Trendovi u svetu ERP a
U svetu poslovnog softvera ovu godinu obeležiće primena novih cloud tehnologija, tretman pitanja bezbednosti kao i sve snažnija tržišna utakmica. Ni prethodnih godina nije bilo mnogo drugačije, ali se stvari neizbežno ubrzavaju…
ERP kao proizvod se tokom prethodnih godina nije se suštinski menjao – unapređenja su uglavnom bivala podstaknuta razvojem tehnologija. Taj trend, zaključuju analitičari, zadržaće se ne samo ove 2017. već i kroz niz narednih godina. Dobro gra pratimo i na domaćem tržištu, bilo da se radi o mogućnostima ugrađenim u svetski prepoznatljive proizvode, bilo opcijama kvalitetnih domaćih ERP paketa.
Da li smo bliže cloud‑u?
Velika selidba ERP‑a u cloud se desila… ali se i nije desila. Čudno zvuči, ali je baš tako. Veliki svetski proizođači unapredili su svoje proizvode, prilagodili, pa čak i razvili verzije koje rade na serverima unutar kompanija, u zakupljenom sopstvenom ili deljenom prostoru negde u oblaku, a nemali broj se odlučio da sam, na svojim serverima vrti softver i da sve to iznajmljuje kao uslugu.
Tržište je sve to prihvatilo u određenoj meri, po nekim svojim zakonitostima, ali već sada može se konstatovati da stvari idu prema cloud-u. Cloud ERP rešenja svih mogućih varijanti, uključujući SaaS, u SAD učestvuju s oko 35 odsto svih novih instalacija, po istraživanju firme Panorama Consulting.
Ova kuća, koja svake godine objavljuje rezultate svoje ankete među američkim kompanijama od onih najmanjih do najvećih, upitala je ispitanike koji nisu izabrali cloud šta je razlog za to. Ogromna većina, praktično tri četvrtine, odgovorilo je da se boji gubitka podataka. Interesantna konstatacija, s obzirom na to da bezmalo svi dobavljači cloud usluga tvrde da pored smanjenja troškova za nabavku i održavanje hardvera, preseljenjem u „oblak“ selite svoje podatke na sigurnije i dostupnije mesto. Eto šta su navike koje je teško iskoreniti, a šta ekonomska propaganda.
Ipak je selidba u cloud u toku – trećina sistema, a mnogo više kada se radi o malim i srednjim preduzećima, koristi ERP u oblaku. Da li će oni koji podatke ljubomorno čuvaju u sopstvenim data centrima ubrzo pokleknuti pred argumentima cene i efikasnosti? Videćemo…
Kupljeno ili razvijeno
Sve više kompanija odlučuje da prilagodi sebe softveru, a ne softver sebi. Razlog dugotrajnih implementacija, često praćenim gubitkom elana da se posao završi do kraja, leži u insistiranju da se programi prerade i prilagode specifičnoj kulturi koja vlada u određenoj organizaciji. A taj posao obično počinje uštedama tamo gde ne bi trebalo štedeti: u analizi, planiranju, projektovanju i testiranju.
Učeći na tuđim, a ne tako retko i sopstvenim greškama, kompanije se opredeljuju da preradu softvera drže na najmanjoj mogućoj meri, a da implementaciju novog ERP‑a iskoriste i za značajne promene u organizaciji poslovanja i modelovanju novih poslovnih procesa u skladu sa odabranim softverom. Prema izveštaju Panorama Consulting‑a, samo 5 odsto kompanija radi izmene u većem obimu od 25 odsto koda, dok četvrtina ima izmene u manje od 10 odsto koda. Većina njih (70 odsto) kaže da su u izabranom ERP‑u prilagodili svojim potrebama između 10 i 25 odsto koda.
Tim podacima odgovara i stepen izmene poslovnih procesa. Tri četvrtine savremenih kompanija unapredilo je ili izmenilo sve poslovne procese, narednih 18 odsto to je uradilo s najvažnijim poslovnim procesima, samo 7 odsto kompanija ništa u načinu poslovanja nije menjalo. Uporedite to sa onih 5 odsto koji su značajno menjali softver i sve je jasno.
