Moždani implantati pomažu paralizovanom čoveku da ponovo hoda
Gert-Jan Oskam, 40-godišnji Holanđanin, paralizovan je u biciklističkoj nesreći pre 12 godina.
Paralizovan čovek je mogao da hoda jednostavno razmišljajući o tome zahvaljujući elektronskim implantatima u mozgu
Elektronski implantati bežično prenose njegove misli na njegove noge i stopala preko drugog implanta na kičmi. Sistem je još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali vodeća britanska dobrotvorna organizacija za kičmu nazvala ga je „veoma ohrabrujućim“.
„Osećam se kao dete koje ponovo uči da hoda“, rekao je Oskam. On sada može da stoji i da se penje uz stepenice.
“Bio je to dug put, ali sada mogu da ustanem i popijem pivo sa svojim prijateljem. Zadovoljstvo koje mnogi ljudi ne shvataju.”
Razvoj, objavljen u časopisu Nature, vodili su švajcarski istraživači. Profesorka Jocelyne Bloch sa Univerziteta u Lozani, neurohirurg koja je izvela delikatnu operaciju ugradnje implantata, naglasila je da je sistem još uvek u fazi osnovnog istraživanja i da je mnogo godina daleko od toga da bude dostupan paralizovanim pacijentima.
Ali ona je za BBC rekla da je cilj tima da ga iznese iz laboratorije i u kliniku što je pre moguće.
„Nama je važno ne samo da imamo naučno ispitivanje, već da na kraju omogućimo veći pristup većem broju ljudi sa povredama kičmene moždine koji su navikli da slušaju od lekara da moraju da se naviknu na činjenicu da se više nikada neće pomeriti”.
Operacija vraćanja Gert-Janovog pokreta izvedena je u julu 2021. Profesorka Bloh je isekla dve kružne rupe na svakoj strani njegove lobanje, prečnika 5 cm, iznad regiona mozga koji su uključeni u kontrolu pokreta. Zatim je umetnula dva implantata u obliku diska koji bežično prenose moždane signale – Gert-Janove namere – na dva senzora pričvršćena za šlem na njegovoj glavi. Švajcarski tim je razvio algoritam koji ove signale pretvara u uputstva za pomeranje mišića nogu i stopala preko drugog implanta umetnutog oko Gert-Jan-ove kičmene moždine – koji je profesorka Bloh spojila za nervne završetke povezane sa hodanjem. Istraživači su otkrili da je posle nekoliko nedelja treninga mogao da stoji i hoda uz pomoć šetača. Njegovo kretanje je sporo, ali glatko, kaže profesor Gregoar Kurtin sa Ecole Polytechnique Federale u Lozani (EPFL), koji je vodio projekat.
Implantati u mozgu se zasnivaju na ranijim radovima profesora Kurtina, kada je samo kičmeni implant korišćen za obnavljanje pokreta. Kičmeni implantat je pojačao slabe signale iz mozga do oštećenog dela kičmenog stuba i dodatno je pojačan unapred programiranim signalima sa računara.
Bi-Bi-Si je izvestio kako je 2018. Dejvid M’Zi postao prvi pacijent koji je uspešno lečen kičmenim implantom. A prošle godine je kao rezultat iste tehnologije, Mišel Rokati postao prvi čovek sa potpuno odsečenom kičmom koji je ponovo hodao. Obojica su imali ogromne koristi, ali njihovo kretanje je unapred programirano i izgleda robotski. Oni takođe moraju da drže svoje nameravane pokrete u korak sa računarom i moraju da zaustave i resetuju ako se ne sinhronizuju.
Gert-Jan je imao samo kičmeni implantat pre nego što je ugradio implantate u mozak. Kaže da sada ima mnogo veću kontrolu.
„Pre sam osećao da me sistem kontroliše, a sada ja njega kontrolišem“. Ni prethodni ni novi sistemi ne mogu se stalno koristiti. Oni su glomazni i još uvek su u eksperimentalnoj fazi.
Umesto toga, pacijenti ih koriste oko sat vremena nekoliko puta nedeljno kao deo svog oporavka. Čin hodanja trenira njihove mišiće i vraća određeni stepen pokreta kada je sistem isključen, što sugeriše da oštećeni nervi možda ponovo rastu.
Konačni cilj je minijaturizacija tehnologije. Kompanija Profesora Courtine-a Onward Medical radi poboljšanja kako bi komercijalizovala tehnologiju kako bi se mogla koristiti u svakodnevnom životu ljudi.
Gert-Jan je primio implant 10 godina nakon nesreće. Zamislite kada primenimo interfejs između mozga i kičme nekoliko nedelja nakon povrede. Potencijal za oporavak je ogroman, kažu istraživači.
Izvor: Bbc
