Formalno vs neformalno obrazovanje: Koje je za vas?
Sa razvitkom interneta ne samo da je znanje dostupnije nego ikad pre nego su se pojavili i različiti načini učenja. Pored škola, akademija i fakulteta, tu su i online kursevi, seminari, treninzi i besplatni materijali za učenje. Svi ovi tipovi mogu se svrstati u kategorije formalnog i neformalnog obrazovanja.
U ovom tekstu pokušaćemo da vam predstavimo njihove prednosti i mane kako biste mogli da odlučite koji je pravi izbor za vas.
Diploma vs znanja i veštine
Formalno obrazovanje je proces koji počinje sa osnovnom školom i traje sve do završetka fakulteta. Reč je o usvajanju znanja u visoko strukturisanim uslovima po zvanično utvrđenim planovima i programima čiji je cilj dobijanje diplome. Neformalno obrazovanje, sa druge strane, najčešće podrazumeva učenje u realnim situacijama, kroz praktičan rad, nije vremenski ograničeno i akcenat mu je na usvajanju primenljivih znanja i veština, a manje na dobijanju diplome. U to spadaju različite obuke, kursevi, treninzi i samostalno učenje.
Neformalno obrazovanje brzo se prilagođava potrebama tržišta i polaznicima pruža najaktuelnija znanja, dok formalno obrazovanje često pruža sveobuhvatnije i temeljnije znanje.
Važno je istaći da oba tipa obrazovanja imaju svoje prednosti i mane, a ono što je sigurno jeste da su i jedan i drugi i te kako potrebni. Zbog toga danas mnoge vodeće obrazovne institucije u svom pristupu kombinuju najbolje od oba modela obrazovanja.
Ključ je u simbiozi
Ako uzmemo primere iz našeg okruženja, Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije – ITS, pored formalnog obrazovanja u vidu akreditovanih studijskih programa, svojim polaznicima nudi i sadržaje koji spadaju u neformalno obrazovanje: praktičan rad, podršku prilikom zapošljavanja, mogućnost pohađanja različitih seminara na kojima studenti stiču korisne poslovne i druge veštine.
Sa druge strane, ITAcademy, pored usvajanja praktičnih znanja i veština na jednogodišnjim programima, svojim polaznicima omogućava nastavu u odlično opremljenim učionicama, podršku stručnih predavača i dobijanje priznatih međunarodnih sertifikata.
I jedna i druga institucija prepoznale su važnost usvajanja stručnih znanja, ali i mekih, transverzalnih veština, i stoga propagiraju koncept celoživotnog učenja. On podrazumeva spremnost pojedinca da nastavi sa procesom usvajanja znanja i kada je formalno obrazovanje završeno, ali i posedovanje sposobnosti koje mu omogućavaju da ta zvanja usvaja bilo samostalno ili u manje strukturisanim okruženjima kakvi su treninzi, obuke i seminari.
Ko se odlučuje za formalno, a ko za neformalno obrazovanje?
Obično se formalno obrazovanje vezuje za period do završetka studija, a nakon toga znanja koja usvajamo najčešće dolaze kroz neformalne vidove učenja. Istina je, međutim, da je, u najvećem broj slučajeva, moguće pohađati i jedan i drugi vid učenja bez obzira na uzrast. U zavisnosti od situacije ili ličnih preferencija, ljudi se odlučuju za jedan ili drugi vid.
Mladi ljudi koji završavaju srednju školu mogu se odlučiti za nastavak formalnog obrazovanja na visokoj školi ili fakultetu, dok se ljudi koji su zaposleni i nemaju vremena da odlaze na predavanja češće odlučuju za online pohađanje nekog kursa koji im može doneti konkretne i praktične veštine.
Koji je pravi izbor za vas?
Da biste bili uspešni u bilo kom poslu, imperativ je da se stalno usavršavate kako biste ostali u toku sa novim promenama. Ovo je posebno važno ukoliko radite ili želite da gradite karijeru u IT sektoru. Istraživanja su pokazala da na platu programera ne utiče formalno obrazovanje, već stepen iskustva. Otuda ne iznenađuje činjenica da većina programera prednost daje različitim online i offline kursevima.
Kako i formalno i neformalno obrazovanje imaju svoje prednosti, često zavisi samo od osobe, njenih obaveza i sklonosti koji tip obrazovanja će joj više koristiti. Bez obzira na to da li se odlučite za formalno ili neformalno obrazovanje, važno je da uvek nastavite da se usavršavate, odnosno da praktikujete koncept celoživotnog učenja.
