Stiže kvantni kriminal – evo kako IBM planira da nas spasi

Američki nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST) nedavno je objavio prvi krug pobednika u svom šestogodišnjem takmičenju.

To je konačna borba između dobra i zla i budućnost je u pitanju

Cilj je bio određivanje koji će algoritmi zaštititi naše podatke od pretnje kvantnog dešifrovanja. Tri od četiri pobednička rada su dizajnirana u tandemu sa IBM-om. A osobu koja je napisala četvrti rad, od tada je angažovao Big Blue. Skot Krauder, potpredsednik IBM Quantum-a, objašnjava značaj objave NIST-a i obim problema. Ispostavilo se da velika ideja ovde uključuje stvaranje sveta „kvantno bezbednim“, pre nego što eksplodira hack-now-decrypt-later tempirana bomba. Kako Krauder kaže, „priča počinje sredinom devedesetih sa Šorovim algoritmom“. Matematičar po imenu Piter Šor smislio je metod dešifrovanja koji se oslanjao na korišćenje klasičnog računarstva da pretvori probleme šifrovanja u nešto što se može rešiti, a zatim kvantnu mehaniku da ubrza proces. U suštini, Šor i drugi matematički čarobnjaci su nas naučili da na našim trenutnim modelima šifrovanja postoji sat koji otkucava.

Pretnja

Globalna populacija se suočava sa dva neposredna rizika:

1. Čini se neizbežnim da će loši akteri na kraju imati pristup tehnologiji koja će omogućiti izuzetno pametnim kriminalcima da razbiju našu trenutnu enkripciju širom sveta.
2. „Hakeri“ su decenijama krali šifrovane podatke i čuvali ih za kasniju upotrebu u napadu koji se naziva “store now, decrypt later” (SNDL).

Teško je preceniti ozbiljnost ovih pretnji. U najgorem slučaju za vektor pretnje jedan, vidimo da svetski bankarski, transportni, vojni i energetski sistemi potpadaju pod potpunu kontrolu terorista i kriminalnih hakerskih organizacija. A kada je reč o pretnji broj dva, kako je Krauder objasnio, jednostavno ne postoji način da bilo ko zna koliko važnih podataka u svetu leži na hakerskim diskovima za skladištenje koji čekaju da budu prodati lošim akterima sa pristupom tehnologiji i algoritmima sposobnim da konačno provale u njih. Ne možemo biti sigurni kada će pretnja preći sa „budućeg rizika“ na „trenutni izazov“, a tu dolaze IBM, NIST i najveći svetski matematički čarobnjaci.

Rešenje

Kako se pripremiti za problem koji još uvek ne postoji? Jedva čekamo da kvantni računari pređu sa laboratorijskih eksperimenata na alate za svakodnevnu upotrebu pre nego što shvatimo kako da zaštitimo naše banke i elektrane. Ali otkrivanje kako da šifrujete podatke protiv napada koji postoji samo u teoriji je među najvećim STEM izazovima. I zahteva kombinaciju iskustva i infrastrukture kojom je malo organizacija na planeti opremljeno. Imamo dugu istoriju istraživanja bezbednosti. I imamo dugu istoriju kvantnog istraživanja. Što se NIST-a tiče, ta stručnost se isplatila kada su istraživači IBM-a poslali tri od četiri prihvaćena algoritma – matematiku na nivou genija za koju se svi nadamo da će svetske podatke učiniti kvantno bezbednim. I, kao što je gore pomenuto, IBM je nastavio i angažovao osobu odgovornu za četvrti. Krauder je veoma jasno stavio do znanja tokom našeg intervjua da kompanija namerava da spreči ovu pretnju, ali se takođe potrudio da objasni da je ovo zajednički napor svetskih matematičara.

Budućnost

Kada NIST završi sa prihvatanjem svih algoritama i postavljanjem svojih konačnih standarda, počinje pravi posao. Nakon što su algoritmi izmišljeni, moraju se implementirati. A to znači bezbroj sati provedenih u pronalaženju, označavanju i obezbeđivanju podataka. Na naučnicima za podatke, IT liderima i stručnjacima za B2B usluge širom sveta će biti da sprovedu spor korak ka tome da postanu „kvantno bezbedni“. Ovaj deo posla možda nije tako uzbudljiv kao obračun dobra protiv zla koji se dešava između današnjih matematičara i sutrašnjih kriminalaca, ali to je ono što će na kraju napraviti razliku. NIST, IBM i STEM geniji odgovorni za naše nove standarde zaštite su pioniri u našoj avangardnoj odbrani od nadolazeće kvantpokalipse.

Izvor: Thenextweb