Besplatni programi za obradu slika

Fotografija od svojih početaka nosi epitet skupog sporta – oprema košta, a ni znanje nije besplatno. Softver takođe ume da bude skup, mada ima i odličnih besplatnih / open source programa koji mogu da preuzmu na sebe celokupan proces obrade fotografija.

Glav­ni in­ter­fejs Fre­eCom­man­der‑a sa du­al­nim pri­ka­zom fol­dera

Besplatni programi su nastali radom entuzijasta pa nisu bili baš ubedljivi u poređenju s komercijalnim softverom. Danas oni iza sebe imaju zajednice ljudi posvećenih razvoju softvera, što je rezultiralo visokom stabilnošću, a i nekim naprednim opcijama na kojima im mogu pozavideti i skupi softverski alati.

Uvoz i katalogizacija fotografija

Pošto se nalazimo u eri digitalne fotografije, naš workflow počećemo s prenosom RAW fotografija s memorijske kartice na računar. Ovde nailazimo i na prvu razliku između komercijalnih i besplatnih programa. Naime, u jednom od najzastupljenijih komercijalnih programa, Adobe Lightroom‑u, uvoz fotografija obavlja se vrlo lako u okviru samog programa različitim podešavanjima koja se prilagođavaju konkretnim potrebama. Naš izbor besplatnih programa ovo ne podržava, što nije strašno ako možete da odvojite malo vremena i napravite svoj sistem skladištenja i katalogizacije fotografija.

Osnove postupka čini određivanje strukture foldera, zatim naziva foldera koji će biti komplement toj strukturi i eventualno imena samih fajlova. Jedan od načina koji je jednostavan i upotrebljiv na velikom rasponu fajlova jeste početna podela na „master“ foldere RAW i Export, a zatim imenovanje potfoldera s početkom u vidu broja koji predstavlja Godinu‑Mesec‑Dan, a zatim u nastavku kratka odrednica, recimo 2017‑01‑13‑SNGod. Cilj je da imamo lak hronološki zadat red u master folderu i lako u budućnosti saznamo šta i kada fotografisali.

RawThe­ra­pee – Be­fo­re&A­fter pri­kaz. Be­fo­re pri­kaz ne mo­ra da po­čne od prvo­bi­tne sli­ke, već mo­že da se se­lek­tu­je sta­di­jum o­bra­de ko­ji upo­re­đu­jemo sa sa­da­šnjim

Za uvoz fotografija može da se koristi i Windows Explorer, ali zbog lakše manipulacija fajlovima i folderima preporuka ide naprednijem programu kao što je FreeCommander XE (www.freecommander.com). On će nam omogućiti lak dualni pregled foldera, moćne opcije za preimenovanje većeg broja fajlova i prečice. Osim za uvoz, može se koristiti i za backup pomoću opcije sinhronizacije foldera.

Razvijanje digitalnog negativa

Nakon što smo uvezli naše slike, treba da pristupimo njihovoj obradi, koja počinje tzv. „razvijanjem“ RAW fotografije. Primaran zadatak programa jeste podešavanje osnovnih parametara fotografije, kao što su Exposure, Shadows, Highlights, Tone Curve… Adobe Lightroom je komercijalni lider takvih programa, a kao besplatnu alternativu (ne i jedinu) koristićemo alatku RawTherapee.

RawTherapee ima tri master taba. File Explorer služi za grupni prikaz fotografija i njihovu kategorizaciju i naknadno filtriranje putem ocena, različitih boja itd., čak je moguće i njihovo grupno editovanje. Queue tab kontroliše izvoz fajlova. Editor je najkompleksniji tab i u njemu se odvija obrada fotografije. Organizacija unutar Editor‑a je u vidu podtabova (Exposure, Detail, Colour, Wavelet, Transform, Raw i Meta) koji imaju svoje module i po potrebi mogu da se uključe i isključe. Vredi istaći da su imena različitih podešavanja složenija od većine konkurenata i da ih ljudi zato teže prihvataju. Ipak, preovlađujući stav jezgra zajednice okupljene oko ovog programa jeste da su ti nazivi precizniji i da program ima napredne mogućnosti koje ne dozvoljavaju uprošćeno imenovanje. Resursi za učenje rada u programu su obimni, a najbolji izvor je na samom sajtu programa u vidu Rawpedije.

