Majice koje korisnike kriju od sigurnosnih kamera
Kada građani sveta budu ponovo izašli iz svojih kuća, sačekaće ih milioni digitalnih očiju – kamera koje su u vlasništvima država, ali i jedinice koje su postavili privatni vlasnici, a u nameri da zaštite sebe i svoj posed.
Pored toga milioni kamera već neko vreme prikupljaju podatke o vozilima na gradskim ulicama, a tu su i kamere u prodavnicama, na aerodromima, banderama, pa i na ulazima u privatne domove, i spremne su da prate svaki korak u spoljašnjem svetu. Sve je više kompanija koje nude i sisteme za prepoznavanje lica, a u pitanju su programi koji na osnovu nekog snimka mogu da identifikuju snimljene građane.
Sistemi ipak još uvek nisu na nivou ljudskog mozga, koji lica prepoznaje uglavnom bez greške. To ne znači da ljudska bića nije moguće prevariti, ali su kamere ipak podložnije tome, čak i kada je u pitanju identifikovanje jednostavnih objekata poput saobraćajnih znakova. Tako će ljudsko oko prepoznati znak STOP čak i kada je oblepljen oglasima i drugim nalepnicama, dok će se softver koncentrisati na sve što je na znaku napisano.
Zbog nesavršenosti koje danas postoje u sistemima za nadgledanje mnogi razmišljaju o stvarima koje nude „nevidljivost“. Tako odevni predmeti mogu da posluže za varanje kamera, a zahvaljujući tome što sistemi mašinskog učenja o ljudskom licu razmišljaju drugačije nego čovek. Različiti šabloni na odevnim predmetima utiču na različite sisteme, pa efikasnost varira od kamere do kamere.
U Kini već postoje sistemi koji građane identifikuju i kada nose hirurške maske, pa sa evolucijom sigurnosnih kamera evoluiraju i odevni predmeti poput majica koje sprečavaju identifikaciju, ali za sada ni jedan nije dovoljan da prevari sve kamere na svetu.
Izvor: Ars Technica
