Nemanja Savić (Neverne Bebe i Atlantida) o muzici i računarima

Nemanja Savić je rođen 14. novembra 1985. u Zemunu. Detinjstvo je proveo u Smederevu, gde je uporedo završio osnovnu i nižu muzičku školu (odsek klavir) a nakon toga i gimnaziju, prirodno-matematički smer. Tokom gimnazijskih dana samostalno je naučio da svira gitaru, a u prvim bendovima sa kojima je nastupao nalazio se u poziciji pevača. 2004. godine dolazi na studije u Beograd, gde upisuje prvo Medicinski fakultet, a potom i Stomatološki. Ipak, muzika je prevagnula i Nemanja odlučuje da joj se potpuno posveti. 2006. godine je oforimio rok grupu “Atlantida” čiji je frontmen, pevač, kompozitor i tekstopisac pesama i producent. Do sada je sa “Atlantidom” objavio tri studijska albuma i imao dosta zapaženih nastupa, od kojih su najznačajniji podrška na koncertu rok legendi “Judas Priest” i “Whitesnake” u Beogradskoj areni i učešće u emisiji “Rat bendova” na TV OBN, gde je Nemanja u drugoj sezoni bio i član žirija.

Nemanja_Savic_2Od 2007. godine radi sa “Nevernim nebama” kao njihova tehnička podrška, a danas deli binu sa njima kao gitarista, perkusionista i prateći vokal. Obavlja i dužnost PR Udruženja Rok Muzičara Srbije i jedan od organizatora Beogradskog Autorskog Rok Festivala. Nemanjini muzički uzori su: The Beatles, The Doors, Led Zeppelin, The Beach Boys, Tho Who, Yes, Avantasia, Europe, Scorpions, Kamelot, Metallica, Queen, Kerber, Smak, Divlje Jagode, Atomsko Sklonište…

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Svakako da jeste. Ima i onih svetlih primera gde su vrsni poznavaoci muzike korišćenje računara i softvera uspeli da okrenu u svoju korist kako bi postavili nove standarde. Treba imati u vidu da je recimo grupa Pink Floyd prva počela sa semplovanjem (npr. pesma “Money”). Holanđanin Anthony Lucassen i njegov bend/projekat Ayreon (jedan od mojih omiljenih) savršen su primer sinergije analognog i digitalnog. Korišćenje raznoraznih programa može biti veoma korisna alatka u rukama muzičara koji imaju znanja, ali i – po meni mnogo bitnije – ideju. Nažalost, mnogo je više primera loših muzičara koji su jedva dočekali “serviranje na tacni” sijaset olakšica u pravljenju muzike, a kako ni konzumenti iste nisu prezahtevni – svedoci smo raznoraznog šunda u svim medijima.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šunda je oduvek bilo, ali mu je ranije bilo teško probiti se kada ste imali selektiranje onoga što se puštalo na radiju i televiziji i samo je kvalitet bio merilo onoga šta će doći do uha slušalaca. Ekspanzijom medija (radija, televizije, a ponajviše interneta) dolazi do ubijanja ove selekcije gde svako u par klika može da sluša i gleda (danas se muzika daleko više gleda!) šta god poželi ili šta mu je već servirano, a uvek je lakše servirate one “lake note”. Umetnički izraz u muzici je nemoguće ubiti(!), ali ga je veoma teško pronaći u moru onoga što se plasira.

Pročitajte i:  Satelit pronašao delove izgubljenog kontinenta ispod Antarktika

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Paradox ovog pitanja je što danas imate gomilu softverskih rešenja kako da digitalno dobijete analogni zvuk! Postoji čitava paleta plug-inova i simulacija analognih uređaja. Kako onda uopšte čuti razliku?! Možda baš zato što sam, iako pripadnik mlađe generacije, imao priliku da uživam u čarima slušanja ploča i kaseta – mogu da načujem tu “toplinu” koju uvek sa sobom donosi analogni zvuk. Uvek sam pobornik usnimavanja “živih” instrumenata, a ne “kucanja” u raznoraznim programima. Samo tako će se donekle očuvati ta “toplina”. Inače, kako se danas muzika sluša uglavnom preko mobilnih telefona i računara (a ne na hi-fi uređajima), besmisleno je govoriti o tome koliko slušaoci mogu da primete ove razlike.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Prednost se pre svega ogleda u olakšanom stvaranju digitalnog zvuka. Dovoljno je da imate program koji možete pokrenuti na desktop računaru, laptopu, tabletu ili pak mobilnom telefonu i stvarčicu koja se zove Sonic Port VX (ne, ovo nije reklama već samo primer) – zvučnu karticu sa integrisanim stereo i mono mikrofonom – i možete da napravite simfoniju! Naravno, ne kaže se za džabe “Koliko para – toliko i muzike!”, ali su današnjim razvojem tehnologija mogućnosti gotovo neograničene. Boljitka nema, ali danas mnogo lakše dolazimo do muzike.

