BIZIT 2017: Žene u IT sektoru
U Evropskoj uniji je sedam miliona ljudi zaposleno u ICT oblasti, od čega je 2,1 milion žena, što je negde oko 30 odsto. U Srbiji, brojke o ženama u ICT industriji variraju i mogu se naći podaci od nekih deset do dvanaest odsto što je potvrdio Startit u svom istraživanju, a ide se čak i do nekih četrdeset odsto, međutim u principu realna slika o prisutnosti žena u IT sektoru je od deset do petnaest odsto, naglasila je Dragana Đermanović, blogerka, internacionalni strateg iz oblasti poslovne primene Interneta. Interesantno je da je 80-ih godina od svih diplomiranih inženjerskih fakulteta i informatičkih smerova na svetu čak 37 odsto bilo žena dok ih je danas 18 odsto. Pitanje koje se nameće nije zašto žena nema, već zašto ih iz godine u godinu ima sve manje u ICT-u?
Obrazovanje nije problem, jer ukoliko isključimo činjenicu da nam godišnje fali 10.000 programera, iz godine u godinu broj devojaka koje upisuju inženjerske fakultete, kao što su ETF ili Mašinski, ima sve više. Kulturološki i sociološki aspekt je takođe bitan, zbog stereotipa kao što su da devojčice moraju da budu ženstvene i skromne u vezi sa svojim sposobnostima i odgojene su sa tim da nisu baš prirodno talentovane za prirodne nauke. Zbog toga je jasno zašto tako mali broj žena vidi sebe kao uspešne u tim oblastima. Takođe je i radni ambijent prilagođen tom stereotipu, gde se slobodno vreme provodi uz flipere, stoni fudbal, igrice, i još uvek ne postoji ni jedna firma u kojoj postoji prostorija za na primer uzgajanje bilja, slikanje, vajanje ili neki drugi hobi koji je malo ženstveniji, s obzirom na to da postoje suptilne razlike u interesovanjima.
Takođe zbog istih stereotipa muškarci ne studiraju jezike, a pitanje je koliko bi muškaraca pristalo da radi u kancelarijama sa ružičastim stolicama i okruženi modnim magazinima Vogue i Cosmopolitan. Treba nam i više ženskih uzora u medijima na koje bi se devojčice ugledale, kao što su Mark Zuckerberg i Bill Gates dečacima. “Identifikacija sa uspešnim ženama nam fali, kako bi devočice videle da mogu da budu i uspešni programeri, preduzetnice i inženjeri”, naglasila je Dragana. Novčani aspekt je još jedan u nizu prepreka, jer ukoliko se žena i odvaži uprkos i ostalim kulturološkim stereotipima i preprekama imaće manju platu od svojih muških kolega.
Na kraju svog izlaganja na BIZIT konferenciji, Dragana Đermanović je rekla da bi žene i muškarci trebalo ravnopravno da kodiraju i kreiraju ravnopravno digitalnu budućnost. “Žene jesu u kodu, i smatram da su manje vidljive, vrednovane i zastupljene, a mogu da ponude mnogo više na zadovoljstvo branše, industrije i zemlje” zaključila je Dragana.