Da li će Toyotina vozila, sa pogonom na vodonik, izgubiti trku sa električnim automobilima?
Pre dve godine je odjeknula vest da će „više od 5.600 patenata koji se odnose na tehnologiju vodoničnih gorivnih ćelija, a koje je Toyota registrovala širom sveta biti dostupni svakome ko poželi da ih upotrebi za sopstvenu proizvodnju automobila sa pogonom na vodonik. Japanski proizvođač tako je krenuo stopama Tesla Motorsa koji je polovinom 2014. godine odustao od zaštite patenata za tehnologiju električnih vozila. Odluka koju je Toyota objavila na Međunarodnom sajmu elektronike (CES) u Las Vegasu 2015. doneta je sa ciljem da se ubrza globalni razvoj i uvođenje pogonskih sistema sa vodoničnim gorivnim ćelijama u automobile.”
Tom prilikom je još rečno kako će “novi model, koji nosi naziv “Mirai” imati hidrogenski pogon, a za početak će u prodaji biti u samo tri države Evrope – u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Danskoj. Prodaja je organičena samo na mesta sa stanicama za punjenje vozila hidrogenom, a ovih stanica je u Evropi oko 15 i to u Berlinu, Minhenu, Hamburgu, Dizeldorfu. Toyota “Mirai” neće emitovati štetne gasove u atmosferu, nakon sagorevanja ispušta kiseonik, odnosno, samo vodenu paru, autonomija rada mu je 550 kilometara, a kako bi se napunio biće potrebno samo tri minuta. Početna cena ovog modela automobila sa hidrogenskim pogonom biće 66.000 evra.”
Danas se Toyota bori sa izazovima distribuiranja goriva za ovo vozilo budućnosti u Sjedinjenim američkim državama. Nedovoljan broj stanica za punjenje vozila hidrogenom u Kaliforniji ugrozio je prodaju automobila “Mirai”, a u državama na Istočnoj obali, uključujući Njujork, Masčusets, te Konektikat, još uvek čekaju na otvaranje ovih stanica u svojim regionima. Iz partnerske kompanije Air Liquide SA očekivali su da će desetine ovih stanica na Istočnoj obali biti spremne tokom leta 2017, ali će morati da se zadovolje sa samo tri ili četiri čija će se izgradnja završiti do kraja 2017.
Ova odlaganja u izgradnji stanica ugrožavaju Toyotin plan da vozila na hidrogenski pogon prevagnu nad električnim. Prodaja automobila koji ne emituju štetne gasove još uvek nije njihova jača strana, budući da vozila iz Tesla Inc, General Motors Co. i Nissan Motor Co. brže stižu do vlasničkih garaža.
Što se Srbije tiče, Citroen C3 je prvi automobil na domaćem tržištu kome je zvanično dodeljen sertifikat Eco Friendly 2011. godine, a sve zbog toga što nema hibridni pogon, pa na kraju ipak zadovoljava Eco Friendly standard emisije izduvnih gasova, odnosno, emituje manje od 100 grama CO2 po pređenom kilometru. To posle 2025. godine svakako neće biti dovoljno, budući da je u većini evropskih zemalja doneta odluka o zabrani prodaje automobila na dizel i benzin do kraja te godine.
Kada su u pitanju električni automobili, u Srbiji ih ima između 100 i 200, a u Beogradu postoji samo jedna punionica, dok vlasnici svoje punjače obično drže u garaži.
Hidrogenskih stanica u Srbiji nema, pa će “Mirai” morati da sačeka na srpski asfalt i auto-put.
Izvor: bloomberg.com
