Koraci do dobrog internet sajta
Neki bi samo da ih dizajniraju, neki bi samo da ih programiraju… A ti internet sajtovi, da bi bili oni pravi, zaslužuju i da neko razmišlja o njihovom konceptu i sadržaju…
Krajem devedesetih godina prošlog veka, jedan poznanik me je, znajući da se bavim „tim Internetom“, pitao da mu napravim internet sajt za njegovu firmu. Moje pitanje njemu je glasilo: „Dobro, može, nego da li imate i neke tekstove, fotografije… nešto što ćemo da stavimo na taj sajt?“. Odgovor je bio epohalan: „Ma, pusti to, čoveče, napravi nam sajt!“.
Zvuči čudno, ali i danas postoje ljudi koji ne shvataju od čega se sastoje internet sajtovi i od čega počinje rad na na izradi sajta. A sajtovi su oduvek bili (i biće) sastavljeni od tri komponente: sadržaja, dizajna i tehnologije. Broj, vrsta i obim sadržaja se uvećavao u poslednje dve decenije, modernizovao se i ulepšavao dizajn, menjale se tehnologije programiranja i složenost funkcionisanja sajtova. Ipak, i danas, a i ubuduće, prvi korak u radu na bilo kom sajtu je osmišljavanje njegovog koncepta.
Koncept, pa sve ostalo…
Koncept internet sajta utiče na sve njegove pominjane tri komponente i daje odgovore na brojna pitanja, a dva najvažnija su: koja je namena sajta i kojim ciljnim publikama se obraća? Iz toga proizilazi i šta sve treba ili ne treba da se pojavi na sajtu, kao i kako da se to na njemu rasporedi. Mora da se zna i šta se od posetilaca očekuje da urade na sajtu, to jest kakvi su željeni efekti postojanja sajta – promocija, prodaja, prijavljivanje, podrška ili nešto peto. Odgovori na ova pitanja govore kako sve to treba da izgleda i da funkcioniše.
Kroz koncept se definiše struktura sajta i raspored sadržaja po odeljcima sajta i web stranama, što daje i način navigacije i broj nivoa navigacije kroz sajt. Ciljna publika i ciljano tržište utiču na to da li će sajt da bude na nacionalnom internet domenu (kao što su .RS i .СРБ) ili generičkom domenu (.COM i drugi). Potrebe i mogućnosti vlasnika sajta definišu i da li je možda potrebno više naziva internet domena, radi potpune zaštite internet identiteta.
Ako postoji više jezičkih verzija sajta, namenjenih tržištima u različitim državama, svaki od jezika zaslužuje poseban sajt na adekvatnom nacionalnom internet domenu. Iz koncepta proizilaze i potrebne funkcionalnosti sajta, koje su i zahtev za kreatore sadržaja, dizajnere i programere, čime utiču na izbor adekvatnog proizvođača budućeg internet sajta.
Sadržaj – posetioci ga traže, a Google pretražuje
Presudan element za uspeh bilo kog sajta je sadržaj, koji mora da bude prilagođen i ljudima i pretraživačima. Sadržaj koji je primeren posetiocima, logično strukturiran i redovno ažuriran, je ono zbog čega posetioci dolaze na sajt, vraćaju mu se i preporučuju ga drugima. Takođe, sadržaj je ono što Gugl pretražuje, tako da se SEO najviše zasniva na optimizaciji sadržaja sajta. Profesionalno napisane tekstove, sa pravilno raspoređenim ključnim rečima, vole i posetioci i pretraživačka mašinerija. A ta mašinerija u rezultatima pretrage daje prednost sajtovima koji su na nacionalnim internet domenima, jer u 97% pretraga preko Gugla korisnici, logično, traže sajtove namenjene lokalnom tržištu, što važi za bilo koju zemlju na svetu, pa i Srbiju.
