Prvi neurofiziološki dokazi koji potvrđuju da je ‘Zoom umor’ stvaran
Šta je zamornije od dana provedenog u stvarnom svetu punom sastanaka i predavanja?
U roku od nekoliko nedelja od pojave pandemije, pojavio se izraz ‘Zoom umor’
Ispostavlja se da je sedenje na tim istim sastancima kod kuće ispred računara iscrpljujuće, a tim istraživača pruža neke od prvih fizioloških dokaza koji potvrđuju fenomen ‘Zoom umora‘ kao stvarnog.
Još početkom 2020. godine, online video komunikacija brzo se prebacila iz povremene novotarije za većinu ljudi u svakodnevni ritual. Pandemija je premestila milione ljudi da rade od kuće, a softver za video konferencije Zoom brzo je postao toliko prepoznatljiv, da je njegovo ime postalo opšti glagol za sve vrste video komunikacija.
U roku od nekoliko nedelja od ovog monumentalnog globalnog ponašanja, pojavio se izraz ‘Zoom umor’ da opiše jedinstvenu vrstu iscrpljenosti koju su mnogi osećali nakon dana video konferencija. Prateći fenomen od početka pandemije, ekspert za komunikaciju sa Univerziteta Stanford, Jeremy Bailenson, nije bio iznenađen što vidi ove izveštaje. Nakon dve decenije proučavanja uticaja virtualne komunikacije na ljude, Bailenson je brzo izneo ubedljivu teoriju koja objašnjava zašto je komunikacija putem Zoom-a mnogo iscrpljujuća od lične interakcije.
Iako se ideja ‘Zoom umora’ često prihvata kao stvaran fenomen, njegovo postojanje do sada je bilo karakterisano samo izveštajima samih korisnika. Nova studija objavljena u Scientific Reports ima za cilj da popuni tu prazninu u znanju, istražujući da li se povišeni fiziološki markeri umora mogu detektovati tokom i nakon video konferencija.
“Da bismo pokazali potencijalne efekte umora, u našem eksperimentalnom istraživanju merili smo trenutni elektroencefalogram (EEG) korisnika tokom video konferencijske sesije, kao i njihove potencijale povezane sa događajima (ERPs – event-related potentials) pre i posle video konferencijske sesije na osnovu kognitivnog zadatka pažnje”, pišu istraživači u studiji. “Važno je napomenuti da smo uporedili ove rezultate sa odgovarajućim EEG podacima iz uslova licem u lice, u kojem je tačno isti sadržaj pružen učesnicima sastanka. Kontekst naše studije bio je univerzitetsko predavanje trajanja 50 minuta.”
Pored EEG podataka, istraživači su analizirali elektrokardiografiju (ECG), prateći varijaciju brzine otkucaja srca kao još jednu metriku umora. Na osnovu svih fizioloških mera, studija je otkrila veće stope umora tokom testa video konferencija u poređenju sa ličnim predavanjem.
Ovi nalazi predstavljaju prve objektivne neurofiziološke podatke koji potvrđuju pojavu ‘Zoom umora’. Iako studija ukazuje da je umor koji se oseća nakon video konferencija stvaran, istraživači ne zagovaraju potpuno eliminisanje tehnologije.
“… naši rezultati sugerišu da upotreba video konferencija može dovesti do kognitivnih troškova, što ne smeju zanemariti pojedinci i organizacije”, navodi se u studiji. “Međutim, s obzirom na to da nije realno preporučiti potpuno suzdržavanje od upotrebe alatki za video konferencije, buduće proučavanje efikasnih protivmere umora i stresa potencijala video konferencija biće ključno za održavanje ljudskog blagostanja i zdravlja u sve digitalnijem svetu.”
Dok će se buduća istraživanja sigurno truditi da uspostave efikasne načine borbe protiv ‘Zoom umora‘, postoje neka ranija istraživanja koja sugerišu na potencijalne metode koje svi možemo koristiti. Jedno istraživanje iz 2021. godine sa Univerziteta u Arizoni otkrilo je da isključivanje kamere tokom Zoom sastanaka značajno može smanjiti nivo samoizveštavanog umora. Drugo, savremenije istraživanje preporučilo je stajanje i šetanje po sobi tokom Zoom sastanaka kako bi se poboljšalo kreativno razmišljanje.
Izvor: Newatlas
