Dron inspirisan kolibrijem
Jedna od najimpresivnijih kreacija prirode je kolibri, koji maše krilima do 80 puta u sekundi i koji može da lebdi u mestu i leti u bilo kom pravcu. Sada, naučnici su koristili algoritme mašinskog učenja za proučavanje načina na koji ove sićušne ptice lete kako bi rekreirali njihove sposobnosti kod dronova. Robot, razvijen od strane istraživača na Univerzitetu Purdue, ima veštačku inteligenciju (AI) koja uči iz simulacije kolibrija i primenjuje svoja otkrića na kretanje svopstvenih fleksibilnih krila.
Ovo je korisno zbog ograničenja koliko se mali dron može napraviti. Kada su dronovi veoma male veličine, ne mogu da generišu dovoljno snage da se podignu kako bi pomerili svoju težinu. Međutim, kolibri se kreću pod oštrim uglom, što znači da se kreću dijagonalno kroz vazduh, i visoko lete, što im sve dozvoljava da koriste nestabilan oblik aerodinamike kako bi ostali u vazduhu.
Kopiranje sposobnosti letenja kolibrija je izazov na kome naučnici rade već dugi niz godina. U najnovijem istraživanju naučnici su provodili leta promatrajući kolibrije u njihovim prirodnim staništima i prevodeći njihove pokrete u računarske algoritme. Robot je nakon toga mogao da uči iz ovih algoritama i razradi najefikasnije načine da koristi svoja krila. Dron je napravljen od karbonskih vlakana i laserski isečenih membrana, a njegovo telo je 3D odštampano. To znači da robot-kolibri teži samo 12 grama, a istraživači su takođe stvorili i robota veličine insekata koji je težio samo jedan gram.
https://www.youtube.com/watch?v=jhl892dHqfA
Mala veličina i tihi rad robota, čini ga pogodnim za tajne operacije, kao i operacije traganja i spašavanja. Čak bi mogao da se koristi za proučavanje pravih kolibrija u njihovoj prirodnoj sredini. Osim što uči kako da se efikasno kreće, robot takođe oseća svoje okruženje dodirivanjem površina. Nema vizuelne senzore, ali koristi promene električne struje da bi pratio kretanje oko objekata.
„Robot može u suštini da napravi mapu bez toga da vidi svoju okolinu“, objasnila je Xinyan Deng, vanredni profesor mašinskog inženjerstva na Univerzitetu Purdue. „Ovo može da bude korisno u situacijama kada robot treba da traži žrtve na mračnim mestima – a to znači jedan manje senzor koji treba dodati kada robotu pružimo mogućnost vida.“ Dokument koji opisuje robota je dostupan za pregled pre objavljivanja u arhivi arXiv i simulacije otvorenog koda za krila koja mašu dostupna su na GitHub-u.
Izvor: Digital Trends
