Miloš Bjelobrk – Rikošet

Grupa Rikošet nastala je kao ideja 2008. godine u Beogradu, kao potreba za eksperimentisanjem i potraga za novim identitetom u modernoj muzici, odnosno u rokenrolu. Kao takva se realizuje i usmerava 2012. godine u tročlanom sastavu (gitara, bas i bubanj), pronalazeći se u progresivnom pravcu komponovanja sa žestokim zvukom hardroka. Tekstovi pesama oslikavaju vreme i okruženje surove sadašnjosti, tragične prošlosti, neizvesne budućnosti i uobičajenosti koje mogu da budu komplikovane ali istinite.

Grupu je osnovao i imenovao Miloš Bjelobrk (gitarista, tekstopisac i autor muzike), a ostali članovi grupe su Vladimir Sovilj Sova (basista, takođe tekstopisac i autor muzike) i Nenad Matekalo (bubnjar, multi-instrumentalista i aranžer). Prvi album je snimljen aprila 2013. godine i zove se ”Deset dinara pažnje u srebru”. Pored velikog broja nastupa u Beogradu i u Srbiji, grupa nastupa i u inostranstvu, u Švedskoj na proleće 2015. godine. Nastupa u gradu Karlskrona sa odličnom grupom Telephonehookers u klubu Play Bar, a zatim i na festivalu ParkRock u gradu Värnamo sa mnogim grupama od kojih najbolji kontakt ostvaruje sa grupom Friday Night Special. Predivno ugošćeni, sa puno sjajnih utisaka, poznanstava i novog iskustva, vraćaju se za Beograd i nastavljaju sa dovršavanjem snimanja i postprodukcije drugog albuma koji se zove ”Pravo na život”. Nakon promocije drugog albuma, grupu napušta Vladimir Sovilj Sova zbog neslaganja sa daljim radom i stvaralaštvom, kao i želja za ostvarivanjem samostalnog autorskog dela. Nakon kraće pauze, početkom 2016. godine, u grupu dolazi Vukašin Davidović (basista i autor muzike) i u potpunosti se uklapa sa ostatkom ekipe. Svojim savršenim sviranjem brzo savladava repertoar, a posebno razumevanjem cele priče pokazuje svoje umeće u daljem stvaralaštvu, kao i želja za dokazivanjem da Rikošet može da bude još jači i istrajniji.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Jeste, došlo je do ekspanzije šunda, jer su danas kompjuteri svima dostupni. Kompjuterski programi za muziku su jednostavni za rad kada je u pitanju taj minimalističkji i prizeman oblik.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuteri definitivno nisu krivi za to, već samo ljudi koji su dozvolili da to nastane i plasira se u javnost pod određenim okolnostima.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Mogu da primetim razliku, ali ponekad i ne. Programi su toliko usavršeni da jako dobro oponašaju analogni zapis, plus kada se sve to provuče kroz radio ili youtube onda više ne možemo da razlučimo. Nama kao grupi jeste u interesu da nas svi što bolje i kvalitetnije čuju. Da li će da primete razliku, to već ne znamo, kao ni u kojoj meri su naši slušaoci upoznati s tim. Mlađe generacije uglavnom nisu imale priliku da slušaju muziku s ploča i kaseta, pa ih samim tim to i ne interesuje, ali i ne znaju stvarnu razliku u kvalitetu.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni zapis ima svojih prednosti i mana, kao i analogni. Digitalni zapis je praktičniji, lakši za rad i korekciju, ali svakako da nema taj kvalitet kao analogni. Danas je dgitalni zapis sve prisutniji i jednostavan je za upotrebu, pa je samim tim doneo neki boljitak u korišćenju, dok je analogni zapis postao luksuz. Muzika koju mi sviramo je analogna u potpunosti, tj. njen zvuk je takav, ali u zapisu i postprodukciji snimanja je digitalna finalizacija. Kao što sam već pomenuo, ti programi u kojima se radi su usavršeni da zadovolje neki standard spram analogije.