Otkrivena planeta slična Zemlji

Astronomi su pronašli planetu sličnu Zemlji, sa velikim šansama za postojanje života – neki naučnici kažu 100%!
Planeta se nalazi u zoni “Goldilocks” (zlatokosa), u kojoj nije ni previše toplo ni previše hladno. Od nas je udaljena 20 svetlosnih godina i kruži oko crvenog patuljka.
Planete u udaljenim zvezdanim sistemima su isuviše sitne da bi se videle čak i pomoću najmoćnijih teleskopa, ali ih naučnici otkrivaju tako što proučavaju nepravilnosti orbita njihovih matičnih zvezda. Do sada je na ovaj način otkriven veliki broj planeta, ali velikih, poput našeg Jupitera ili Saturna. Napredak tehnologije omogućio je preciznije praćenje zvezdanih orbita, a samim tim i manjih planeta, na kojima je mnogo verovatnije postojanje života, barem onakvog kakvog mi poznajemo.
Tako je otkrivena ova planeta čija je matična zvezda nazvana Gliese 581 (po nemačkom astronomu William-u Gliese-u) i nalazi se u savežđu vage. Ovo je šesta otkrivena planeta u ovom sistemu i dobila je radnu oznaku Gliese 581 g, a interesantno je to što su još dve planete iz ovog sistema označene kao potencijalni nosioci života, ali sa daleko manjom verovatnoćom – jedna od njih je prilično hladna, a druga topla; Gliese 581 g je između njih.
Planeta ima dosta sličnosti sa Zemljom, ali ima i razlika: prečnik je između 1,2 i 1,4 puta veći, a masa je 3,1 do 4,3 puta veća – to na površini daje gravitacionu silu sasvim malo veću od Zemljine – čovek bi bez problema mogao da hoda uspravno. Po svoj prilici, Gliese 581 g ima atmosferu, ali je ona nešto hladnija od Zemlje – prosečna temperatura površine je između -31 i -12 stepeni C, dok je površina najverovatnije vrlo slična Zemljinoj – delom stenovita, delom pod vodom.
Koje su razlike, i otkud tečna voda na ovoj temperaturi? Za razliku od Zemlje, Gliese 581 g je uvek istom stranom okrenuta matičnoj zvezdi – nema smena dana i noći, tako da je osunčana strana toplija. Planeta se okrene oko zvezde za samo 37 zemaljskih dana – smene godišnjih doba su brze, a pritom nisu intenzivne, jer je orbita vrlo približno kružna (što važi i za ostale planete ovog sistema).
S obzirom na veliku verovatnoću postojanja tečne vode, naučnici kažu da je postojanje života praktično sigurno – na Zemlji, bukvalno svuda gde ima vode, ima i života. Takođe, otkriće ove planete je donelo ogromnu dozu optimizma u pogledu nalaženja planeta pogodnih za život, jer je pronađena vrlo brzo, gotovo na počeku traganja za planetama ove veličine – svi upućeni očekuju otkrivanje velikog broja sličnih planeta u narednim godinama.
Još veći optimizam? Ima i toga – neki već razmišljaju o kolonizaciji ove planete, a naučnici kažu da ta razmišljanja imaju smisla i da se većina potencijalnih problema opstanka na planeti može rešiti. Putovanje do nje je već druga priča: ako i kada napravimo svemirski brod koji može da putuje samo jednom desetinom brzine svetlosti, putovanje će trajati dvesta godina… a ima i onih koji smataju da Anštajn nije bio u pravu i da brzina svetlosti nije najveća brzina u vasioni…

Izvor: Dailymail