NASA počinje da gradi mesečev rover za lov na led

Potraga za ledom na polovima Meseca postala je velika u oblasti lunarne nauke otkako je instrument na indijskom satelitu otkrio molekule vode unutar zasenjenih podova kratera pre više od jedne decenije.

VIPER je prvi NASA-in rover kome su potrebni farovi

NASA sada sastavlja rover veličine kolica za golf koji će voziti u tamne polarne kratere u potrazi za naslagama leda koje bi budući astronauti mogli da iskoriste da naprave sopstveno raketno gorivo i vazduh za disanje.

„Velika grupa ljudi radi na ovoj ideji već 10 i više godina“, rekao je Entoni Kolapret, naučnik projekta za NASA-inu misiju Volatiles Investigating Polar Exploration Rover (VIPER).

Ranije ove godine, inženjeri NASA-inog Džonsonovog svemirskog centra u Hjustonu počeli su da prave šasiju rovera. U junu, svemirska agencija je formalno odobrila VIPER-ov tim da pređe na punu montažu i testiranje pre planiranog lansiranja rovera u novembru 2024.

Nova vrsta rovera

Rover na četiri točka izgleda drugačije u poređenju sa NASA-inim robotima na nuklearni pogon koji istražuju Mars. VIPER je dizajniran da se vozi u tamne kratere, mesta gde sunčeva svetlost nije stigla milijardama godina. Naučnici su otkrili dokaze da ti hladni, zasenčeni podovi kratera skrivaju vodeni led na površini ili blizu nje, gde bi mogli da ga sakupe astronauti.

„Zato što ide u mračna mesta, to je prvi rover sa farovima“, rekao je Kolaprete u utorak u prezentaciji na NASA-inom naučnom forumu za istraživanje. LED farovi će baciti plavu nijansu na Mesečev pejzaž boje uglja.

VIPER će takođe raditi drugačije od NASA-inih Mars rovera. Radio-signalu je potrebno između 5 i 20 minuta da putuje brzinom svetlosti između Zemlje i crvene planete, ali samo nekoliko sekundi da stigne do Meseca. To znači da naučnici mogu da kontrolišu VIPER više kao dron. „Mi se bavimo naukom u realnom vremenu“, rekao je Colaprete.

Rover će krenuti na odvažna putovanja u večno mračne kratere, oslanjajući se na napajanje baterije do 50 sati tokom svakog prelaska koji pomera VIPER izvan sunčevih zraka, uvek blizu horizonta na Mesečevim polovima. Rover od 450 kilograma će ući u hibernaciju kada ljuljanje Mesečeve rotacije prouzrokuje da se južni pol pomeri iz vidokruga Zemlje na dve nedelje, prekidajući direktnu komunikacionu vezu.

NASA je najavila misiju VIPER 2019. VIPER se nadovezuje na misiju Prospector resursa, koju je NASA otkazala 2018. pošto se agencija okrenula komercijalnom pristupu za robotsko istraživanje Meseca. To je rezultiralo NASA-inim programom Commercial Lunar Payload Services (CLPS), koji ima spisak kompanija koje ispunjavaju uslove da licitiraju za „naloge zadataka“ za prenošenje naučne i tehničke demonstracije na Mesec. Jedna od tih kompanija je Astrobotic, koju je NASA odabrala 2020. da isporuči VIPER na mesto sletanja u blizini kratera Nobile, 45 milja širokog (73 kilometra) udarnog basena na južnom polu Meseca. Aranžman za komercijalnu isporuku od otprilike 200 miliona dolara omogućava Astrobotic-u da dizajnira i izgradi lender za prenošenje VIPER-a na Mesec, sistem koji bi NASA razvila – po većoj ceni – za originalnu misiju Prospector resursa. Astrobotic je odabrao raketu Falcon Heavy kompanije SpaceX za lansiranje kompanijskog sletanja Griffin, koji će odvesti VIPER rover na Mesec.

Predviđeno je da će cela misija koštati oko 500 miliona dolara, uključujući rover, njegovu naučnu nosivost i ugovor Astrobotika, koji pokriva troškove lansiranja Falcon Heavy.

Dva od tri VIPER-ova naučna instrumenta su već integrisana u vozilo u Hjustonu. Zatim će zemaljski tim pričvrstiti solarne nizove, četiri točka od 50 centimetara i bušilicu dugu 1 metar koja će sondirati površinu Meseca kako bi izmerila dubinu bilo kakvih naslaga leda. Paket kamera će takođe biti instaliran na vozilu, kao i jarbol koji se proteže oko 2,5 metara iznad zemlje.

Vodeni led mnogo obećava za istraživanje svemira. Vodonik i kiseonik bi se mogli koristiti za proizvodnju struje, raketno gorivo ili pretvoreni u vazduh za snabdevanje staništa pod pritiskom na Mesecu. NASA instrument na indijskoj orbiterskoj misiji Čandrajan 1 prvi put je otkrio hemijski potpis vode na Mesečevim polovima 2009.

Ali prvo, naučnici treba da znaju gde se tačno nalazi voda i koliko je lako ili teško doći do nje.

„Idemo na mesto gde postoji pojačan vodonik“, rekao je Kolaprete. “Ja lično ne sumnjam da ćemo videti vodu u ovom ili onom obliku, samo je pitanje koncentracije.”

Izvor: Arstechnica