam ne­ki pro­pus­tio) i tra­je i­zmeđu 45 i 90 mi­nu­ta. Ja­sno je pos­to­ji ko­načan broj va­ri­jan­ti po­što, na kra­ju kra­je­va, mo­že­te da vi­di­te sa­mo ono što su glum­ci sni­mi­li. Pro­du­cent je oko to­ga imao do­dat­nog po­sla, ali je za­to film mno­go te­že pi­ra­to­va­ti; da biste uživali u interaktivnosti, mo­ra­te da plaćate Netflix.

Mo­že li se za­mi­sli­ti in­te­rak­tiv­ni film sa „be­zbroj“ is­ho­da? Začudo da, i mo­žda bi u to­me mo­gla da bu­de bu­dućnost. Svi se do­bro sećamo li­ko­va ko­ji su pot­pu­no sin­te­ti­zo­va­ni, re­ci­mo Jar Jar Binks u „Ra­to­vi­ma zve­zda“, Neytiri u Avatar‑u, a pre sve­ga Gollum u „Gos­po­da­ru prste­no­va“. Da li bi­smo mi mo­gli da ka­že­mo Gollum‑u šta da ra­di u sle­dećoj sce­ni, a da naš kom­pju­ter (ili iznajmljena neuralna mreža) to sin­te­ti­še? Dan ka­da će tako nešto bi­ti mo­guće ni­je da­le­ko, pa će sva­ko­ od nas dobiti priliku da re­žira svo­ju za­ba­vu. Po­što nažalost ni­smo ni Hičkok ni Spil­berg, u­glav­nom bi­smo ku­po­va­li ili pre­uzi­ma­li „sce­na­ri­je“ sa In­ter­ne­ta, pa ih even­tu­al­no ma­lo mo­di­fi­ko­va­li, što bi stvo­ri­lo čita­vo no­vo trži­šte – mo­žda će se pro­da­va­ti vir­tu­el­ni li­ko­vi ko­je mo­že­mo da upo­tre­bi­mo ka­ko nam pa­dne na pa­met. Uos­ta­lom, sva­ko da­nas mo­že da na­pi­še knji­gu i pro­da­je je kroz Amazon eko­sis­tem; većina ta­kvih knji­ga ni­je vre­dna pa­žnje, ali po­ne­kad nas i­zne­na­di ne­ki The Martian ili Her Last Tomorrow.

Doskora smo interaktivnošću zvali mo­gućnost da na e­kra­nu ne gle­da­mo sa­mo ono što nam „ta­mo ne­ko pus­ti“, već da sa­mi bi­ra­mo šta ćemo gle­da­ti i ka­da – ne mo­ra­mo po­ne­delj­kom u 9 da bu­de­mo kod kuće da bi­smo gle­da­li „Di­nas­ti­ju“. To jes­te bio ve­li­ki ko­rak u pra­vom sme­ru, ali i da­lje gle­da­mo sa­mo ono što je ne­ko sni­mio; još veća in­te­rak­tiv­nost biće mo­gućnost da to mo­di­fi­ku­je­mo pa da, re­ci­mo, Han So­lo izađe živ i zdrav iz one ru­pe u ko­ju je pao. Put do­tle je dug i kom­pli­ko­van, ne sa­mo s te­hničke stra­ne (ne smem ni da ra­zmi­šljam o pro­ble­mi­ma ve­za­nim za autor­ska pra­va), ali je i na sa­da­š­njem sta­di­ju­mu ra­zvo­ja In­ter­ne­ta pot­pu­no ja­sno da auto­ri tre­ba da te­že in­te­rak­tiv­nos­ti i op­se­žni­jem u­ključiva­nju ko­ri­sni­ka u kre­ira­nje sa­drža­ja na Web‑u i dru­štve­nim mre­ža­ma. Ne­ke od tih te­hni­ka su o­dlično sav­la­da­li auto­ri saj­to­va i on‑line nas­tu­pa ko­ji su se ove go­di­ne na­šli na na­šoj TOP50 lis­ti, a iz go­di­ne u go­di­nu će za ula­zak u to eli­tno dru­štvo bi­ti po­tre­bna sve veća bri­ga o ko­ri­sni­ku i nje­go­vim ćudi­ma. Ide­mo da­lje!