3D pro­jek­tor u dnev­noj so­bi

Vir­tu­el­na treća di­men­zi­ja i da­lje je vruća te­ma u po­tro­šačkoj elek­tro­ni­ci, a 3D pro­jek­to­ri u Srbi­ji su za sa­da eg­zo­tična ro­ba. Da li je do­šlo vre­me da pro­me­ni­te svoj sta­ri kućni bi­os­kop? Ako ima­te oda­kle da pus­ti­te 3D sa­držaj, Sharp u kom­pak­tnom pa­ko­va­nju ima sve os­ta­le kom­po­nen­te da za­ba­va počne o­dmah. In­sta­la­ci­ja je kraj­nje je­dnos­tav­na. Po­što o­dlučite da li će pro­jek­tor bi­ti na sto­lu ili vi­si­ti s pla­fo­na i po­de­si­te ga na od­go­va­ra­juću ra­zda­lji­nu, u ple­jer sta­vi­te že­lje­ni sa­držaj i da­ljin­skim u­prav­ljačem po­de­si­te even­tu­al­nu ko­rek­ci­ju izo­bličenja sli­ke. Kon­tro­la fo­ku­sa i zu­ma obav­lja se di­rek­tno na pro­jek­to­ru.

Za 3D sli­ku pro­jek­tor na­i­zme­nično emi­tu­je sa­držaj za sva­ko oko, a naočare sin­hro­no s pro­jek­to­rom na­i­zme­nično „za­crne” sta­klo is­pred oka ko­jem ni­je na­me­njen sa­držaj – ka­da je na pla­tnu sli­ka za le­vo oko, naočare za­tam­ne de­sno sta­klo, i o­brnu­to. I ta­ko pe­de­set pu­ta sva­ke se­kun­de. DLP te­hno­lo­gi­ja je su­pe­ri­or­na u o­dno­su na LCoS ili LCD, jer je do­volj­no brza i na ni­vou za­dat­ka. Na tes­tu nam se ni­je de­si­lo pre­kla­pa­nje sli­ka. Osim to­ga, bo­je su bi­le i­zra­zi­to za­sićene (ne i ne­re­al­ne), a za­hva­lju­jući pri­ka­zu šest bo­ja (RGBCMY), ni­je­dna ni­je ne­dos­ta­ja­la. Uz pro­jek­tor smo do­bi­li dva pa­ra naočara. Pri­ka­zu­ju 2D ili 3D sli­ku, u za­vi­snos­ti od že­lje ko­ri­sni­ka. Ako ne­ko to­kom pro­jek­ci­je 3D sa­drža­ja hoće da gle­da 2D sli­ku, pre­ba­ci­va­njem u 2D re­žim ne na­ru­ša­va uži­tak os­ta­lim gle­da­oci­ma. Do­du­še, mo­ra da no­si naočare, jer bi mu u su­pro­tnom sli­ka bi­la mu­tna – vi­deo bi du­plo.

Sli­ka na pla­tnu ni­kad ni­je sve­tla kao na mo­ni­to­ru sa po­za­din­skim LED o­sve­tlje­njem, a naočare, ka­ko na­vo­di Sharp, do­da­tno za­tam­nju­ju sli­ku za 20 od­sto. Sharp-ovo re­še­nje se o­gle­da u žrtvo­va­nju o­dređenih ni­voa crne bo­je, i čini nam se da je pri­kaz u pot­pu­no zam­račenoj so­bi o­dličan, a ka­da ni­su na­vučene za­ve­se, sa­svim pri­hva­tljiv.

Mno­gi gle­da­oci se ža­le da ih bo­li gla­va po­sle 3D fil­ma – oči ni­su na­vi­kle da brzo i bez upo­zo­re­nja me­nja­ju fo­kus. Sa­mo je­dna ra­zda­lji­na mo­že bi­ti u fo­ku­su. Ako gle­da­te o­bjek­te u bli­zi­ni, oni u da­lji­ni biće mu­tni i o­brnu­to. U 3D fil­mo­vi­ma, od gle­da­oca se čes­to za­hte­va da se fo­ku­si­ra na o­bjek­te ko­ji i­zgle­da­ju bli­ži ili da­lji ne­go što su bi­li, ta­ko da mo­zak mo­ra da o­dluči na ko­joj su ra­zda­lji­ni i da ih fo­ku­si­ra. Oči se ta­ko mno­go vi­še za­ma­ra­ju ne­go pri 2D pro­jek­ci­ja­ma, pa ćete pri u­ključiva­nju pro­jek­to­ra naići na krat­ko oba­ve­šte­nje da pre­ki­ne­te gle­da­nje 3D fil­ma ako vam bu­de mu­ka.

Ako ne ko­ris­ti­te -ekore­žim, ži­vo­tni vek ba­te­ri­je će bi­ti kraći od 3.000 sa­ti. Pro­jek­tor se dos­ta gre­je, pa vam neće bi­ti pri­ja­tno da se­di­te na stra­ni gde ven­ti­la­tor i­zba­cu­je to­plo­tu; ra­zlog vi­še da ga okačite na pla­fon. Op­šti uti­sak je da Sharp XV-Z17000 pri­ka­zu­je o­dličnu sli­ku, sa ši­ro­kim u­glom gle­da­nja, do­brim kon­tras­tom, bo­jom i de­ta­lji­ma, ka­ko u 2D, ta­ko i u 3D re­ži­mu, s mi­ni­mal­nim „efek­tom du­ge”. Emi­tu­je sli­ke ve­li­kih di­men­zi­ja sa sra­zmer­no ma­le uda­lje­nos­ti i ne za­hte­va ve­li­ku so­bu – pro­jek­tor mo­že bi­ti pos­tav­ljen bli­že zi­du na ko­jem se pri­ka­zu­je sa­držaj. Ima dva HDMI pri­ključka, pri­hva­ta re­zo­lu­ci­je NTSC, PAL i HD for­ma­ta do 1080p/60. Dos­ta je tih: u nor­mal­nom re­ži­mu sa 23 dB ven­ti­la­tor je­dva da se čuje. Da­ljin­ski u­prav­ljač je kom­pak­tan i je­dnos­ta­van. Šta vi­še tra­ži­ti od pro­jek­to­ra? Do­volj­no je reći da kon­ku­ren­ti sličnih mo­gućnos­ti ko­šta­ju zna­tno vi­še…

(Objavljeno u PC#180)

Zoran Drenković