Šta je opšta veštačka inteligencija (AGI) i zašto muči velike kompanije?

Već nas neko vreme muči pitanje kada je neki sistem dovoljno inteligentan da dobije titulu opšte veštačke inteligencije? Prema definiciji oko koje su se složili Microsoft i OpenAI, kada uspe da generiše prihode od 100 milijardi dolara. Taj odgovor savršeno opisuje haos koji je zavladao AI industrijom.

AGI je izraz za AI koncept (naravno hipotetički) koji podrazumeva sisteme veštačke inteligencije koji mogu da obavljaju sve što i ljudi, i to bez posebnog treninga. Oni koji misle da je AGI već tu, nadomak ruke, kažu da će nas do mašina koje misle kao ljudi dovesti rešavanje aktuelnih problema koji su u vezi sa sistemima veštačke inteligencije. Pojedini stručnjaci iz OpenAI idu još dalje, pa kažu da su neke neuralne mreže „već pomalo svesne“, a tu je i DeepMind koji je Google otkupio 2014. i koji bi mogao da dovede do toga da ovaj gigant bude prvi koji će stići do pravog AGI sistema.

Nema sumnje da su AI sistemi postigli skoro pa neverovatan napredak, pa već znaju kako se igraju igre, „pišu“ tekstovi, kreiraju loše slike i video sadržaji. To je mnoge motivisalo da počnu ozbiljnije da razmišljaju o opštoj veštačkoj inteligenciji (AGI),  i o danu kada će mašine postati pametnije od čoveka.

Dok jedni veruju da je AGI moguć, drugi pak tvrde da zbog ograničenja u mašinskom učenju sisteme koji mogu da se takmiče s ljudskom inteligencijom nećemo dobiti uskoro. Skeptici kažu da nećemo dočekati mašine koje misle kao ljudi, i dodaju da to i nije tako loše, budući da niko ne bi mogao da predvidi u kojem bi smeru počele da deluju jednom kad dostignu samostalnost u razmišljanju.

Iz OpenAI se ne slažu u potpunosti, pa su još prošle godine objavili klasifikacioni sistem koji će zaposlenima pomoći da bolje razumeju i prate AI napredak. Eksperti ističu da se u dokumentu opisuje i hipotetička tehnologija koja još uvek ne postoji, pa zbog toga veruju da se radi o još jednom marketinškom potezu koji za cilj ima privlačenje investitora.

Na DeepMind blogu se još 2022. godine pojavio post o AI sistemu koji je sposoban za obavljanje velikog broja zadataka – od igranja video igara, preko pokretanja mehaničkih udova, pa sve do komuniciranja s ljudskim klijentima. U pitanju je Gato, sistem koji zna čak 604 različite operacije, a kreatori tvrde da većinu može da obavlja bolje od ljudi. Još tada se pričalo da je to veliki korak ka sistemu veštačke inteligencije koji će biti sposoban da radi mnogo toga što su dosad mogla samo ljudska bića.

Priče o generalnoj inteligenciji se tako kreću od „AGI je već tu“, do „nikada nećemo stići do takve vrste inteligencije kod AI sistema“. Najvažnija stvar u svemu tome su velike količine energije koje se troše tokom treniranja AI sistema – baš kao što mozak troši energiju koju dobija unosom hrane. Da bi AI došao do tog stepena efikasnosti potrebno je da se približi biologiji mozga, ali je problem u tome što je ni ljudi još ne razumeju do kraja. Baš zbog toga realno zvuče oni koji tvrde da nijedna veštačka inteligencija neće prestići mozak, bar kada su plastičnost i fleksibilnost u pitanju, najviše zbog toga što čovek ne može da prenese u neki sistem ono što ni sam ne razume.

Možda se baš zato danas sve češće ističe da je praktično nemoguće odrediti preciznu definiciju za AGI. Ipak, malo je onih koji su spremni da to priznaju. Oni koji jesu ističu da će 100 različitih eksperata ponuditi 100 definicija. Važno je da se istakne i da ovo nije samo teorijski problem, već i nešto što utiče na to kako se razvijaju i regulišu AI sistemi. Šta onda tačno znači kada u nekoj kompaniji tvrde da su vrlo blizu tome da stvore AGI?

Svako ko se razume u ovu temu bi pretpostavio da su blizu tome da naprave AI sistem koji operiše na ljudskom nivou, dakle stvara nove koncepte iz onoga što je naučio. Tu naravno postoji problem, jer ne postoji čak ni precizno određenje toga šta znači „operisati na ljudskom nivou“. Na kraju krajeva, ne funkcionišu ni svi ljudi isto, budući da se razlikuju po mnogim stvarima – interesovanjima, inteligenciji, shvatanju života.

Ali za kompanije to možda nije ni važno – pominju AGI da bi privukle investitore, klijente i talentovane stručnjake. Regulatorna tela već smišljaju zakone na osnovu toga kada bi AGI mogao da postane stvarnost. Javnost formira stavove na osnovu često nerealnih vesti o tome šta AI može i kako će uticati na poslove. Stručnjaci kažu da su bez jasnih definicija razgovori na ovu temu besmisleni.

Možda je vreme da se pređe na neki drugi termin, jer AGI zvuči kao nešto iz naučne fantastike. Svima bi na kraju koristili AI sistemi i alati koji bi mogli da uče kao ljudi – bez potrebe za intenzivnim treninzima, ali tako da pravim ljudima to koristi, a ne da ih plaši ili ugrožava. Najveći napredak bi tako bila veštačka inteligencija koja ume korisne stvari, koja ne širi dezinformacije i pomaže u poslovima koji su teški i dosadni. Takvi alati bi možda i mogli da stvore ekosistem koji bi bio blizak AGI konceptu, sve ostalo su pusti snovi ljudi koji nisu odmakli od maglovitih definicija koje sa stvarnošću nemaju mnogo toga zajedničkog.