Excel funkcije VLOOKUP i HLOOKUP

Ako biste pitali Excel korisnike koja funkcija im je potpuno promenila iskustvo rada u ovoj aplikaciji mnogi bi, bez dvoumljenja, rekli: VLOOKUP. U pitanju je funkcija koja se koristi za pretraživanje tabela- opsega i veoma je efikasna kada je potrebno da u izveštaj povučete podatke koji se nalaze u nekoj drugoj tabeli na osnovu zajedničkog kriterijuma.

Sintaksa funkcije VLOOKUP izgleda ovako:

VLOOKUP (<vrednost pretrage>;<opseg pretrage>;<kolona rezultata>;[<parametar pretrage>])

Prvi argument je vrednost koju tražimo, drugi je opseg u kome se vrši pretraga, a treći je redni broj kolone koja se pretražuje. Prilikom navođenja opsega imajte u vidu da će se pretraživanje zadate vrednosti vršiti u prvoj koloni. Hajde da vidimo kako ovo radi na jednom jednostavnom primeru. Ako želimo da prikažemo platu prvog zaposlenog u tabeli napisaćemo formulu:

=VLOOKUP(1;A1:C6;3)

Prvi argument predstavlja šifru zaposlenog, a to je broj 1. Zatim navodimo A1:C6 kao oblast pretrage, a pošto je treća kolona ona u kojoj se nalaze podaci o platama navešćemo broj 3.

U prethodnoj formuli izostavljen je poslednji, opcioni parametar. Njegova podrazumevana vrednost je TRUE, a možete da ga izostaviti svaki put kada je prva kolona opsega koji se pretražuje uređena u rastućem redosledu. Ukoliko nije, obavezno ga iskoristite i dodelite mu vrednost FALSE.

Ako vas mrzi da pamtite uvek dodajte četvrti parametar i dajte mu vrednost FALSE, tako sigurno nećete pogrešiti!

Šta učiniti kada imamo invertovanu tabelu, odnosno kada se podaci ne nalaze u redovima već u kolonama. U tom slučaju iskoristićete funkciju HLOOKUP. Njena sintaksa je:

HLOOKUP (<vrednost pretrage>;<opseg pretrage>;<kolona rezultata>;[<parametar pretrage>])

Ova funkcija se dosta retko koristi jer su obično tabele organizovane tako što su njihovi atributi u kolonama, a podaci se evidentiraju u redovima. Ipak, ako naletite na ovakvu tabelu sada znate kako i da u njoj pronađete željene podatke.