Dobar internet sadržaj mora da bude formatizovan na pravi način i povezan internim i eksternim linkovima, ali i optimizovan za deljenje kroz društvene medije. Pored tekstova, i svi ostali sadržaji na sajtu (ilustracije, multimedija, personalizovani i interaktivni sadržaji) imaju posebne standarde za pravilnu optimizaciju za objavljivanje na sajtu, što podrazumeva korišćenje formata datoteka koje najviše odgovaraju posetiocima, uz zadržavanje željenog kvaliteta sadržaja. Na primer, nije svejedno da li je neka fotografija na sajtu GIF, JPG ili PNG, jer odluka o vrsti fajla nosi brojne posledice vezane za stepen i način kompresije i direktno se odražava na kvalitet prikaza i veličinu fajla.
A kada posetioci vide i pročitaju to što je na sajtu, skoro svi vlasnici sajtova žele da nekako i komuniciraju sa njima. Osnovni način poslovne internet komunikacije je, i dalje, adresa elektronske pošte. Bilo bi neozbiljno da ona ne bude na sopstvenom internet domenu, na kome je i adresa sajta.
Dizajn prilagodljiv svakom sokoćalu
Dizajn internet sajta može da se reši na najmanje dva načina: kupovinom (ili besplatnim preuzimanjem) gotovih tema – dizajn šablona, ili namenski kreiranim, originalnim dizajnom. Ovo drugo je naravno skuplje, duže traje, ali i više daje u smislu prilagođenosti potrebama i navikama ciljnih javnosti, a taj jedinstven vizuelni identitet je i ono što ga izdvaja od ostalih sajtova. Ključni zahtev savremenog dizajniranja sajtova je da to bude responsive web design, onaj koji se prilagođava za prikazivanje na različitim veličinama monitora i ekrana, na desktop i tablet računarima i pametnim telefonima, jer udeo pregledanja sajtova na mobilnim uređajima je odavno prešao 50%.
Rad na dizajnu sajta počinje definisanjem okvirnog izgleda web strana i sistema navigacije, u skladu sa usvojenim konceptom, strukturom i sadržajem. Dizajner mora da brine i o grafičkim standardima naručioca, traženim funkcionalnostima sajta i drugim posebnim zahtevima interfejsa. Posle usvajanja vizuelnog identiteta sajta u formi slika, prelazi se na njegovu implementaciju kroz kodiranje HTML‑a i CSS‑a i kreiranje šablona za potreban broj različitih web strana.
Tehnologija koja pokreće sajt
I sam naziv – Content Management System (CMS), potvrđuje da je suština svakog sajta sadržaj kojim taj sistem upravlja. CMS može da bude baziran na open source, custom i drugim rešenjima. Popularna open source rešenja su WordPress, Joomla i Drupal, a koje je pravo rešenje zavisi od potreba i mogućnosti vlasnika budućeg sajta. Od savremenog CMS‑a se očekuje da potpuno podržava, između ostalog, SEO tagovanje i SEO Friendly URL adrese, WYSIWYG editor za lako i brzo formatiranje sadržaja, različite formate ilustracija i multimedije, analitiku posećenosti sajta…
Dok se sajt programira, treba da bude na nekoj skrivenoj, radnoj internet adresi, tipa test.domen.rs. Na toj adresi se obavlja i integracija dizajna u CMS, unošenje sadržaja u CMS, provera svih funkcionalnosti sajta, provera ispravnosti HTML‑a i CSS‑a, provera unetog sadržaja i SEO elemenata i otklanjanje uočenih problema. Pre prebacivanja sa te razvojne na glavnu hosting lokaciju, obavi se zaštita hostinga i CMS‑a od neželjenog pristupa – i sajt je spreman za posetioce.
Hosting – kuća za sajt i e‑poštu
Odabir pravog hosting provajdera i nivoa hosting usluge su presudni za život sajta. Najjednostavniji hosting paket zadovoljiće potrebe 90% vlasnika sajtova. Osim veličine hosting prostora, bitan je i dozvoljeni mesečni protok, ali i vreme dostupnosti servera. Bezbednost hostinga i samog sajta takođe nije zanemariva, a posebno su dragocene dnevne sigurnosne kopije sajta i 24/7 tehnička podrška. Osim broja internet domena koji mogu da se „ugoste“ na hostingu, važna je mogućnost otvaranja više e‑mail adresa pod tim sopstvenim domenima.
Lazar Bošković
