Putovanje kroz vreme bi moglo biti moguće, ali samo ako paralelne vremenske linije mogu da koegzistiraju

Da li ste ikada napravili grešku koju biste želeli da popravite?

Povratak u budućnost se nije mogao dogoditi

Ispravljanje grešaka iz prošlosti je jedan od razloga zašto smatramo fascinantnim koncept putovanja kroz vreme. Kao što se često prikazuje u naučnoj fantastici, sa vremenskom mašinom, ništa više nije trajno — uvek se možete vratiti i promeniti to. Ali da li je putovanje kroz vreme zaista moguće u našem univerzumu, ili je to samo naučna fantastika? Naše moderno razumevanje vremena i uzročnosti dolazi iz opšte teorije relativnosti. Teorija Alberta Ajnštajna kombinuje prostor i vreme u jedan entitet — „prostor-vreme“ — i pruža izuzetno zamršeno objašnjenje o tome kako oboje funkcionišu, na nivou koji ne može da se poredi sa bilo kojom drugom utvrđenom teorijom.

Ova teorija postoji više od 100 godina i eksperimentalno je verifikovana sa izuzetno velikom preciznošću, tako da su fizičari prilično sigurni da pruža tačan opis uzročne strukture našeg univerzuma. Decenijama, fizičari pokušavaju da koriste opštu relativnost da otkriju da li je putovanje kroz vreme moguće. Ispostavilo se da možete da zapišete jednačine koje opisuju putovanje kroz vreme i koje su u potpunosti kompatibilne i u skladu sa relativnošću. Ali fizika nije matematika, a jednačine su besmislene ako ničemu ne odgovaraju u stvarnosti. Postoje dva glavna pitanja zbog kojih se ove jednačine trenutno smatraju nerealnim. Prvo pitanje je praktično: izgleda da je za izgradnju vremenske mašine potrebna egzotična materija, a to je materija sa negativnom energijom. Sva materija koju vidimo u svakodnevnom životu ima pozitivnu energiju – materija sa negativnom energijom nije nešto što možete samo pronaći u blizini.

Iz kvantne mehanike znamo da se takva materija teoretski može stvoriti, ali u premalim količinama i za prekratko vreme. Međutim, nema dokaza da je nemoguće stvoriti egzotičnu materiju u dovoljnim količinama. Štaviše, mogu se otkriti i druge jednačine koje omogućavaju putovanje kroz vreme bez potrebe za egzotičnom materijom. Stoga, ovo pitanje može biti samo ograničenje naše trenutne tehnologije ili razumevanja kvantne mehanike. Drugo glavno pitanje je manje praktično, ali značajnije: to je zapažanje da je putovanje kroz vreme u suprotnosti sa logikom, u obliku paradoksa putovanja kroz vreme. Postoji nekoliko vrsta takvih paradoksa, ali najproblematičniji su paradoksi konzistentnosti. Paradoksi doslednosti se dešavaju kad god postoji određeni događaj koji vodi ka promeni prošlosti, ali sama promena sprečava da se ovaj događaj desi.

Na primer, razmislite o scenariju gde ulazite u svoju vremensku mašinu, koristite je da se vratite pet minuta unazad i – uništavate mašinu. Sada kada je vremeplov uništen, bilo bi nemoguće da ga koristite pet minuta kasnije. Ali ako ne možete da koristite vremeplov, onda ne možete ni da se vratite u prošlost i uništite ga. Dakle, nije uništen, pa možete da se vratite u prošlost i da ga uništite. Drugim rečima, vremenska mašina je uništena ako i samo ako nije uništena. Pošto se ne može istovremeno uništiti i ne uništiti, ovaj scenario je nedosledan i paradoksalan. U naučnoj fantastici postoji uobičajena zabluda da se paradoksi mogu „stvoriti“. Putnici kroz vreme su obično upozoreni da ne prave značajne promene u prošlosti i da izbegavaju susrete sa svojim prošlošću upravo iz ovog razloga. Primeri ovoga mogu se naći u mnogim filmovima o putovanju kroz vreme, kao što je trilogija Povratak u budućnost. Ali u fizici, paradoks nije događaj koji se zaista može dogoditi – to je čisto teorijski koncept koji ukazuje na nedoslednost u samoj teoriji. Drugim rečima, paradoksi doslednosti ne podrazumevaju samo da je putovanje kroz vreme opasan poduhvat, već impliciraju da to jednostavno nije moguće.

