Izlečenje je (ipak) u oku lekara: dr Vladimir Suvajac

Kad je u pitanju učešće IT-ja, oftalmologija je jedna od privilegovanih oblasti medicine. Ali, i pored sofisticiranih dijagnostičkih aparata i robotički podržanih procedura – presudnu ulogu u celokupnom procesu još uvek ima lekar. Zašto je to tako, objašnjava nam dr Vladimir Suvajac sa očne klinike „Profesional”.

Koliko su medicina i IT krajem 2020. na istoj strani?

Danas je očigledno da ne samo da su na istoj strani nego da savremena medicina ne može da se zamisli bez tehnologija koje su za veoma kratko vreme omogućile bolju dijagnostiku, lečenje, a samim tim i prognozu za pacijente.

Znamo da je oftalmologija u svetu, ali i kod nas, jedna od tehnološki najrazvijenijih specijalizacija, koliko „kaskamo“ za kolegama iz najrazvijenijih zemalja?

Oftalmologija spada u privilegovanije medicinske grane kad su u pitanju nove tehnologije. Veliki broj naprednih tehnologija već je inkorporiran u svakodnevnu oftalmološku kliničku praksu te su i dostupne pacijentima. Bilo da se radi o novim laserskim sistemima za uklanjanje dioptrije, novim naprednim dizajnima multifokalnih intraokularnih sočiva za korekciju dioptrije za čitanje, veoma bezbednim mikrohirurškim sistemima za operacije katarakte i očnog dna, neinvazivnim (beskontaktnim) snimanjem žute mrlje i krvnih sudova mrežnjače i mnogim drugim, sa zadovoljstvom mogu da kažem da su sve one dostupne i pacijentima u Srbiji.

Kad govorimo o novim tehnologijama koje je su još u eksperimentalnim i razvojnim fazama, kao što su retinalni implanti, terapije distrofija mrežnjače matičnim ćelijama ili genskim terapijama i sličnim, one su pre svega, zbog veoma visokih troškova, rezervisane samo za manji broj najbogatijih institucija u najrazvijenijim zemljama.

Molimo Vas da nam napravite paralelu, šta je to nekada bilo nezamislivo, a danas je realnost, zahvaljujući razvoju tehnologije (IT na prvom mestu).

Kad je u pitanju oftalmologija, pre petnaestak godina bilo je nezamislivo da pacijent može da uđe u bolnicu i da za samo nekoliko minuta beskontaktnim OCT snimanjem lekari dobiju in vivo uvid u slojeve svih struktura oka s rezolucijom od nekoliko mikrona. Pre samo pet do šest godina mogućnost beskontaktne vizuelizacije i najmanjih kapilara očnog dna delovala je nadrealno, a danas u našoj praksi možemo da OCT angiografijom (neinvazivnim snimanjem krvnih sudova očnog dna) uočimo i najmanje vaskularne abnormalnosti i znatno ranije indikujemo terapiju i omogućimo bolju prognozu. Uz nove modalitete funkcionalne elektrodijagnostike, skoro uvek je moguće doći do tačne dijagnoze, što je od značaja pogotovo u dečjem uzrastu.

Velikom broju osoba je i danas nezamislivo da možemo da u roku od samo nekoliko minuta pacijentu koji je decenijama imao visoku dioptriju i bez naočara i sočiva jedva video prst pred okom, omogućimo da vidi isto kao osobe koje nikad nisu imale diotpriju. Ili da pacijentima koji su se godinama mučili zbog slabijeg vida usled nastanka katarakte intervencijom od 10 minuta ne uklonimo samo kataraktu i poboljšamo vid nego ih uz pomoć multifokalnih sočiva zauvek oslobodimo nošenja svih naočara. A to je danas deo naše svakodnevnice.

Takođe, treba imati u vidu da razvoj tehnologije nije samo poboljšao klinički rad već i omogućio daleko bolju edukaciju pre svega mladih očnih hirurga. Danas u velikom broju akademskih institucija postoje napredni simulatori, gde očni hirurzi mogu da razvijaju hirurške veštine i da, slično pilotima na pilotskim simulatorima, prolaze kroz različite operativne scenarije i znatno skrate period sticanja novih veština, što direktno poboljšava bezbednost pacijenata.

Kako izgleda Vaše radno okruženje, kako izgleda baza podataka koju koristite i koliko je sve to „user friendly”, kako za vas lekare, ali i za pacijente?

Moje kolege i ja imamo sreću i veliko zadovoljstvo da radimo u veoma dobro opremljenoj ustanovi. U našem radnom okruženju često se i u velikoj meri oslanjamo na savremene tehnologije i uređaje kako bismo došli do tačne dijagnoze, doneli ispravne kliničke odluke, te omogućili optimalne rezultate lečenja. Primera radi, ukoliko se radi evaluacija mogućnosti bezbednog i uspešnog uklanjana dioptrije, obavljaju se snimanja na desetak dijagnostičkih uređaja. Ukoliko se implantiraju premijum torična i multifokalna sočiva, koristimo sisteme za intraoperativnu vizuelizaciju i centraciju na osnovu prethodno dobijenih slika struktura oka (aparat preoperativno registruje anatomske oznake, kao što su krvni sudovi površine oka i dužice i onda ih projektuje kroz okulare operacionog mikroskopa).