Ti­pi­čan i­zgled GIMP ra­dnog pros­to­ra mo­že da se pri­la­go­di po­tre­bama

Veliki nedostatak programa RawTherapee jeste to što nema selektivnih podešavanja koja bi nam u mnoštvu slučajeva omogućila da obradu fotografije završimo u jednom programu. Ovako nam ostaje da za finiju i selektivnu obradu koristimo dodatne programe.

Obrada fotografija

Za kompleksnije, finije i selektivne manipulacije najčešće su neophodni zasebni programi koji imaju funkcije slične Photoshop‑u. Jedan od najboljih besplatnih programa te vrste zove se GIMP (www.gimp.org), čija je prva verzija objavljenja još 1996. godine.

Interfejs se sastoji od tri glavna prozora intuitivnih imena: Toolbox, Layers, Channels, Paths i Image Window. Fotografije ćemo obrađivati putem lejera kojima ćemo aplicirati efekte, kao što su izoštravanje i isticanje određenih detalja poput očiju na portretima, brisanje nepotrebnih detalja putem Clone alata, popravljanje nedostataka pomoću Heal alata, posvetljivanje ili zamračivanje delove slike uz Dodge/Burn, a tu su i selektivne manipulacije boja i dodavati raznih filtera. Ovo su samo neke od najkorišćenijih alatki za obradu fotografija jer GIMP, slično Photoshop‑u, omogućava korišćenje dodataka (plug‑in) radi povećanja efikasnosti. Odličan dodatak koji ne bi trebalo da propustite je G’MIC (www.gmic.eu) koji, sa svojim bogatim izborima filtera, donosi svežinu GIMP‑u i omogućava da fotografijama dodate dozu kreativnosti.

GIMP‑ov interfejs nije baš jednostavan za snalaženje, pogotovu za nove korisnike (savet: kada prvi put pokrenete GIMP, odmah idite na Windows i čekirajte opciju Single‑Window Mode). S obzirom na to da program postoji i razvija se već više od 20 godina, resursi za detaljno upoznavanje rada u njemu izuzetno su rašireni, od video‑tutorijala na YouTube‑u pa sve do pravih knjiga posvećenih detaljnom objašnjavanju svih mogućnosti programa.

Pregled fotografija

Nakon završene obrade, fotografije izvozimo u JPG format i smeštamo ih u konkretan folder na osnovu sistema katalogizacije i skladištenja koji smo osmislili. Navigacija i pregled većeg broja fotografija nije jača strana programa koje smo do sada koristili, te ćemo za te namene koristiti poseban.

Zbog svog minimalističkog interfejsa, a robusnih mogućnosti, koristićemo IrfanView (www.irfanview.com), program za pregled slika kao jednu od najboljih opcija. Iako na prvi pogled jednostavan, IrfanView ima dosta mogućnosti, od kojih su neke vodeni žig fotografija, ubacivanje teksta, konvertovanje, slajdšou, dodavanje efekata i mnoštvo podržanih formata.

Prednosti i mane

Najprimamljivija karakteristika ovih programa jeste to što su besplatni pa im, barem zbog toga, treba dati šansu. Od navedenih programa, jedino IrfanView može da se pohvali vrhunskom brzinom, dok GIMP i RawTherapee nisu brzi kao njihovi komercijalni konkurenti. Ono u čemu najviše kaskaju jeste početna lakoća snalaženja i razumljivost interfejsa. Na svu sreću, danas postoje odlični izvori informacija o procesu rada u njima i treba da uložite samo malo vremena i strpljenja na početku.

Pomenutim programima ne nedostaju mogućnosti i napredne opcije, izgrađene zahvaljujući zajednicama koje čine vrlo napredni korisnici. Posebna preporuka za korišćenje ovih programa važi za početnike, jer slično kao što je programerima lako da nauče dodatne programske jezike posle jednog, tako će i znanje o manipulaciji fotografijama i digitalnim slikama koje steknete u ovim besplatnim programima biti lako prenosivo na rad u drugim programima, pa i komercijalnim.

Miloš Vukmirović

(Objavljeno u PC#240)

Tagovi: , , , , , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *