Komentar: Povlačenje kompanija s društvenih mreža
Početkom aprila ove godine britanski brend prirodne kozmetike Lush najavio je povlačenje s društvenih mreža, a nedugo nakon toga slično je uradila i UniCredit banka. Šta ovo znači za korisnike i verne pratioce? Hoće li se taj trend nastaviti i da li će se sada, malo‑pomalo, sve kompanije povući? Što smo bustovali, bustovali smo, a sada ‘ajd zdravo?
Lush je svoje povlačenje najavio jer, navodno, više ne žele da se bore s algoritmima i plaćaju da bi se obratili svojoj zajedinici koja na društvenim mrežama broji više od milion ljudi. Pozvali su sve svoje pratioce i fanove da im se obrate putem chat‑a na Web‑u, starim dobrim e‑mail‑om ili čak telefonom (da, zamislite, telefonom). Takođe, nastaviće ulaganje u saradnje s influenserima te će na taj način ostati prisutni.
UniCredit grupa, pa tako i UniCredit banka Srbija, BiH, Zagrebačka banka i ostale banke u grupaciji najavile su povlačenje samo oko mesec dana nakon ovoga, što se ne čini kao slučajnost. Doduše, UniCredit ostaje na svim mrežama, osim onih koje su u Facebook‑ovom vlasništvu. Kako kažu, zbog sve češćeg curenja podataka nemaju više puno poverenja u Zuckerberg‑ovu Facebook imperiju. Na Twitter‑u, YouTube‑u i LinkedIn‑u za sada ostaju aktivni. Čini se kao da je UniCredit‑u Lushu došao kao vetar u leđa kako bi se ohrabrili na ovakvu odluku.
Uz konstantne izmene algoritama, sve je teže dopreti do ciljne publike. Sve su veći šumovi u komunikaciji, a konkurencija je sve nemilosrdnija
Za i protiv
S jedne strane, skroz razumem Lush‑ovu odluku, svi smo postali prezasićeni društvenim mrežama, sve je teže dopreti do onih do kojih želite uz konstantne izmene algoritama, sve su veći šumovi u komunikaciji, a konkurencija je sve nemilosrdnija. Neko ko ima jak brend kao oni može da preživi bez društvenih mreža. Ipak, treba priznati da su društvene mreže napravile revoluciju u dvosmernoj komunikaciji, na njima se gradi bliži i prijateljski odnos sa zajednicom koju oni sada napuštaju i vraćaju se nekoliko koraka unazad. Kada se sve stavi na papir, proračun je otišao u korist bega s mreža, no vreme će pokazati efekte.
Kada posmatramo kompaniju poput UniCredit‑a, gde društvene mreže više služe za primirivanje nervoznih i nezadovoljnih korisnika i potpuno preuzimaju ulogu korisničke službe, odlaženje i isključivanje iz ove komunikacije njima svakako štedi mnoge resurse. Izgleda kao da su samo čekali da neko kaže: „OK je, ne morate biti na Facebook‑u, vidite kako mi možemo!“ pa da se odvaže na takav korak.
Šta će biti dalje?
Brendovi koji imaju snažan imidž i izgrađen identitet pa ne zavise od online kupovine neće mnogo izgubiti ovakvim potezima, ali sigurno neće ni dobiti. Važno je proračunati prioritete i dobro promisliti šta se dobija, a šta gubi. Videćemo šta nam naredne godine donose, ali kako machine learning počinje sve više da se implementira, teško je reći ko će tu upravljati dvosmernom komunikacijom i kako će društvene mreže izgledati za pet do deset godina. Zvrcni me telefonom baš i nije neka moderna komunikaciona strategija.
Ako nam se uskoro vrate, znaćemo da su bile samo „kraljice drame“ koje se malo‑malo povlače s društvenih mreža jer „tamo troše previše vremena“, ali se posle pokaže da nemaju baš jak karakter…
Da se ne lažemo, na društvenim mrežama su danas svi, pa čak i oni koji nemaju profile, preko fotografija svojih prijatelja. Takva praksa ne bi trebalo da postane trend, osim kada je to nužno i neophodno za uštedu vremena, novca i zdravog razuma. Ako nam se kompanije uskoro vrate, znaćemo da su bile samo „kraljice drame“ koje se malo‑malo povlače s društvenih mreža „jer tamo troše previše vremena“, ali se posle pokaže da nemaju baš jak karakter.