Kad je u pitanju baza podataka, upravo smo u toku implementacije nove baze, odnosno informacionog sistema koji će nam omogućiti znatno bolju analitiku. Omogućiće nam uvid u to ko su naši pacijenti (demografske karakteristike), zašto su došli baš u našu ustanovu (njihova očekivanja), podatke o prosečnom trajanju dijagnostičkih procedura, različitih vrsta pregleda, operativnih zahvata, vremenu provedenom u čekaonici, uvid u varijabilnost trajanja istih subspecijalističkih pregleda u odnosu na različite doktore, a sve u cilju poboljšanja iskustva naših pacijenata (redukcija vremena provedenog u bolnici, kraće čekanje i eliminisanje praznog hoda), s jedne strane i postavljanje realnih zahteva i očekivanja od stručnog kadra, s druge strane.

Cilj nam je da do kraja sledeće godine omogućimo i potpuno automatizovano online zakazivanje svih pregleda (kako bi se pacijentima logistički olakšalo zakazivanje, a administrativnom osoblju ostavilo više vremena za druge radnje). Velika nam je želja i ambicija da u istom vremenskom roku, u okviru našeg informacionog sistema, pacijentima omogućimo dvadesetčetvoročasovni online pristup njihovoj kompletnoj medicinskoj dokumentaciji.

Hoće li kompjuteri i roboti zameniti lekare i zašto neće?

Stepen i mogućnosti automatizacije već danas su fascinantni, a pomalo i zastrašujući. Telemedicina je već realnost u zabačenim sredinama, operacije pomoću hirurških robota kojima upravlja hirurg koji nije fizički prisutan takođe su već izvršene. Kad je u pitanju radiologija, napravljeni su AI algoritmi koji mogu da samostalno analiziraju CT ili MR slike i odrede dijagnozu uspešno kao i većina radiologa. S obzirom na to da AI algoritam može da razlikuje neuporedivo veći broj nijansi sive od čoveka i da ima bazu sa stotinama hiljada slika koje služe kao referentne (u odnosu na „samo” nekoliko hiljada slika koje iskusni radiolog vidi u toku svog rada), to i nije začuđujuće.

Kad je u pitanju oftalmologija, postoje AI algoritmi koji na osnovu desetina hiljada slika očnog dna kod osoba sa šećerom, mogu da samo na osnovu izgleda krvnih sudova prilično tačno (± 1,39%) odrede prosečnu tromesečnu vrednost šećera u krvi (koja se u kliničkoj praksi određuje uzimanjem uzorka krvi).

Međutim, treba imati u vidu da to ne znači da će AI i roboti zameniti doktore. I dalje će donošenja odluka u toku kompleksnih nelinearnih kliničkih situacija biti nedostižno za AI. Ne treba smetnuti sa uma i da je važan deo holističkog pristupa pacijentu izdvajanje dovoljno vremena za ljudski kontakt, pokazivanje razumevanja i empatije, pogotovo kod hroničnih ili težih bolesti i u toku rada sa osetljivijom populacijom (pedijatrijska i najstarija populacija).

Sigurno je da će automatizacija značajno i vrlo brzo promeniti sam proces lečenja (na primer, radiolozi će manje vremena posvećivati analizi CT slika, a više će se posvetiti interventoj radiologiji…), ali će medicinsko osoblje bar u decenijama koje slede i dalje biti najvažniji deo brige o pacijentima.

Google kao savetnik pacijenata je sve popularniji, navedite bar pet najvažnijih zamerki svom „kolegi”?

Pre nego što pređemo na zamerke, potrebno je reći da Google i druge online platforme imaju i veliki broj pozitivnih strana. Nikad nije bilo lakše pacijentima da se informišu o svom stanju, da stupe u kontakt s lekarom ili institucijom koja se bavi lečenjem njihove patologije, da stupe u kontakt sa osobama koji imaju ili su imali slične probleme radi dobijanja saveta ili ohrabrenja.

Međutim, problemi nastaju kad osobe netačno pomisle da im informacije dobijene preko Google-a omogućavaju da sami postave dijagnozu, određuju ili koriguju terapiju ili dovode u pitanje savete stručnih osoba. Jedan od glavnih problema jeste pitanje izvora i tačnosti informacija. Veliki broj informacija potiče od nekompetentnih osoba i neproverenih izvora ili nekih subjekata kojima je pre svega u interesu profit, dok su proverene i objektivne informacije obično dostupne samo u okviru stručnih časopisa, udruženja i platformi – kojima laici obično nemaju slobodan pristup, niti mogu da razumeju stručnu sadržinu. I lekarima koji tek kreću da se bave nekom oblašću potrebno je više godina rada, čitanja stručne literature, prisustvovanja kongresima kako bi mogli da ocene koje dijagnostičke procedure, intervencije ili lekovi su najadekvatniji u svakodnevnoj kliničkoj praksi.

Ukoliko pacijent dobije najbitnije informacije i objašnjenja od svog lekara, Google i Internet mogu imati konstruktivnu ulogu dodatnog kanala za edukaciju i razmenu iskustava. Međutim, ukoliko se shvati kao dr Google, šteta je često veća od koristi.

Autor: Uroš Bogdanović

Korisna adresa: bolnicaprofesional.rs