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Ako pričamo o ozbiljnoj i kvalitetnoj muzici, naravno da se nije smanjila potražnja za dobrim muzičarima, iako programi za snimanje pojednostavljuju mnoge radnje. Naravno, ne može svako da bude studijski muzičar. Vreme je dragocena stvar i nije predviđeno da se troši na nekoga ko nije spreman za to. Pored svih mogućnosti za brzu i laku korekciju, pa i ponavljanje, jednako oduzima vreme i strpljenje da se od nečega što je loše odsvirano napravi kvalitet.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Kod kuće na računaru nije moguće napraviti ništa ozbiljnije, jer iako je tehnologija napredovala potrebni su i dalje posebni uslovi i oprema sa kojima se dobija odrđen nivo kvaliteta. To je moguće jedino ako kod kuće posedujemo sve te uslove i opremu, ali je retkost da neko ima takav luksuz.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Danas su nam na raspolaganju sva sredstva i načini da stvorimo neko delo, konkretno muzičko. Pitanje je kako se ta sredstva koriste i kako umetnik to opravdava. Lično, nemam ništa protiv elektronske muzike, stvorili su je muzičari. Ona isto tako može da bude lošija ili bolja u zavisnosti ko je i kako stvara. Elektronska muzika je moderan oblik izražavanja, naizgled jednostavna, ali svakako da traži izvesno angažovanje koje se oslanja na bazično instrumentalno iskustvo stvaraoca. Mnogi kvalitetni autori takve muzike, upravo traže i koriste često instrumente u stvaranju i time dokazuju da ona ne zapostavlja osnovni oblik muzičkog stvaralaštva.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Kompjuter je, kao što znamo, sredstvo za rad i kao takav pomaže dosta u poslu oko muzike, posebno u snimanju i postprodukciji, ali svakako ne može da zameni čoveka u mnogim bitnim radnjama. Pored dobrih programa i semplova, pre ili kasnije se primeti razlika između odsvirane i otkucane muzike.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet pruža muzici puno toga kada je reč o marketingu i promociji, ali isto tako je problem što je danas svima sve dostupno i lako za preuzimanje, bez naknade. Posebno kada je u pitanju free download ili bilo koji drugi vid nelegalnog preuzimanja. Zato se i dovode u pitanje autorska prava koja nisu više kao što su nekada bila, a da li će biti opet, to sve zavisi od ljudi i vremena koje predstoji da se ta greška ispravi.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Naravno da nije isto, brojka koja pokazuje koliko je ljudi pogledalo snimak na youtube svakako da znači, ali oni definitivno ne mogu da znaju nešto više o nama i da sa sigurnošću kažu svoje kritičko mišljenje, za razliku od onih koji koji su bili na koncertu i osetili tu energiju.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Mislim da ne može, jer su štampani mediji i plakati potvrda u stvarnosti za jednu reklamnu kampanju, a ljudi vole da vide u prolazu neki plakat ili da pročitaju u štampi konkretnu informaciju.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne garantuje uvek, ljudi ponekad kliknu na Going iz navike ili dobre volje, a da realno nisu u mogućnosti da dođu ili da uopšte ne planiraju dolazak. Sa marketinške strane gledano, veliki broj onih koji kliknu na Going, čak i onih koji ne planirju odlazak na koncert, utiče na one koje bi ta cifra mogla da zainteresuje i da ih opredeli za dolazak. Tako posmatrano, to je fenomen i odličan primer kako se stiču novi fanovi preko društvene mreže.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je prilično aktivan. Ređaju se nastupi jedan za drugim, a u prostoriji za probe se polako i sigurno priprema materijal za novi album. Uskoro se očekuje snimanje spotova, pa i vrlo brzo njihovo objavljivanje. Trenutno su aktuelni nastupi van Beograda, očekujemo i učešća na predstojećim festivalima, kao i nastupe van zemlje.

Predrag Jovanović

Računajte na računare