Kako mobilni telefon funkcioniše u podmornici?
„Da li me čuješ? A sad?“ Ako pokušavate da koristite mobilni telefon u podmornici koja se nalazi na nekoj dubini, odgovor bi svakako bio „ne“.
Signal koji omogućava rad mobilnom telefonu koristi talase visoke frekvencije, koji putuju pravolinijski, te su vrlo osetljivi na fizičke prepreke. Kada naiđu na slanu vodu ovi talasi se odmah rasipaju. Čaki i iznad površine okeana, podmornica bi morala da se nalazi u blizini obale, budući da se mobilni telefoni oslanjaju na mrežne stanice kako bi dobili signal. U teoriji, telefon bi mogao da primi signal do udaljenosti od 72 kilometra od najbližeg tornja, ali bi takav signal bio poprilično loš.
Podmornice moraju da budu potopljene na dubini od 60 do 100 metara kako bi ostale neprimećene, pa decenijama međusobno komuniciraju uz pomoć radio-talasa ekstremno niskih frekvencija (ELF) ili veoma niskih frekvencija (VLF), budući da takve frekvencije imaju veliki domet, te mogu da se probiju kroz morsku vodu. Problem je što ELF i VLF frekvencije imaju veoma ograničen protok podataka, koji se kreće od nekoliko stotina bitova u sekundi, do samo nekoliko bitova u minuti. Da bi imale prijem, podmornice moraju da smanje brzinu pod vodom.
Poslednjih godina Mornarica Sjedinjenih američkih država ispituje nove tehnologije, kao što su male komunikacione bove koje mogu da se lansiraju na površinu kako bi uspostavile kontakt sa vojnim satelitima.
Izvor: howstuffworks.com
