U susret Cebitu: digitalizacija i inovacija
Cebit se predstavlja kao sajam inovacije, a ne običan „trade show“. I zaista, posle njega imate odličnu ideju u kom pravcu će se razvijati ICT u narednom periodu. Novi proizvodi potrošačke elektronike najbolje se vide u Berlinu na IFA sajmu, ali samo na Cebit‑u možete da osetite da dolazi budućnost vašem poslu, ali i „omirišete“ neke SF tehnologije, među koje ove godine spada biohakovanje
Pojam koji se najviše provlači u prezentacijama vezanim za predstojeći Cebit je digitalizacija. U neka (ne tako) davna vremena verovali smo da je kompjuterizacija ključna, te da „obične ljude“ treba što pre ubediti u korist koju mogu imati od računara. Sada se kompjuteri masovno koriste ali i dalje ima mesta za proširenje, koje dolazi sa daljom digitalizacijom svega, od poslova, preko javnog sektora, do društva u celini. I to su tri stuba digitalizacije na kome je koncipiran Cebit. Digitalizacija biznisa je nešto što se podrazumeva na ovom mestu, ali sa novim pojmom dobija i novu dimenziju. Društvo generiše mnogo informacija, ali je i veliki korisnik podataka. Na kraju, javni sektor mora da se razvije i prilagodi, a to dalje omogućava razvoj startup kompanija i kulture. Nove kompanije predstavljaju veliku pokretačku snagu, jer unose sveže ideje. Pomenuću samo da su nemačke železnice organizovale nekoliko hakaton događaja na kojima su učesnicima stavili na raspolaganje neke od podataka koje prikupljaju, a što nije malo jer imaju 5 miliona putnika dnevno. Kao rezultat dobili su nekoliko analiza i uočavanja veza i pravilnosti koje im do tada nisu pale na pamet. Iz tog razloga veliki prostor na martovskom Cebit-u biće posvećen upravo startup‑ovima.
Digitalna transformacija
Prošle godine je uveden pojam d!conomy koji se odnosi na digitalnu transformaciju. Toliko je dobar da je ostavljen i za ovu godinu, i to na zahtev izlagača. Do sada smo pričali o automatizaciji, kompjuterizaciji biznisa koristeći postojeće procedure. Sada se mora promeniti način na koji se posao obavalja i time rad prilagoditi novom dobu.
Cloud je sledeći pojam koji opstaje već nekoliko godina – dokazao je da nije tek prolazna moda. Pored svih mana koje mu nalazimo, činjenica je da će se sve više stvari dešavati u njemu, uz stalni razvoj cloud tehnologija. I nove stvari kao što je Internet of Things moraju da koriste cloud da bi uspešno funkcionisale; preciznije rečeno, da bismo izvukli maksimum iz IoT koncepta, moramo da koristimo cloud. To je istakla firma Eurotech koja već 20 godina proizvodi razne uređaje opremljene senzorima koji se mogu daljinski očitavati.
I tako dolazimo do mnoštva podataka koji se nalaze negde u oblaku, a onda ih treba upotrebiti. Sledi interpretiranje podataka i njihovo ubacivanje u informacioni sistem kompanije na prava mesta, što je vrlo ozbiljan zadatak. Podaci koji se prikupljaju mogu biti osetljive prirode ili jednostavno ne želite da ih dajete drugima kad su vas skupo koštali, pa je poželjno da komunikacija bude kriptovana, što Eurotech obezbeđuje.
Sledeća velika tema je sigurnost (moglo bi i veliko S, koliko je važna). Afera Snouden pokrenula je stvari tako da mnogi nisu ravnodušni sa činjenicom da ih neko prisluškuje i uzima inforamcije, u bilo kom obliku. Zato je Digittrade napravio aplikacije za kriptovano ćaskanje, ali i ponudio eksterni disk koji mora da se otključa ili preko RFID ili preko pametne kartice. Cryptomator ima rešenja za kriptovani sadržaj u cloud‑u, tako da možete postaviti slike na svoj omiljeni oblak, podeliti ih sa drugima, ali nepozvani neće moći da zavire u njih.
Najozbiljniji takmac je Secusmart koji je deo BlackBerry‑ja, gde pravi ozbiljne aplikacije i infrastrukturu za prenos kriptovanog saobraćaja i to kako poruka tako i glasa. Saobraćaj putuje preko Interneta, a glavni klijent kojim se ponose je Angela Merkel, tj. nemačka Vlada. Imaju posebne proizvode samo za vlade, ali i za obične ljude ili korporacije. Njihova lista korisnika nije javna iz razumljivih razloga, ali klijent koga su pokazali je dovoljno jak.
Da uzletimo…
Dronovi nekako idu uz startup‑e. Iz partnerske zemlje ovogodišnjeg Cebit‑a, Švajcarske, dolaze dva rešenja osmišljena na uglednom univerzitetu ETH iz Ciriha. Prvi je veliki balon – sfera na koga su nakačeni motori i po želji nešto korisno kao što su kamere. Glavna prednost je što su sigurniji od dosadašnjih dronova tako da mogu leteti iznad publike, a istovremeno su dovoljno veliki da služe kao reklamni panoi.
Drugi projekat je avion‑krilo koji poleće vertikalno a leti horizontalno čime postiže znantnu uštedu energije i omogućava obavljanje vremenski dužih poslova kao što je snimanje terena ili nadgledanje poljoprivrednih radova. Ozbiljna primena je u pitanju pa Švajcarci ovu oblast ozbiljno shvataju, o čemu svedoči činjenica da 12 puta više prihoda imaju od IT sektora nego od sireva i čokolada.
Čip u nama
Pomenuta fascinantna tema odnosi se na biohakovanje o čemu je pričao gost iz Švedske Hannes Sjoblad, pokazujući NFC čip koji je ugrađen u njegovu ruku. Ispostavilo se da nije jedini, da postoji čitav pokret ljudi koji nešto rade sa svojim telom ili istražuju kako to da postignu. Naravno, nije uvek reč o ljudima. Neki izmene stabljiku duvana tako da ona svetli, pa može zameniti uličnu rasvetu. Drugi pak postave elektroniku na bubašvabu i onda je kontrolišu (nije naišao na entuzijazam u publici kada je slikom i rečima objašnjavao). Ali ideju o čipovanju samog sebe je lepo opravdao. Pri tome ne treba zaboraviti da to odavno radimo životinjama. Želja mu je bila da progovori jednim od jezika IoT i između WiFi, Bluetooth i NFC izabrao je poslednji. Ne treba mu baterija i radi samo na blizinu, tako da je, kažu, mala šansa da ga neko hakuje. Neki ljudi ugrađene NFC čipove u Švedskoj već koriste umesto klasičnih dokumenata.
Jedan od zaključaka je da se ova oblast i dalje širi, tj. da IT nije nikako u krizi. SAP kaže da imaju toliko podataka da sada mogu predvideti krizu kao onu iz 2008. i dati preporuke za izbegavanje. Ali jedan od glavnih IT problema je nedostatak ljudi, dovoljno veliki da će Cebit‑u prisustvovati i ministar prosvete, te da je neka reforma poželjna. Da trgovački sajam nije više u fokusu već da im je važniji moto: Informacija – Inovacija – Inspiracija.
dr Boris Stanojević
