Kvantni računari obično zauzimaju puno prostora
Kvantni računari još uvek zahtevaju velike, namenske prostorije i složene instalacije
Da bi tehnologija bila pristupačnija, istraživači su je sada smanjili
Sada su, u novom koraku ka iznošenju tehnologije iz laboratorije, istraživači dizajnirali prototip kvantnog računara koji je dovoljno kompaktan da stane u obične ormane data centara. U okviru projekta koji finansira EU, a zove se AQTION, grupa naučnika sa Univerziteta u Insbruku u Austriji, uspešno je postavila potpuno funkcionalan kvantni računar za jonske zamke (ion trap) u dva 19-inčna serverska ormana, koja se obično nalaze u data centrima širom sveta. Uređaj zahteva samo jedan zidni utikač za napajanje i inače je samostalan.
Prototip predstavlja uzbudljiv razvoj u industriji koja se uglavnom oslanja na implementacije zasnovane na laboratorijama, gde se kvantnim računarima može upravljati samo zahvaljujući namenski izgrađenoj infrastrukturi. Stoga je razvijanje pristupačnijeg okruženja ključno za proširenje dometa tehnologije. Zbog toga je EU nedavno pokrenula AQTION, projekat vredan 10 miliona evra, čiji je cilj stvaranje kompaktnog kvantnog računara sa jonskim zamkama koji zadovoljava industrijske standarde, a da mu za rad nije potrebno ultra stabilno laboratorijsko okruženje.
Novi uređaj, rekao je istraživački tim, pokazuje da će kvantni računari uskoro biti spremni za upotrebu u data centrima. Istraživači su koristili jone, koji su j single-charged atomi, kao kubite. Kvantne informacije su kodirane u elektronskom stanju jona, a operacije se izvode laserskim impulsima koji modifikuju i kontrolišu stanje čestica. Iako se pristup razlikuje od dobro poznatih superprovodnih kubita koje koriste IBM i Google u svojim kvantnim računarima, uređaji za zadržavanje jona privlače pažnju u industriji. Honeywell je, na primer, prošle godine debitovao u kvantnoj tehnologiji sa zarobljenim jonskim tehnologijama.
Da bi se uklopio u nekoliko 19-inčnih nosača, svaki pojedinačni gradivni element AQTION-ovog kvantnog računara morao je da bude smanjen, od procesora hvatača jona do vakuumske komore. Stoga je najveći izazov bio osigurati da uređaj ne ugrozi performanse – ali istraživači su uvereni da njihov prototip već donosi obećavajuće rezultate. Čak i van kontrolisanog okruženja koje se može postići u laboratoriji, uređaj je bio dovoljno stabilan da radi bez ometanja, a fizičari su mogli pojedinačno da kontrolišu i zapletu do 24 jona. Merenja su pokazala da su performanse sistema i stopa grešaka bili paralelni sa implementacijama zasnovanim na laboratoriji. Do sledeće godine, tim očekuje stvaranje uređaja sa do 50 pojedinačno kontrolisanih kubita. Za sada, međutim, hardverske i softverske mogućnosti prototipa biće dodatno nadograđene pre nego što bude dostupan online. Istraživači će pristupiti uređaju preko clouda kako bi testirali kvantne algoritme na hardversko-agnostičkom kvantnom računarskom jeziku (hardware-agnostic quantum computing language).
Izvor: Zdnet
