Roman u krastavcima
Ko god se bavio pisanjem – bilo da je reč o žalbi Javnom komunalnom preduzeću ili o romanu u nastavcima (mada žalba komunalnom preduzeću često završi kao roman u nastavcima) – zna da je to dosadan, naporan i usamljenički posao… skoro kao računovodstvo.
E sad, kakve vajde od novih tehnologija, ako ne mogu da nam pomognu kada nam je najteže? Pa, mogu. Barem kad je o kreativnom pisanju reč. Postoje doduše i gadžeti za kreativno računovodstvo, ali oni se ne prodaju pod tim imenom…
Write or Die (writeordie.com) je Web aplikacija koja forsira brzo pisanje. Sve dok kuckate po tastaturi u redu je, ali ako oklevate ili predugo razmišljate o sledećoj rečenici, sledi kazna. Brzina pisanja, broj reči i kazna mogu se podešavati; najnežnija varijanta podrazumeva blagu opomenu u vidu oblačića, a kamikaza mod znači da će sav tekst koji ste napisali početi da se briše čim prestanete da kuckate.
Metoda je zasnovana na konceptu instrumentalnog učenja, ili preciznije rečeno negativnog potrekpljenja, ali nisam sigurna da su autori najbolje razumeli ili barem primenili ove ideje. Svaki psiholog‑amater bi vam rekao da pozitivno potkrepljenje daje bolje rezultate u disciplinovanju dece, kučića, pa i pisaca. Neki vrlo dobri pisci isprobali su ovu tehniku na sebi: recimo, Stiven King pali cigaretu tek kad napiše 2.000 reči, a neki drugi pisci voleli su da nagrade sebe čašom vina nakon svakog napisanog poglavlja (Balzak)… Neki treći su opet pušili i pili sve vreme dok su pisali.
Kad smo već kod samodiscipline, zar vam se ponekad ne čini da bez brzog pretraživanja po Internetu ne možete da nastavite da pišete, a to se onda pretvori u sate i sate zaluđivanja? Kako sam stigla do Nikole Tesle i njegovog prevoda Zmajeve pesme „Tri hajduka“ na engleski dok sam tragala za podacima koji su mi bili potrebni za pisanje teksta o licenciranju softvera – ne znam, ali nekako mi se čini da se takve stvari ne dešavaju samo meni. Postoje aplikacije koje će vam pomoći da se suzdržite od surfovanja po Internetu, tvitovanja i fejsbukovanja dok pišete. Jedna od najpoznatijih je Freedom (macfreedom.com) koju navodno koriste Zejdi Smit, Nik Hornbi, Naomi Klajn i mnogi drugi savremeni pisci. Ova aplikacija za Mac/PC jednostavno blokira pristup Internetu na određeno vreme, do osam sati, a košta samo 10 USD. „Šta će to meni“, kažete vi, „ja takve blokade dobijam besplatno od svog Internet provajdera, još samo da uvežbamo tajming,..“ I u pravu ste.
Svi znaju da je za pisanje najvažnija olovka. Tu je veliki napredak ostvaren, jer današnje olovke, takoreći olovke 2.0, ne zahtevaju papir da bi vam bile korisne. One mogu mnogo brže da pribeleže vaše misli, pa vam se više neće dešavati da vam najbolje ideje izmaknu jer ih niste dovoljno brzo zapisali. Livescribe Echo smartpen (http://www.livescribe.com/en‑us/) je trenutno na popustu, pa možete nabaviti luskuznu 8 GB verziju za 179,95 USD. Ova pametna olovka ima ugrađen zvučnik, mikrofon i USB konektor, može da snimi i do 800 sati audio-zapisa, a svoje beleške i audio-fajlove posle možete da prebacite na kompjuter. Da bi bila zaista korisna, očekujemo da sledeća verzija ima barem kameru, Twitter i Facebook osposobljenost, mali projektor i bežičnu vezu s Internetom. E, onda ćemo da vidimo šta ko piše…
A u slučaju da spadate u grupu konzervativnih pisaca koji još koriste papir i pišu teško, sporo i mukotrpno, usput grickajući olovku – neko je mislio i na vas! Jestive olovke s ukusom voća još nisu u prodaji, ali ih je osmislio Dave Hakkens (www.davehakkens.nl/portfolio/favorites_ediblepens.html). Ako ste nekada probali da glođete olovke u u trenucima dokolice i nedostatka inspiracije, znate da su grafitne olovke jedva podnošljivog ukusa, dok su drvene bojice naročito bljutave, s posebnim osvrtom na svetloplavu. Zato predviđam da će olovke s ukusom voća postati pravi hit. Ali zašto stati tu, samo na korak od olovki s ukusom sarme, roštilja, turšije, duvan‑čvaraka, špricera, kajsijevače, kiselih krastavaca? A onda, nakon tog prvog, masnog talasa, spremite se za one „sa 0 šećera“, kako to ljupko kaže reklama, sa dodatnim vlaknima i s ekstra mineralima. Čekaj, pa zar to nisu obične olovke? I tako smo napravili pun krug. Ukratko, olovku u ruke, papir pod olovku, i pišite! A ako su vam svi ovi gadžeti potrebni da biste pisali, onda piši propalo.
Jelena Rupnik
