Ne postoji veza između korišćenja interneta i lošeg mentalnog zdravlja, prema istraživanju Oksfordskih stručnjaka

Povećana upotreba interneta nije značajno uticala na mentalno zdravlje, prema istraživanju koje kombinuje podatke miliona ljudi iz 168 zemalja.

“Proučavali smo temeljno vezu između tehnologije i dobrobiti, ali nismo pronašli ništa”

Istraživanje nazvano “Globalno blagostanje i mentalno zdravlje u dobu interneta” analiziralo je podatke iz prethodnih istraživanja sprovedenih između 2005. i 2022. godine, koja su razmatrala mentalno blagostanje više od dva miliona ljudi, kao i druga istraživanja koja su proučavala stope anksioznosti, depresije i samopovređivanja od 2000. do 2019. godine.

Autori su analizirali oba skupa podataka prema demografskim karakteristikama i lokaciji, upoređujući ih s lokalnim stopama korišćenja interneta, i nisu pronašli dokaze “da internet i tehnologije omogućene njime, poput pametnih telefona s pristupom internetu, aktivno promovišu ili štete dobrobiti ili mentalnom zdravlju širom sveta.”

“Mnogo smo se trudili da pronađemo nešto što povezuje tehnologiju i dobrobit, ali nismo pronašli ništa”, izjavio je Andrew Przybylski, profesor Oksfordskog instituta za internet (OII) i jedan od autora rada.

Przybylski i koautor Matti Vuorre, otkrili su povećanje prijavljenih negativnih i pozitivnih iskustava mentalnog zdravlja, ali su zaključili “za prosečnu zemlju, zadovoljstvo životom ostalo je relativno stabilno.” Takođe su zaključili da usvajanje internetske tehnologije nije značajno uticalo na zadovoljstvo životom.

Par takođe nije mogao pronaći podatke koji ukazuju na to da su efekti usvajanja interneta pretežno uticali na mlađe ljude, kako se često pretpostavljalo.

“Pronašli smo neke dokaze koji ukazuju da je usvajanje internet tehnologije više negativno povezano sa mentalnim zdravljem mlađih pojedinaca nego sa starijim grupama”, ali su ti dokazi bili “mali u obimu i … verovatno u nultoj regiji”, napisao je par.

“Ukupno gledano, razlike u mentalnom zdravlju koje se povezuju s usvajanjem interneta prema demografiji bile su manje od razlika u trendovima mentalnog zdravlja”.

Zašto smo onda svi tako nesrećni?

Iako Przybylski i Vuorre nisu pronašli statistički značajnu vezu između globalnih statistika mentalnog zdravlja i širenja interneta, primetili su da u njihovom izveštaju nedostaje značajan skup podataka: podaci prikupljeni od strane online platformi.

“Podaci i teorije potrebne za razmatranje ove situacije na uzročnom nivou nedostaju”, napomenuli su, jer najsočniji podaci kontrolišu tehnološki operatori koji ih ne otkrivaju nezavisnim istraživačima.

Przybylski nam je rekao da su on i Vuorre razgovarali sa “svim većim društvenim mrežama i platformama za igre” i, iako su imali određenog uspeha u dobijanju podataka od Meta, “još toga treba uraditi.”

“Važno je detaljnije proučavati, uz veću transparentnost svih zainteresovanih strana, podatke o individualnom usvajanju i angažovanju s internet tehnologijama”, napisao je par. “Dok ovi podaci ne mogu biti transparentno analizirani u javnom interesu, potencijalno štetni efekti interneta i drugih digitalnih okruženja ostaće nepoznati.” Przybylski je rekao da podaci sa online platformi istraživačima mogu omogućiti uvid u to šta ljudi rade online – ključno merilo, jer se “većina onoga što ljudi misle da znaju o uticaju online sveta zasniva na nevalidiranim samoprijavljenim merama.”

“Negativni efekti su svakako mogući, ali nam je potrebno bolje istraživanje da bismo utvrdili šta ne funkcioniše i imali neku ideju o tome koje vrste rešenja bi zaista učinile online iskustva boljim za naše zdravlje”, rekao nam je Przybylski.

Slučajno ili ne, nedostatak fizičke aktivnosti, smanjenje socijalizacije i manje sna, sve su prisutniji od početka COVID-19 pandemije.

“Fokusiranje na ono što je poznato da promoviše zdravlje mnogo je bolje iskorišćenje vremena i truda svih”, tvrdi Przybylski.

Przybylski je prethodno rekao Financial Timesu da trenutne inicijative – poput zabrane telefona, ograničavanja pristupa društvenim medijima za mlade ljude i tužbe protiv kompanija poput Meta i Google zbog njihove uloge u održavanju krize mentalnog zdravlja mladih – predstavljaju “predstavu”.

U odsustvu jasne veze između korišćenja interneta i mentalnog zdravlja, Przybylski predlaže fokusiranje na prakse poznate po promovisanju zdravlja i dobrobiti. “Druženje, vežbanje i san su moćni determinanti zdravlja, dok je veza između interneta i dobrobiti slaba, u najboljem slučaju”, rekao je Przybylski.

Izvor: Theregister