Rezultat? Prema istraživanju na koje smo se već pozivali, prosečna cena projekta vezanog za ERP za poslednjih godinu dana pala je s 3,8 miliona na 1,6 miliona dolara, a vreme za izvođenje sa 21 na 17 meseci. Od ovih miliona zavrtelo vam se u glavi, ali ne brinite, ne košta ERP toliko, naročito za preduzeća veličine prosečne srpske kompanije. Prosek „podižu“ multinacionalne korporacije koje barataju milijardama dolara. Važnije je ovde primetiti trend pada cene i vremena implementacije.
Čorba od podataka
Suština ERP‑a, ili barem jedna od njegovih brojnih suština i „suština“, jeste u integraciji podataka. Time se otvaraju brojne mogućnosti pretrage i ukrštanja, što korišćenjem izveštaja iz samog ERP‑a – a zna da ih bude od hiljadu pa do nekoliko hiljada – što njihovim daljim procesiranjem i analizom u, na primer Excel‑u. Bila je to praksa širom sveta, a kod nas se zadržala do današnjih dana. U međuvremenu, softver za poslovno izveštavanje (Business Intelegence) olakšao je posao i doprineo lakšoj i bržoj analizi poslovnih podataka, a pored transakcione, sada imamo i takozvanu BI bazu podataka. U svetu standard, a kod nas još uvek izuzetak koji potvrđuje pravilo. Štaviše, svet je polako izbrisao granicu između ERP i BI softvera smatrajući da jedno ide s drugim i da su oni samo dva dela jednog istog projekta.
Ako je BI kod nas izuzetak, šta je to u svetu izuzetak, ili drukčije rečeno, novitet vredan pažnje? Povezivanje podataka iz ERP‑a, naravno preko BI baze i njihovo ukrštanje s podacima sa Interneta, odnosno s podacima dobijenim analizom velike količine informacija koje su svuda oko nas. Pretpostavljate da govorimo o Big Data tehnologijama.
Iza novog trenda krije se još noviji trend: inteligentni ERP, odnosno i‑ERP, koji je Mickey North Rizza iz IDC‑a u svom Webcast‑u s kraja 2016. definisao kao „sistem koji koristi najnovije tehnologije, kao što su ‘učenje mašina’ ili prediktivne analize, a sve to u cilju upravljanja podacima“. Ona kaže da se do 2020. godine može očekivati da će sve značajnije škole uvesti u svoje programe upravo izučavanje ovih novih tehnologija, a to praktično znači da će do 2030. godine i‑ERP biti standard. Čini vam se daleka budućnost: i ne baš, to je jednako udaljeno od današnjice koliko je ona udaljena od vremena kada smo, na primer, prelazili sa prastarih modema na ADSL. A to i nije bilo tako davno.
Šta nam ostaje na kraju
Cene, cene, cene. Nove tehnologije, cloud, novi proizvođači… sve to je uzburkalo nekada mirnu vodu ERP tržišta i danas se svi trude da nađu poslovni model u kojem će zaraditi, obezbediti novac za dalji razvoj (a videli smo ranije da će ga biti, i to ne baš tako jeftinog) i sačuvati stare korisnike. Nimalo lako, a kako analitičari procenjuju, ova borba za sticanje i zadržavanje korisnika trajaće još nekoliko godina. A kupci ko kupci, uvek ih interesuje što niža cena.
Ne zaboravimo i pitanje sigurnosti. Bezbednosne pretnje ogroman su izazov za proizvođače softvera u poslednje vreme. Ne pričamo samo o zlonamernicima koji na taj način žele da pokažu svoju moć ili o onima koji u svoju vreću strpaju nešto što nije njihovo pa posle to prodaju na crnom tržištu. Govorimo i onima koji nam se šunjaju kroz kuću zarad višeg cilja nacionalne ili čak globalne bezbednosti. Direktori kompanija koji odlučuju koliko će se para potrošiti i nisu previše marili za hakere i organizovanu nelegalnu trgovinu podacima, ali ovo potonje, gde država može da švrlja po sistemu, nikako im se ne sviđa. Zato su počeli ne samo da plaćaju za bezbednost, već i da proizvođače pitaju koliko je sistem bezbedan od upada sa strane. Odgovor da je to pitanje za proizvođače operativnih sistema, firewall‑ova i ostalih sitnica više nije dovoljan – ERP mora da ima sopstvene mehanizme bezbednosti koji su nezavisni od svih drugih. E, to jeste veliki izazov za proizvođače softvera, a bogme i trend kome rok trajanja neće isteći tako brzo.