 Nemanja_Savic_1

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

“Dobri” muzičari su uvek dobri muzičari i uvek će biti na ceni. Lako je u studiju ponovo odsvirati ono što se pogreši, ali to neće biti situacija i na nastupima gde se svira uživo. Zamislite situaciju na koncertu gde muzičari kažu: “Izvinite, pogrešili smo! ‘Ajmo ponovo.” Prodavci jaja i paradajza bi profitirali.

Pročitajte i:  Satelit pronašao delove izgubljenog kontinenta ispod Antarktika

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Danas postoje veoma kvalitetni uređaji za usnimavanje, a pritom su kompaktni i mobilni, te je veoma lako dobiti dobar snimak i kod kuće na ručunaru. Ipak, malo je teže ako želite da snimate kod kuće koncertni klavir, harfu, hor ili simfonijski orkestar. Za tako nešto potrebno je da imate ogromnu kuću i mnogo para. Ono što je još bolje od snimanja muzike kod kuće jeste spakovati tih par spravica potrebnih za usnimavanje i pravljenje muzike u ranac, otputovati na planinu, more ili gde su vam već afiniteti i snimati svoju muziku. Još jedna od prednosti digitalizacije!

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Da, elektronska muzika jeste stvarno muzika, a da li će ona kao takva zapostaviti osnovnu karakteristiku te umetnosti zavisi samo od onoga ko tu muziku stvara. Opet je lakše dati konkretne primere – Enigma, Jean Michel Jarre, Vangelis…

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

“Običan” slušalac gotovo nikada neće primetiti razliku između uživo odsviranog instrumenta i onog “otkucanog” na tastaturi računara. Današnjim razvojem tehnologija i muzičarima sa istančanim sluhom je sve teže da primete ovu razliku.

18304_10206421828601223_7412549647316494400_n

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet je obezvredio nosače zvuka (ploče, kasete, cd…), a utoliko i cenu muzike u smislu otimanja “velikog dela kolača” koji su uzimali ponajviše diskografske kuće. U uređenim državama (gde ne može da dođe do štelovanja košuljica) autorska prava će se uvek poštovati.
Izvođači će i dalje najviše profitirati od svojih nastupa.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Pročitajte i:  Satelit pronašao delove izgubljenog kontinenta ispod Antarktika

Ne, to nikada neće biti isto. Osim ako niste Karleuša i umesto par hiljada na koncertu vam odjedanput prisustvuje desetine hiljada ljudi, teško je lažirati “broj pregleda” na koncertu.
Energiju koju donosi bend na svojim koncertima teško je uhvatiti čak i na DVD-u, zato uvek pozivam ljude da ako su u mogućnosti ne propuštaju koncerte svojih omiljenih bendova i izvođača. Ta energija je uvek drugačija, neponovljiva i u 99% slučajeva je živi nastup bolji od onoga što slušaoci čuju na snimku.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Bez plakata i štampanih medija, ali sa uključenom televizijskom kampanjom – DA. Televizija je i dalje najveći medij, te kao takav on je dovoljan za uspešnu reklamnu kampanju. Naravno, ljudi će vas daleko ozbiljnije shvatiti ako su u reklamnu kampanju uključeni i radio, bilbordi, plakati, oglasi i objave u novinama. Treba napomenuti da je najlakše (možda i najisplativije) reklamirati svoje nastupe putem interneta i društvenih mreža, pogotovo ako se radi o mladim bendovima koji neretko nemaju dovoljno sredstava za velike reklamne kampanje svojih nastupa.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Nikada!

Nemanja_Savic_3VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je, uslovno rečeno, na pauzi, što zbog mojih obaveza prema Nevernim Bebama (veoma aktivno koncertno leto i uz to rad na novom albumu u novom studiju; Milan ima veliku inspiraciju gde se mi ostali iz benda trudimo da sve to ispratimo i damo svoj doprinos), a delimično zbog privatnih i poslovnih obaveza ostalih članova. Nedavno smo pretrpeli i personalne promene u postavi Atlantide.  I pored svega toga imamo zacrtan plan za naredni period. Kako smo na početku karijere krenuli kao cover bend, želja nam je da do kraja ove godine uradimo album sa obradama hitova sa ovih prostora – mnoge od tih pesama smo izvodili i na našim nastupima. Ovo nam i nije strano s obzirom da smo na drugom albumu obradili pesmu od grupe Kerber “Igraj sad”. Potom za sledeću godinu pripremamo realizaciju Best Of albuma kojim bismo obeležili desetogodišnjicu rada benda. Svakako da u međuvremenu radimo i na idejama za nove pesme. Nadamo se da ćete puno toga novog čuti o Atlantidi u predstojećem periodu.

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"