Ovo je bio jedan od motiva za teorijskog fizičara Stivena Hokinga da formuliše svoju hipotezu o zaštiti hronologije, koja kaže da putovanje kroz vreme treba da bude nemoguće. Međutim, ova pretpostavka do sada ostaje nedokazana. Štaviše, univerzum bi bio mnogo interesantnije mesto kada bismo umesto eliminisanja putovanja kroz vreme zbog paradoksa, mogli samo da eliminišemo same paradokse. Jedan od pokušaja da se razreše paradoksi putovanja kroz vreme je pretpostavka o samodoslednosti teoretskog fizičara Igora Dmitrijeviča Novikova, koja u suštini kaže da možete putovati u prošlost, ali je ne možete promeniti. Prema Novikovu, ako biste pokušali da uništite svoj vremeplov pet minuta u prošlosti, otkrili biste da je to nemoguće učiniti. Zakoni fizike bi se nekako zaverili da očuvaju doslednost. Ali koja je svrha vraćanja u prošlost ako ne možete da je promenite?

Rad Baraka Šošanija, zajedno sa njegovim studentima Džejkobom Hauzerom i Džeredom Voganom, pokazuje da postoje paradoksi putovanja kroz vreme koje Novikovljeva pretpostavka ne može da reši. Ovo nas vraća na početak, jer ako se čak i samo jedan paradoks ne može eliminisati, putovanje kroz vreme ostaje logično nemoguće. Dakle, da li je ovo poslednji ekser u kovčegu putovanja kroz vreme? Ne sasvim. Omogućavanje više istorija (ili bolje rečeno, paralelnih vremenskih linija) može da razreši paradokse koje Novikovljeva pretpostavka ne može. Ideja je vrlo jednostavna. Kada izađete iz vremeplova, izlazite na drugu vremensku liniju. U toj vremenskoj liniji možete da radite šta god želite, uključujući i uništavanje vremenske mašine, a da ništa ne menjate u originalnoj vremenskoj liniji iz koje ste došli. Pošto ne možete da uništite vremeplov u originalnoj vremenskoj liniji, nema paradoksa.

Dakle, putovanje kroz vreme može biti moguće, ali samo ako naš univerzum može da dozvoli koegzistiranje više istorija. Pa, može li? Čini se da kvantna mehanika to podrazumeva, barem ako se pretplatite na Everettovo tumačenje „mnogo svetova“, gde se jedna istorija može „podeliti“ na više istorija, po jednu za svaki mogući rezultat merenja – na primer, da li je Šredingerova mačka živa ili mrtva, ili da li sam stigao u prošlost ili ne. Ali ovo su samo nagađanja. Šošani i njegovi studenti trenutno rade na pronalaženju konkretne teorije putovanja kroz vreme sa više istorija koja je u potpunosti kompatibilna sa opštom relativnošću. Naravno, čak i ako uspeju da pronađu takvu teoriju, to ne bi bilo dovoljno da dokaže da je putovanje kroz vreme moguće, ali bi bar značilo da putovanje kroz vreme nije isključeno paradoksima doslednosti. Putovanje kroz vreme i paralelne vremenske linije skoro uvek idu ruku pod ruku u naučnoj fantastici, ali sada imamo dokaz da moraju ići ruku pod ruku iu pravoj nauci. Opšta teorija relativnosti i kvantna mehanika nam govore da bi putovanje kroz vreme moglo biti moguće, ali ako jeste, onda višestruke istorije takođe moraju biti moguće.

Izvor: Thenextweb