Zašto moramo da kucamo validacioni kod

09. 06. 2010.07. 08. 2017. Aleksandra Šakić

Svako ko je na proveo nekoliko sati online, sasvim se sigurno susreo sa tzv. CAPTCHA kodom. Ipak, malo ljudi zna šta je to zapravo. U pitanju su slova, koja često ne možemo da pročitamo ili rastumačimo (pošto izgledaju kao da su pisane nogom), a koja nam iskoče kada hoćemo da se na nekom sajtu registrujemo, objavimo neki link ili nešto slično. Zadatak CAPTCHA reči je odbrana od spamera. Sistem, koji je osmislio mladi Luis von Ahn, na ovaj način proverava da li ste ljudsko biće ili računar koji želi da se probije na neku stranicu kako bi slao spam poruke. Ono što je interesanto kod ovog sistema (reCAPTCHA) je da on (a samim tim i mi) pomaže mnogim bibliotekama i naučnicima u digitalizaciji i očuvanju starih knjiga. Knjige se skeniraju i onda tzv. OCR programi prevode reči u digitalni oblik. Oko 10% reči ovaj program ne ume da prepozna, pa je u tim slučajevima jedino sigurno rešenje ljudsko oko. S obzirom na to da se dnevno skeniraju milioni stranica teksta, mali tim specijalista ne bi mogao da izvrši ovaj zadatak. Sistem reCAPTCHA koristi upravo te nepoznate reči, (koje sistem OCR ne može prepoznati) u borbi protiv spama. U pitanju su uvek dve reči. Iza kulisa, jedna od tih reči je već pogođena, a druga je nepoznata. Ljudi iz reCAPTCHA-e kažu da pogađanje jedne reči, pored toga što potvrđuje da sistemu pristupa ljudsko biće, povećava verovatnoću da će i druga reč biti tačno dešifrovana. Dešifrovana reč se potom šalje u bazu podataka i tako popunjava prazninu u novom digitalizovanom tekstu.