Ako želite veliki mozak, stvorite naviku dnevnog spavanja
Ako radite od kuće i postoji zatišje u poslovima, zašto ne odspavate? Dođavola, čak i ako ste u kancelariji, pronađite lep miran kutak i zatvorite oči na 20 minuta, jer imamo dobre vesti.
Postajete pospani… Veoma pospani…
Naučnici sa UCL i Univerziteta Republike u Urugvaju otkrili su da dnevno dremanje zapravo može pomoći da se smanji stopa kojom se naš mozak smanjuje sa godinama. Ovo bi trebalo da bude od posebnog interesa za starije među nama, jer je utvrđeno da starenje izaziva promene u veličini mozga, vaskulaturi i kogniciji, povećavajući rizik od moždanog udara, lezija bele materije i demencije.
Studija objavljena u časopisu Sleep Health sažimala je podatke o ljudima od 40 do 69 godina i tvrdi da je pronašla “uzročno-posledičnu vezu” između uobičajenog dremanja i većeg ukupnog volumena mozga – znaka zdravog mozga i smanjenog rizika od razvoja bolesti koje narušavaju kogniciju. Ni ovo nije bio mali uzorak. Istraživanje je obuhvatilo 378.932 ljudi koji su doprineli bazi podataka UK Biobank.
Viši autor dr Viktorija Garfild, iz MRC jedinice za doživotno zdravlje i starenje na UCL, rekla je: „Naši nalazi sugerišu da za neke ljude kratko dnevno spavanje može biti deo slagalice koja bi mogla da pomogne u očuvanju zdravlja mozga kao starimo“.
Prethodno istraživanje je pokazalo da je dremanje korisno za naš mozak – ljudi koji su kratko spavali imaju bolje rezultate u kognitivnim testovima u narednim satima od onih koji nisu, ali ova studija je imala za cilj da utvrdi da li postoji uzročno-posledična veza između dnevnog dremanja i zdravlja mozga.
Kroz tehniku koja se zove Mendelijanska randomizacija, bofini su ispitali 97 isečaka DNK za koje se veruje da određuju kolika je verovatnoća da će ljudi svakodnevno dremati. Upoređujući mere zdravlja mozga i kognicije ljudi koji su genetski predodređeni da spavaju, sa onima kojima su nedostajale ove genetske varijante, otkrili su da oni koji više spavaju imaju tendenciju da imaju veći volumen mozga.
Tim je računao da je razlika u zapremini mozga između dve grupe jednaka između 2,6 i 6,5 godina starenja. Nije bilo poboljšanja za uobičajene dremke u tri druge mere zdravlja mozga – volumen hipokampusa, vreme reakcije i vizuelna obrada.
Vodeći autor i kandidat za doktorske studije Valentina Paz rekla je: „Ovo je prva studija koja pokušava da razotkrije uzročnu vezu između uobičajenog dnevnog spavanja i kognitivnih i strukturalnih ishoda mozga. Gledajući gene postavljene pri rođenju, Mendelijanska randomizacija izbegava zbunjujuće faktore koji se javljaju tokom života koji može uticati na povezanost između dremanja i zdravstvenih ishoda. Naša studija ukazuje na uzročnu vezu između uobičajenog dremanja i većeg ukupnog volumena mozga.”
Dr Garfild je dodao: „Nadam se da će studije poput ove koje pokazuju zdravstvene prednosti kratkih dremki pomoći da se smanji svaka stigma koja još uvek postoji oko dnevnog spavanja.
Jedno ograničenje studije, međutim, bilo je to što su svi učesnici bili belog evropskog porekla, pa su autori upozorili da nalazi možda neće biti primenljivi na druge etničke grupe. Ipak, nije škodilo pokušati, zar ne?
Pošto je istraživanje sprovedeno na osnovu već postojećih podataka, naučnici nisu imali informacije o dužini ovih dremki, ali prethodne studije su dale cifru od 30 minuta ili manje za najbolje kratkoročne kognitivne prednosti. Dremanje ranije tokom dana je takođe dobra ideja da sprečite da ometa noćni san.
Izvor: Theregister
